Dok se evropske zemlje povlače s takmičenja, Beč se priprema za Evroviziju pod političkim i finansijskim pritiskom
Odluka Evropske radiodifuzne unije (EBU) da dozvoli učešće Izraelu izazvala je snažne reakcije širom Evrope i ponovo otvorila pitanje političke neutralnosti Pesme Evrovizije. Nakon Španije, Holandije, Slovenije i Irske, učešće je otkazao i Island, čime su bojkoti postali realan faktor u planiranju održivosti, ali i isplativosti takmičenja koje bi 2026. godine trebalo da se održi u Beču.
Iako povlačenja, posebno inspirisana političkim i društvenim podelama, u praksi znače neizvesnost po pitanju gledanosti, prodaje karata i interesovanja oglašivača, Roland Vajsman, direktor ORF-a, u svojoj izjavi za britanski Gardijan potvrdio je da će se manifestacija održati bez obzira na prepreke: „Ne vidim da će ovo [bojkoti] biti problem za Beč, a čak i da dobitak bude nešto manji, mi ćemo uspeti da to nadoknadimo’“.
Za grad domaćin i nacionalnog emitera, politički pritisci dolaze u trenutku kada se Evrovizija suočava i sa sve izraženijim budžetskim ograničenjima. Austrijski javni servis ORF već posluje u uslovima finansijskih rezova, a procene govore da bi organizacija Evrovizije mogla da košta oko 36 miliona evra. Grad Beč u tom iznosu učestvuje sa oko 22 miliona, dok ostatak treba da pokriju sredstva koja će obezbediti EBU i sponzorstva.
Ceremonije otvaranja i zatvaranja, televizijska produkcija i prateći programi uvek su najskuplji i najvidljiviji deo svakog velikog događaja. Takvi izdaci nisu izuzetak, već pravilo: ceremonije Evropskih igara u Bakuu 2015. koštale su oko 155 miliona dolara, dok su ceremonijalni programi na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. procenjeni na više od 150 miliona, ne uključujući povezane troškove poput milijardi koje su uložene na kontraverzno čišćenje reke Sene.Čak i u „skromnijim“ formatima, poput Svetske izložbe Expo 2020 u Dubaiju ili Azijskih igara, ceremonije su koštale između 40 i 50 miliona dolara.
Međutim, primeri iz sveta pokazuju da ni skromniji ceremonijalni budžeti ne isključuju javne kontroverze. Jugoistočne azijske igre 2025 koje se trenutno održavaju na Tajlandu, a koje okupljaju više od 9.000 sportista, za ceremonije otvaranja i zatvaranja izdvojile su oko 166 miliona bahta, odnosno oko pet miliona evra.
I pored relativno niskog iznosa, ceremonija otvaranja izazvala je kritike dela javnosti zbog kvaliteta produkcije i organizacionih problema, ali i pitanja da li je i takav trošak opravdan u trenutku pojačanih političkih tenzija i tragičnih poplava koje su obeležile prethodni period. Dodatnu pažnju i skretanje fokusa sa sporta, izazvalo je i povlačenje Kambodže zbog oružanih sukoba koji su izbili na granici između ove dve zemlje.
Evrovizija 2026: Izrael, vraćanje trofeja i otkazivanje učešća
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
