Dunavom na dva točka

Slika bicikliste koji je, sudeći po bisagama i dodatnoj opremi kojom mu je dvotočkaš natovaren, na dugom putu, nije uobičajen prizor u našoj zemlji. Bicikl se u Srbiji uglavnom koristi za rekreaciju ili kao nužno prevozno sredstvo. Zato je vest da je kroz Srbiju trasirana Dunavska biciklistička ruta na delu od Mađarske do ušća Dunava, uz objavljivanje detaljnih karata i postavljenu signalizaciju na polovini rute kroz našu zemlju, iznenađenje verovatno i za poznavaoce ove oblasti.

Dunavska ruta je jedan od najpopularnijih biciklističkih pravaca u Evropi. Detaljne informacije o ovoj ruti su do skora postojale samo za njen deo od Nemačke do Mađarske. Na granici Srbije je za bicikliste počinjala terra incognita, a jedine informacije pružali su putnički zapisi na internetu i usmeno prenošene priče. Na prvi pogled, čini se da za takvu vrstu putovanja velika priprema i nije potrebna, dovoljno je sesti na bicikl i krenuti. Međutim, cikloturistima su neophodni siguran i miran put, dobra mapa i dobar sistem označavanja. Ako tako nešto ne postoji, biciklista će uglavnom okrenuti volan prema zemljama u kojima su mu takve informacije na raspolaganju.

Deo dunavske rute kroz Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju istražen je i obrađen tokom poslednje tri i po godine, u okviru međunarodnog projekta sprovedenog od strane Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ). Rezultat rada lokalnih timova su komplet karata i detaljan vebvodič (vidi okvir). Put obalama Dunava, od izvora do delte, otvorio se cikloturistima.

Osim male grupe entuzijasta, teško da iko u Srbiji zna kakav je značaj cikloturizma. U većini zemalja zapadne Evrope to je ozbiljan posao, koji već dve decenije raste godišnje po stopi od 20 do 25 odsto. Bum u Nemačkoj je počeo osamdesetih. Dvadeset miliona Nemaca danas koristi bicikl na turama od nekoliko dana, a dva i po miliona provodi odmor na biciklu. Ukupno potroše oko pet milijardi evra. Prosečna dnevna potrošnja cikloturiste u Austriji iznosi 67,6 evra, što je daleko više od potrošnje „klasičnog“ turiste. Neverovatno zvuči i podatak da Švajcarska ostvaruje veće prihode od cikloturizma nego od skijanja.

Cikloturizam može imati i drugu dimenziju, osim očekivanog deviznog prihoda i bržeg razvoja turizma u krajevima kojima dunavska ruta prolazi. Osim stranih turista, možda će trasirane rute privući i veći broj ljudi iz Srbije da se posvete ovom sportu (strasti?). Svako ko je putovao biciklom bar nekoliko dana, posvedočiće da bicikl daje neopisiv osećaj slobode i potpuno drugačiji doživljaj svakog mesta kroz koje se prođe, naročito kada se vozi u prirodi. Automobilom se ne može prići Dunavu u sumrak, dok kod Bačkog Monoštora jeleni silaze na reku.

Jovan Eraković Jone, strasni cikloturista koji je na biciklu stigao u sve uglove naše zemlje, ali i do Anadolije i Himalaja, istražio je i trasirao Dunavsku rutu kroz Srbiju zajedno sa Nebojšom Matijaševićem iz beogradske centrale GTZ-a, glavnim menadžerom projekta za Srbiju, a zatim za nju osmislio i dizajnirao i putokazni sistem. „Biciklistička ruta je duža nego automobilska, ali i lepša, jer je cilj da se što više približi reci i da vodi po najlepšim predelima uz nju. Snimili smo karakteristične tačke, među kojima su sve bitne raskrsnice, servisi za bicikle, mesta za prenoćište, restorani, mesta sa lepim pogledom – svako značajno mesto koje bi moglo biti od koristi onima koji će putovati na dva točka. Karte sadrže glavne rute koje vode najlepšim i najmirnijim putevima uz obalu (bez obzira na to da li su asfaltirani ili ne), alternativne rute (uvek po asfaltnim putevima) i preporučene lokalne vožnje koje cikloturistu raspoloženog za otkrivanje novog vode kroz lepe pejzaže ili na zanimljiva mesta izvan same rute. Karte su urađene za rekordna tri meseca u beogradskom uredu nemačke kartografske kuće ‘Huber’, a rezultat su u Nemačkoj ocenili kao izvanredan. Drugo izdanje je već praktično rasprodato, uskoro se očekuje i treće, osveženo i dopunjeno“, kaže Eraković za „Vreme“. Otkad su se karte pojavile, broj stranih cikloturista u našem delu Podunavlja je drastično porastao.

Ni dobri poznavaoci Srbije verovatno nisu čuli za neke od najlepših tačaka na dunavskoj ruti, poput salaša u Deliblatskoj peščari gde vlasnici primaju svakog putnika koji naiđe, naročito ako je na biciklu, ili kuće skrivene u brdima iznad Đerdapa, u čijem se dvorištu, koje je i galerija na otvorenom, piju medovina i kafa sa sigurno najlepšim pogledom duž celog toka Dunava. Uz letnju histeriju koja prati izbor destinacije za odmor i krpljenje kućnog budžeta, vredi znati da postoje mesta koja su dovoljno lepa i dovoljno blizu da ne zahtevaju ni mnogo vremena ni mnogo novca, naročito ako se do njih može stići i biciklom. Možda zvuči teško, ali kako reče posetilac jednog od sajtova posvećenog „slobodnom“ biciklizmu, dobar život podrazumeva i izvesnu količinu neudobnosti, koja je prvo što se posle biciklističke ture zaboravi.