Pevanje uz gusle, deo nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, upisano je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva pre mesec dana, kao zaključak Evropske godine kulturnog nasleđa. Prenosimo tri aspekta priče o guslama
Donošenjem odluke o upisu pevanja uz gusle na Uneskovu Reprezentativnu listu 29. novembra ove godine okončana je gotovo dvogodišnja procedura započeta u decembru 2016. godine. Tada je Nacionalni komitet za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije doneo odluku da ovaj deo žive izvođačke prakse sa teritorije Srbije ispunjava kriterijume za pridruživanje bogatoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ovi kriterijumi podrazumevaju da je reč o nematerijalnom kulturnom nasleđu koje je na nacionalnom nivou upisano u odgovarajuće registre, da ga zajednice prepoznaju kao obeležje svog identiteta i čuvaju prenoseći s generacije na generaciju. Takođe, neophodno je da predloženi element doprinosi interkulturnom dijalogu i kulturnoj raznolikosti, ali i da je predlog pripremljen uz učešće i saglasnost što šireg kruga činilaca značajnih za očuvanje elementa.
Predlog za upis pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju, u saradnji sa Muzikološkim institutom SANU i uz podršku Saveza guslara Srbije i guslarskih udruženja koja deluju na teritoriji cele Srbije. Na taj način, uz institucije koje imaju za zadatak brigu o kulturnom nasleđu, našli su se i nosioci nasleđa, čija je uloga u ovom sistemu zaštite izuzetno naglašena. Njihovim učešćem u nominovanju potvrđena je spremnost guslarske zajednice i samih guslara kao nosilaca nasleđa, da doprinose očuvanju, prezentovanju i prenošenju pevanja uz gusle kao dela sopstvene tradicije. Izjave institucija kulture, lokalnih samouprava, muzičkih škola, turističkih, nevladinih i strukovnih organizacija, koje čine sastavni deo obuhvatnog i strogo definisanog nominacijskog dosijea, svedoče o kontinuitetu, značaju i ulozi guslanja u prošlosti, kao i njegovoj prisutnosti u savremenom životu. One svedoče ne samo o širokoj i raznorodnoj podršci upisu i prisutnoj svesti o značaju očuvanja ove prakse, već označavaju i spremnost svih ovih učesnika da doprinose održivosti i opstanku pevanja uz gusle, što je i obaveza preuzeta upisom na Uneskovu listu.
Značaj upisa na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa možemo posmatrati na nekoliko nivoa. Nesporno je da on obezbeđuje međunarodnu vidljivost pevanja uz gusle, kao i drugih do sada upisanih elemenata iz Srbije – slave i igre kolo. Upis doprinosi i skretanju pažnje na ovaj deo nasleđa i podizanju svesti o potrebi njegovog očuvanja. To je i podsticaj drugim zajednicama na očuvanje sopstvenog nasleđa, jer Konvencija, kao i svi dokumenti koji prate njeno sprovođenje, izvođače i učesnike u različitim praksama, one koji doprinose kreiranju nematerijalnog kulturnog nasleđa, prepoznaju kao ključne za očuvanje nasleđa čiji su nosioci. Na lokalnom nivou, upis je prilika i da se skrene pažnja na one aspekte guslanja koji predstavljaju univerzalne vrednosti čovečanstva, kao što su prenošenje istorijskog pamćenja i etičkog kodeksa koji je generacijama negovan kroz epsku tradiciju.
Kao što je poznato, upisi na Uneskove liste ne znače prisvajanje nasleđa, te je i u predlogu koji je dostavljen prilikom nominovanja ukazano da je ova izvođačka praksa prisutna i na teritorijama nekih susednih zemalja, pre svega na području Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije. Kako je Konvencijom prepoznata činjenica da različite zajednice dele određene kulturne prakse, kao i da se rasprostranjenost nematerijalnog kulturnog nasleđa ne podudara (uvek ili najčešće) sa administrativnim granicama, uspostavljeni su mehanizami za izradu multinacionalnih nominacija, kao i mogućnost da se i druge zemlje pridruže već upisanim elementima. Ovi mehanizmi su jasno navedeni i pozdravljeni kao dobrodošli i na samom zasedanju Komiteta prilikom usvajanja odluke o upisu pevanja uz gusle, čime je iskazana otvorenost ove nominacije za pridruživanje svih zainteresovanih strana koje na svojoj teritoriji baštine ovaj element kulturnog nasleđa.
Više od 2.000 građana Vlasotinca potpisalo je peticiju protiv betoniranja obale Vlasine. Studenti su pokušali da spreče radove, ali ih je policija udaljila
U Talinu, prestonici jedne od tehnološki najnaprednijih država Evrope, otvoren je restoran sa srpskom hranom, muzikom i enterijerom. Pomalo paradoksalno, iza njega stoji ruski preduzetnik, recepti stižu iz Zemuna, a sastojci iz Evropske unije od koje se Srbija sve više udaljava
Severna Mitrovica vrvi od pasa lutalica. Kao i u drugim gradovima, ovde ima ljudi koji napuštaju pse ili koji ih truju… ali ovde postoji još nešto – Albanci izbacuju nesretne pse u srpski deo grada, i obratno
Najprestižnije filmske nagrade prošle su u znaku politike, američke policijske države i kritika Donalda Trampa i autokratije. Ko su dobitnici Oskara
Zašto su otkazane trke Formule 1 u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji koje su bile zakazane za april
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
