U poslednjih pet godina, koliko se prodaju Roomba roboti-usisivači, neki vlasnici su postali toliko vezani za njih da su im dali imena, najčešće Rozi i Sejdi. U drugoj kompaniji myRoomBud, koju su osnovala deca i koja izrađuje kostime za Roomba usisivače, tvrde da vlasnika usisivača sa nadimcima ima oko 750.000. „Zvuk koji čujete je vrištanje Roomba za odećom sa svih strana sveta“, te, „ukoliko ne obučete vašeg Roomba, on je samo goli vakuum“, poručuju. Roomba usisivač kompanije iRobot poseduje oko dva miliona ljudi. Kompanija proizvodi i robote koji čiste oluke, peru podove i bazene… ali je ovaj ubedljivo najpopularniji.
Roomba ima na desetine senzora kojima „nadgleda“ okolinu i prilagođava svoje ponašanje, čak do 67 puta u sekundi. Kada se baterija isprazni, sam se vrati do baze, odnosno punjača, i prikači se. Ima i razna setovanja, počev od toga kojim danom će u koje vreme da čisti. Detaljno i veoma tiho, bar tako kaže proizvođač. Ovaj robot usisava prašinu, prljavštinu, dlaku kućnih ljubimaca, pesak za mačke, lišće i sve ostalo što i običan usisavač. Čisti ispod nameštaja pošto je veoma tanak, i ume da prepozna stepence, nameštaj i druge objekte, kao i rese tepiha koje odmah „ispljune“. Moguće je postaviti mu nevidljive granice (infracrveno svetlo) do kojih će se kretati, a on će sam usporiti kretanje pre nego što se približi objektu. Kada ga dodirne, automatski će promeniti pravac kretanja. Kompanija tvrdi da su kućni ljubimci na prvom susretu sa usisivačem radoznali, ali da se brzo naviknu. Ukoliko podignu ili prevrnu usisivač, ovaj će automatski prestati sa radom.
NEKAD DA, A NEKAD NE: Suzan iz Los Anđelesa, na ogromnom forumu vlasnika Roomba robota, kaže da je do sada kupila sedam ovakvih usisivača, a da je starije poklonila prijateljima. Svakodnevno uključuje „prašnjavi“, „dlakavi“ i „peščani“ program, i njeni podovi su, tvrdi, besprekorni. Rik, takođe iz Kalifornije, kaže da njegov Roomba svakodnevno radi fantastičan posao sa dlakama zlatnog retrivera, i da mu se dopada što ga novi model obaveštava kada treba isprazniti kesu ili očistiti četke. Den iz Vašingtona uključuje svoj usisivač noću i kaže da uživa što može da ode na jedrenje jer ne mora da ostane kući i usisava. „Očekivala sam usisivač, ali mi je sad jasno da je Roomba 4220 samo pakovanje baterija koje udara o stvari i okreće se, i usput vrti četke. Posle deset minuta prvog usisavanja postao je veoma bučan… Trebalo mi je tri godine da dođem do službe za korisnike, koja na kraju nije ni pokušala da dijagnostikuje problem već su mi poslali novi usisivač…“, kaže forumašica. Drugi, opet, tvrde da se životinjska dlaka toliko umrsi u četke usisivača, da ovaj maltene ne uradi nikakav posao. Ili da usisivač nekad uspori kad prilazi zidovima i nameštaju, a nekad ne, kao i da se nekad vrati sam do baze za punjenje baterija, a nekad ne.
U ponudi je nekoliko modela s cenama u rasponu od 12 do 400 dolara, a ukoliko se robot „ne pokaže“, može da se vrati u roku od 30 dana. Uz Roomba robota se tokom oktobra mogu naručiti razne četke, baze ili baterije na punjenje za 90 dolara, zahvaljujući kojima Roomba besprekidno može da radi do 200 minuta što je dovoljno za usisavanje tri do četiri sobe osrednje veličine. Proizvođač za $ 20 nudi i maske u raznim bojama, kako bi se usisivač slagao sa nameštajem.
STARENJE: Dobra vest je da su roboti postali jeftini. Trenutno, više od 40 odsto njih „radi“ u Japanu, što nema toliko veze sa životnim standardom koliko sa predviđanjem da će oko 40 odsto Japanaca 2055. godine biti starije od 65 godina. Kako će u Japanu biti sve manje radne snage, a uz to će mladi sve više morati da pomažu starijima (pa opet neće moći dovoljno da rade), jedini izlaz za ovu naciju je razvoj robotike, smatraju naučnici.
Godišnji izveštaj o svetskoj robotici iz 1998. godine, koji je pripremila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija, kaže da je oko 720.000 robota te godine u svetu zamenjivalo oko dva miliona ljudi, sa naglaskom na to da oni u stvari ne zamenjuju ljude, već rade posao koji ljudi ne žele. Međutim, cene kućnih robota pre deset godina bile su toliko visoke da je bilo potpuno jasno da za njih tržišta još nema. Pre dve godine, situacija je bila već mnogo drugačija: roboti-usisivači poput Roomba bili su prisutni u pola miliona američkih domaćinstava i prodavani su kao i bilo koji drugi kućni aparat. Prema drugim proračunima, cena robota sa istim performansama je 1990. bila pet puta veća nego 2002. godine kada je Evropska unija trošila oko 50 miliona evra na istraživanja iz kojih bi mogli nastati novi prototipi, mada je proizvodila svega 35 odsto robota.
Predviđa se da će do kraja ove godine postojati 2,5 miliona robota koji služe isključivo za zabavu (igraju, pevaju, zamenjuju kućne ljubimce…), a 4,1 milion će obavljati kućne poslove, što je sedam puta više nego u 2004. Među popularnijima su i roboti koji se staraju o kućnim ljubimcima – doziraju im hranu i vodu ili menjaju pesak za mačke. Neki od ovih kućnih robota su napredniji, pa je tako korejski Irobi, iz kompanije Yujin Robotics „sve u jednom“ – zabavlja, bavi se travnjakom, bazenima i prozorima, bezbednošću… Sony AIBO (Artificial Intelligence roBOt), jedan od poznatijih kućnih ljubimaca nastao je još 1999. godine. Hoda, gleda okolinu kroz kameru, prepoznaje oko stotinu govornih komandi, uči od vlasnika i drugih „primeraka“ i tako „odrasta“ i „sazreva“. Kompanija Sony prošle godine prestala je da ih proizvodi, a sličnu sudbinu doživeli su i drugi zabavljači. Zbog slabe prodaje (deci brzo dosade, a za najstariju populaciju su previše komplikovani i sa suviše sitnim dugmićima), kompanija Sanyo je zaustavila proizvodnju Hopisa, čupavog ružičastog robota-psa koji meri nivo šećera u krvi, pritisak i temperaturu. Sanyo sada za najstarije pravi telefone sa džambo tasterima.
Mnogo je bolje prošao najčuveniji robot na svetu – Hondin Asimo. Visine 130 centimetara i težine 52 kilograma, ovaj humanoid kreće se (oko 40 minuta, ukoliko samo šeta) brzinom do šest kilometara na čas, što otprilike odgovara brzom čovekovom hodu koji je ipak nekoliko desetina centimetara viši. Poslednji model je jedanaesti po redu od 1986, kada je počelo konstruisanje. Postoji ih svega 46, a proizvodnja jednog košta nešto manje od milion dolara.
Poslednji modeli bolje komuniciraju sa ljudima, prepoznaju objekte koji se pomeraju i proračunavaju razdaljinu i pravac njihovog kretanja, prate čoveka i pozdravljaju ga kad im se ovaj približi – pružaju ruku ili mahnu, u zavisnosti od ponašanja čoveka. Asimo može da imitira pokrete i položaje tela, reaguje na glasovne komande, prepoznaje prepreke ili stepenice (kojima može da se penje), odaziva se na ime, okreće se ka osobi koja mu se obraća, kao i kada čuje iznenadni neobični zvuk. Može da prepozna desetak osoba i obraća im se po imenu, šutira loptu, vozi bicikl, pleše… Asimo se poslednjih godina često pojavljivao u javnosti – otvarao je početak trgovine na Njujorškoj berzi, sa japanskim premijerom posetio je Češku, pre tri godine upoznao je turskog premijera na jednom od brojnih salona automobila na kojima je bio (izložen), gostovao je na raznim univerzitetima, posetio Diznilend… Prošle zime sapleo se i pao niz stepenice, i odmah prestao da se pojavljuje u javnosti, da bi ga kreatori popravili i usavršili. U januaru se pojavio na Consumer Electronics Showu u Las Vegasu, a nerednih dana i meseci takođe će imati gust raspored.
Metar visok i jedva malo nalik Asimu je i Wakamaru, prvi robot koji komunicira sa stanarima i to samoinicijativno i spontano, a koji je namenjen za rad u kući. Pošto se kreće na točkićima, domet mu je ograničen, a kao i usisivač, vraća se do baze kada mu je baterija ispražnjena. Konstruisali su ga u Mitsubishi Heavy Industriesu pre dve godine kada je koštao 14.000 dolara. On prepoznaje, kao i Asimo, deset ljudi i razume 10.000 reči, a najraznovrsnije informacije pribavlja sa interneta. Služi kao kućna pomoćnica i sekretar (snima poruke, pamti obaveze vlasnika i blagovremeno ih podseća na njih), prati stanje bolesnih osoba i čuva kuću od lopova tako što odsutne stanare obaveštava o mogućoj provali.
Robot Roborior se takođe bavi bezbednošću, on je veličine lopte i može se povezati sa televizorom kako bi vlasnik video šta robot vidi. Provalu će prijaviti tako što pozove vlasnika na mobilni telefon, a njegovo kretanje na tri točkića može biti upravljano i daljinskom komandom. Ovaj i slični kućni roboti koji služe samo kao obezbeđenje mogu se kupiti za 2000 do 3000 dolara, ali ima i mnogo skupljih, kao što je robot-pas Banryu (ili dvorišni zmaj) dužine metar i visine 80 centimetara.
Uz toliko prisustvo u Japanu, ali i SAD i nekim evropskim zemljama, i procene da će do 2025. godine tržište robotike biti vredno više od 66 milijardi dolara, ljudi su počeli da se pitaju hoće li jednog dana roboti preuzeti svet ili da li je moralno da služe za obavljanje prljavog posla. Prošle godine „Financial Times“ je pisao o viziji britanske vlade o statusu robota 2056. godine koju je na 270 stranica pripremio glavni vladin naučnik ser David King. Ideja je da ćemo možda jednog dana mašinama dati prava koja su tradicionalno vezana za ljude: „Ukoliko napravimo svesne robote, oni će želeti da imaju prava i verovatno bi i trebalo“, kaže Henrik Christensen, direktor Centra za robotiku i inteligentne mašine na Institutu za tehnologiju u Džordžiji. Pitanje je, po njemu, „da li je prihvatljivo šutnuti robota-psa ukoliko ne smemo šutnuti pravo kuče“.
