Prošlog meseca u Beogradu je otvoren Muzej savremene umetnosti, a u Hamburgu je proslavljen prvi rođendan Elb filharmonije. Paralela je zbog podudarnosti: naš Muzej savremene umetnosti je rekonstruisan deset godina, isto koliko je građena Filharmonija na Labi, a post festum oduševljenje postignutim rezultatom je amnestiralo i rehabilitovalo sve kontroverzno što je pratilo nastajanje oba ova projekta.
Hamburg, najveći je ne-glavni grad u Evropi, drugi po veličini u Nemačkoj, i treća po veličini luka posle Roterdama i Antverpena. „Mercer lista“ ga svrstava u 20 najboljih gradova za život na svetu, kao zlatnu sredinu između bogatstva Minhena i istorije i kulture Berlina. Stanovnici Hamburga su se na referendumu odrekli domaćinstva Olimpijskih igara 2024, ali nisu mogli da izbegnu i ovogodišnji, po posledicama nasilan, G20 samit verovatno neizbežan, jer je Hamburg rodni grad dvoje nemačkih značajnijih kancelara, Helmuta Šmita i Angele Merkel.
NEKAD I SAD: Nekad granična karaula između Nemačke i Danske, Hamburg je strahovito postradao (operacija Gomora 1943. sa 40.000 poginulih i milion raseljenih civila), uz Drezden, u najvećem savezničkom bombardovanju u Drugom svetskom ratu, kada je porušeno 250.000 stambenih jedinica. Metafora njegove posleratne obnove je početak karijere Bitlsa, na Reperbanu, u hamburškoj lučkoj četvrti Sent Pauli – prvoj u Evropi koja je uz Amsterdam legalizovala prostituciju. Hamburg se doživljava kao metropola na Severnom moru, na Elbi, jezerima Alster i bezbrojnim kanalima, nekad izdavačko-medijskoj a danas i prestonici kulturne industrije Evrope, bisernoj perli koju, kako se ovde kaže, bogu hvala nisu još otkrili turisti.
Intimnu sliku grada poremetio je ove godine objekat Švajcaraca Žaka Hercoga i Pjera de Murona, zgrada Elb filharmonije: preko četiri miliona hodočasnika koji su posetili Elfi – kako ovde, od milja nazivaju Filharmoniju, pola miliona rasprodatih karata samo u jednom danu za sve koncerte do kraja godine, 26.000 posetilaca samo tokom vikenda otvaranja, prosečno preko 11.000 ljudi dnevno gravitiraju ka ovom novom epicentru grada iako nije šoping-mol već multifunkcionalni sadržaj oko zgrade Filharmonije. Prvi put u istoriji Hamburga uvedene su, naravno, besplatne ulaznice za rezervisano vreme obilaska tokom kojeg je bilo više od 60.000 vođenih grupnih poseta. Broj noćenja je povećan za skoro 10 odsto, što je turistički bum koji je prouzrokovala ova dosad najskuplja građevina kulture.
BUDŽET: Ideja da bude izgrađena baš u Hamburgu bila je logična zato što su, manje je poznato, u tom gradu rođeni Feliks Mendelson i Johanes Brams, ali i nemačka najveća pop zvezda 80-ih Nena. Takođe, Hamburg je uz Brodvej i Londonski Vest end treća najveća muzička pozorišna produkcija i scena na svetu sa dva miliona posetilaca. Ambijentom i infrastrukturom, Hamburg je prepoznat kao dobro mesto za zgradu filharmonije po modernističkoj, tzv. „Kontor“ (kancelarija, biro) arhitekturi u stilu ekspresionizma i jugend secesije Čilehausa i Špajherštada na obali Elbe, visokih magacina s početka prošlog veka. Danas su u njima razni pop-kulturni sadržaji, poput najveće kolekcije mini železnice na svetu i Muzeja pomorstva, i zaštićeni su Uneskom.
Na rtu drugog rečnog ostrva, gde danas niče rezidencijalni Hafensiti, stoički je poput utvrde, godinama nakon što je istrošen, stajao i opstao Kajšpajher magacin kakaoca.
Supružnici, preduzimač Aleksandar Gerard i istoričarka umetnosti Jana Marko, pokrenuli su pre 10 godina inicijativu da se na kosturu te građevine sagradi nova zgrada filharmonije, jer dotadašnja barokna Lajzhale, iako je početkom 20. veka važila za najveću i najmoderniju u Nemačkoj, više nije zadovoljavala standard današnjeg metropolisa od pet miliona ljudi. Posao projektovanja dobijaju pomenuti Hercog i De Muron, sa referencama Tejt modern galerije u Londonu, Alijanc arene u Minhenu, ovenčani Prickerovom nagradom, i sa tada upravo započetom gradnjom nacionalnog stadiona u Pekingu za potrebe Olimpijskih igara 2008.
Prvobitni budžet bogato procenjen na 241 milion evra, već nakon prve godine povećan je na 450 miliona. Kada u naredne četiri godine premaši iznos od pola milijarde evra, doći će do zastoja u izgradnji, javne sumnje na visoku korupciju, međusobnih optuživanja i tužbi unutar konzorcijuma: grad, projektanti i izvođači radova, što je za nemačke prilike neverovatno, nisu bili tripartitno međusobno ugovornom uvezani. Konačna vrednost izgradnje ove građevine je 866 miliona evra, od čega je kao rashodovna stavka grada Hamburga bilo 789 miliona. Razlika je pokrivena koncesijom hotelu Vestin i pretprodajom luksuznih apartmana u zgradi koja je visinom od 108 metara, na 26 spratova i površinom od 120.000 m2, najmonumentalnije stambeno zdanje i novi simbol Hamburga i Nemačke.
NEDOŽIVLJENO I JEDINSTVENO: Strukturalno je podeljena na već pomenutu Kajšpajher bazu unutar koje je dovoljno velika parking garaža, eliptične pokretne stepenice od 82 m koje posetioce penju na visinu od 37 m. To je dojučerašnji krov magacina, a danas tzv. Plaza, koja predstavlja natkriljeni javni prostor, vidikovac od 360 stepeni pogleda na luku i grad. U srcu građevine nalazi se velika sala sa 2100 mesta, sagrađena na tzv. vinograd principu. To je kružni amfiteatar sa velikim kaskadnim terasama i lođama, suprotnost „kutiji cipela“, klasičnoj sali i rasporedu pozornice i auditorijuma (kakva je mala recital sala Elfija od 550 mesta). Staklenu fasadu Elb filharmonije čini korpus od 1000 konveksnih, staklenih panela, punktiranih bazaltom koji sprečavaju efekat sunčevog zagrevanja – staklene bašte. U opni oko sale i tela zgrade locirani su spomenuti hotel i apartmani. Krov predstavljaju sferične siluete sačinjene od 6000 okruglih prizmi koje asociraju na podignuta jedra i vodene talase.
Utisak nedoživljenog i jedinstvenog pružaju vizuelnost i akustika glavne sale. Njen enterijer je sastavljen od 10.000 taylormade algoritamski kodiranih panela od fiber belog gipsa, čime se dobila jednaka i kvalitetna disperzija zvuka u svim pravcima. Autor tog inovativnog pristupa je japanski inženjer Jasuhisa Tojota.
I naravno, napokon ono jedno „ali“: sve moguće kategorije karata su apsolutno rasprodate, pa je program Filharmonije dostupan samo srećnicima. To pitanje se kao goruće našlo i na dnevnom redu Parlamenta lokalne samouprave, sa svim mogućim rešenjima: od beneficiranih cena i ulaznica za škole i biblioteke, do led-ekrana za outdoor live prenose tokom jesenje i prolećne sezone.
Za manje od godinu dana od otvaranja, Elfi je od stigme basnoslovno utrošenog novca postala pop kulturna ikona poput vizuelnog simbola tamošnjeg Prajd vika ili makete lego igračaka. Hercog i De Muron, svojim novim projektima poput stanova u Ulici Leonard i hotela Publik u Njujorku, monetizuju slavu napravljenog i amnestiju potrošenog. Ne samo velike svetske metropole već i bogati provincijski gradovi nastavljaju niz neformalne kompetitivnosti izgradnje koncertnih dvorana i muzeja angažujući popularne arhitekte. Danas su Renco Pjano, Norman Foster, Libeskind, Kolhaus, Nuvel, Geri jednako prepoznatljivi i popularni kao Gropijus, Majers, Van der Rohe, Korbizje i Frenk Lojd Rajt nekad. Sličnosti sa projektom „Beograd na vodi“ ne postoje jer, kako smo napomenuli, šoping-molovi odavno više nisu novi gradski centri već su etaloni urbane dehumanizacije. Sad muzeji i koncertne dvorane socijalizuju populaciju van virtuelne svakodnevice. Elb filharmonija je ekstrem, ali i novouspostavljeni, nedostižni standard.
