Pevanje uz gusle, deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, upisano je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva pre mesec dana, kao zaključak Evropske godine kulturnog nasleđa. Prenosimo tri aspekta priče o guslama
Donošenjem odluke o upisu pevanja uz gusle na Uneskovu Reprezentativnu listu 29. novembra ove godine okončana je gotovo dvogodišnja procedura započeta u decembru 2016. godine. Tada je Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije doneo odluku da ovaj deo žive izvođačke prakse sa teritorije Srbije ispunjava kriterijume za pridruživanje bogatoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ovi kriterijumi podrazumevaju da je reč o nematerijalnom kulturnom nasleđu koje je na nacionalnom nivou upisano u odgovarajuće registre, da ga zajednice prepoznaju kao obeležje svog identiteta i čuvaju prenoseći s generacije na generaciju. Takođe, neophodno je da predloženi element doprinosi interkulturnom dijalogu i kulturnoj raznolikosti, ali i da je predlog pripremljen uz učešće i saglasnost što šireg kruga činilaca značajnih za očuvanje elementa.
Predlog za upis pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju, u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU i uz podršku Saveza guslara Srbije i guslarskih udruženja koja deluju na teritoriji cele Srbije. Na taj način, uz institucije koje imaju za zadatak brigu o kulturnom nasleđu, našli su se i nosioci nasleđa, čija je uloga u ovom sistemu zaštite izuzetno naglašena. Njihovim učešćem u nominovanju potvrđena je spremnost guslarske zajednice i samih guslara kao nosilaca nasleđa, da doprinose očuvanju, prezentovanju i prenošenju pevanja uz gusle kao dela sopstvene tradicije. Izjave institucija kulture, lokalnih samouprava, muzičkih škola, turističkih, nevladinih i strukovnih organizacija, koje čine sastavni deo obuhvatnog i strogo definisanog nominacijskog dosijea, svedoče o kontinuitetu, značaju i ulozi guslanja u prošlosti, kao i njegovoj prisutnosti u savremenom životu. One svedoče ne samo o širokoj i raznorodnoj podršci upisu i prisutnoj svesti o značaju očuvanja ove prakse, već označavaju i spremnost svih ovih učesnika da doprinose održivosti i opstanku pevanja uz gusle, što je i obaveza preuzeta upisom na Uneskovu listu.
Značaj upisa na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa možemo posmatrati na nekoliko nivoa. Nesporno je da on obezbeđuje međunarodnu vidljivost pevanja uz gusle, kao i drugih do sada upisanih elemenata iz Srbije – slave i igre kolo. Upis doprinosi i skretanju pažnje na ovaj deo nasleđa i podizanju svesti o potrebi njegovog očuvanja. To je i podsticaj drugim zajednicama na očuvanje sopstvenog nasleđa, jer Konvencija, kao i svi dokumenti koji prate njeno sprovođenje, izvođače i učesnike u različitim praksama, one koji doprinose kreiranju nematerijalnog kulturnog nasleđa, prepoznaju kao ključne za očuvanje nasleđa čiji su nosioci. Na lokalnom nivou, upis je prilika i da se skrene pažnja na one aspekte guslanja koji predstavljaju univerzalne vrednosti čovečanstva, kao što su prenošenje istorijskog pamćenja i etičkog kodeksa koji je generacijama negovan kroz epsku tradiciju.
Kao što je poznato, upisi na Uneskove liste ne znače prisvajanje nasleđa, te je i u predlogu koji je dostavljen prilikom nominovanja ukazano da je ova izvođačka praksa prisutna i na teritorijama nekih susednih zemalja, pre svega na području Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije. Kako je Konvencijom prepoznata činjenica da različite zajednice dele određene kulturne prakse, kao i da se rasprostranjenost nematerijalnog kulturnog nasleđa ne podudara (uvek ili najčešće) sa administrativnim granicama, uspostavljeni su mehanizami za izradu multinacionalnih nominacija, kao i mogućnost da se i druge zemlje pridruže već upisanim elementima. Ovi mehanizmi su jasno navedeni i pozdravljeni kao dobrodošli i na samom zasedanju Komiteta prilikom usvajanja odluke o upisu pevanja uz gusle, čime je iskazana otvorenost ove nominacije za pridruživanje svih zainteresovanih strana koje na svojoj teritoriji baštine ovaj element kulturnog nasleđa.
U Madridu je čitavog dana, na svakom ćošku, iskrila napetost. Grad se spremao za veliko finale Španije i Argentine. Kada je pao pobednički gol sve je eksplodiralo. Sada se Španci spremaju za doček svetskih šampiona
Španija je osvojila Svetsko prvenstvo 2026. pobedom nad Argentinom u finalu posle produžetaka
Ovo leto obeležili su rekordni toplotni talasi koji sve ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi i svakodnevni život. Stručnjaci upozoravaju da su klimatske promene učinile ovakve ekstreme gotovo redovnom pojavom, a društvo ne uspeva da im se prilagodi
Aktuelni svetski prvak ili šampiona Evrope, Mesi ili Jamal, Argentina ili Španija - ko će osvojiti pehar na Svetskom prvenstvu u fudbalu
Fudbalska reprezentacija Engleske pobedila je Francusku sa 6:4 u Majamiju u meču za treće mesto na Svetskom prvenstvu. Bukajo Saka je postigao het-trik, a Kilijan Mbape je turnir završio sa 10 golova
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
