Detinjstvo u Žućinim prozorima

Milionski tiraži i prevodi na više od 60 jezika čine Britanca Erika Hila jednim od najprodavanijih književnih stvaralaca za decu. Ključ Hilovog uspeha ne leži u činjenici da je stvorio junaka koga se niko do tada nije dosetio, već u nadahnutoj ideji da deo priče sakrije iza prozorčića na preklapanje unutar knjige. Danas je to premisa koju sledi veliki broj izdavača i autora dečje literature, ali 1980. godine, kada je Žuća, ili kako ga je Hil nazvao Spot po velikoj smeđoj tufni na leđima, prvi put objavljen u Britaniji, to je bila revolucionarna ideja.

Ilustrator i (do tada) strip autor Erik Hil do ideje o knjizi sa prozorima nije došao sam. Njegov, tada dvogodišnji, sin Kristofer, uživao je da sluša očeve priče o nestašnom psu Spotu, igrao sa njegovim probnim crtežima, isecajući ih i ponovo spajajući u neku novu celinu. Posmatrajući ga, Hil je došao na ideju da u dečju knjigu umetne skrivene crteže iza prozorčića koje bi deca otvarala i na taj način otkrivala drugu dimenziju priče. Znao je i da crtež mora da bude rudimentarno jednostavan, a opet privlačan kreativnom dečjem umu, kao i da u priči ne sme da bude digresija i bespotrebnih detalja. Rezultat je bio knjižica Where is Spot?, u izdanju kuće „Frederik Warn“ 1980. godine.

Uspeh je bio izvanredan, ubrzo su usledili nastavci, prvi međunarodni ugovori, ali i slava za poslovično dobrodušnog, skromnog i nasmejanog Hila, koji će ostatak života posvetiti Žući/Spotu. Uvek je tvrdio da je za komercijalni uspeh serije knjiga o Spotu zaslužna kreativna inteligencija njegovih mladih čitalaca „koji su mnogo pametniji nego što odrasli uviđaju“, kako je jednom prilikom izjavio. „Njih (decu, prim. aut.) samo treba podstaknuti da istražuju izvan okvira onoga što im je dostupno na prvi pogled, a sve mora biti dovoljno jednostavno da bi oni mogli da razumeju.“

Zapravo, Hil je samo sledio instinkt i posmatrao reakcije svog sina Kristofera, koga je uzeo za obrazac razmišljanja dece tog uzrasta. I nije bio prvi uspešan stvaralac koji je na taj način testirao originalnost ideje. Da podsetimo, čak je i veliki Dž. R. R. Tolkin Hobita napisao nakon što je o Bilbu Baginsu i ostalima pričao deci pred spavanje. I Šveđanin Sven Nurdkvist je izgradio svet popularnih dečjih ilustrovanih knjiga o starcu Petsonu i mačku Findusu na osnovu onoga što je smišljao za svoju decu. Dok Nurdkvistove knjige obiluju detaljima i minucioznim ilustracijama, Hil se uvek držao ideje o jednostavnosti i prijemčivosti. Ali ako ova dva dečja pisca posmatramo uporedo, dobijamo kreativnu komplementarnost. Mladi umovi koji sazrevaju otkrivajući Žućine prozore, tek koju godinu kasnije će rado otkrivati kompleksan imaginarijum Nurdkvistovih opisa švedskog seoskog života.

Slikovnica Gde je Žuća? prevedena je na srpski jezik 2002. godine u izdanju Kreativnog centra. Dejan Begović, urednik knjiga o ovom simpatičnom psu, kaže da je ovu fenomenalnu slikovnicu video još 1992. godine u hrvatskom izdanju Gdje je Piko?. Naredne godine započeti su razgovori o izdavanju Spota na srpskom jeziku, kao i o tome kako prevesti njegovo ime. „Prema značenju reči spot, najispravnije je bilo nazvati ga Tufna ili Pega, ali ko je još čuo da se mali žuti pas tako zove! U Engleskoj je to često ime za pse, ali kod nas nije uobičajeno. Danima smo razmišljali o tome, dobijali desetine raznoraznih predloga, sve dok jednog dana nismo okrenuli celu stvar naopako i odlučili da ga nazovemo najprirodnijim imenom, koje mu, čini nam se i danas, savršeno pristaje – Žuća. I evo ga s nama i danas! Generacije i generacije dece u Srbiji sa istim uzbuđenjem traže i nalaze Žuću iza preklopa na stranicama ove divne kartonske slikovnice, baš kao što su to radile i obe moje ćerke“, ističe Dejan Begović. Ovo nije jedini slučaj preimenovanja Spota – na primer, u izdanju na afrikansu Spot je postao Oto, dok je u Holandiji poznat kao Dribel.

No, na stranu kreativnost Hilovih prozorčića, pa čak i savršeno podešen osećaj za prilagođenost crteža i priče ciljanom uzrastu, Žuća/Spot nosi neprocenjivu poruku duboko utkanu u priču – porodicu. „Spotova porodica je kičma svih ovih knjiga“, naveo je Hil u intervjuu 2007. godine. Desetine miliona Žućinih vernih čitalaca usvajaju je već 40 godina.