Životni prostor
Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Od specijalnog izveštača sa lica mesta iz restorana Kalenić – Čubura
Obično se najslađe svađam sam sa sobom, ali onom cepaču dlake na dva dela moram da odgovorim: Kalenić je centar sveta, centar sveta se nalazi na Čuburi, prema tome Kalenić je na Čuburi. Ne tako davno, pre nekoliko decenija pisao sam o dogodovštinama Čuburaca, koje su se odvijale u: Staroj Srbiji, Sokolcu, Kikevcu, Mlavi, Taboru, Kaleniću, Trandafiloviću, starom Lovcu, Vardaru, Barajevu, Složnoj Braći, Zmajku, Brodarskoj Kasini. Mnoga od tih mesta više ne postoje, a bila su delić Čubure, ako ne geografski, a ono zbog toga što su ih Čuburci nosili u srcu, pa je tako i jedan deo u Parizu, to znam lično iz iskustva, imao sva obeležja ovog našeg kraja.
Siguran sam da se nešto od ovog održalo da bi i današnji kladioničari imali svoje stalne stolove koje su krasili šareni stolnjaci, olaisan patos, limene ulubljene pepeljare, i tanjir jaja farbanih u lukovini. Ali da se vratim osnovnoj temi: čerupanje glavnog petla i naših prepelica započelo je još u bescarinskoj zoni jer sedam miliona ovdašnjih selektora ima ne samo određene primedbe na plasman naših junaka, nego i ispod isto toliko lonaca greje vatru u kojoj će naša sitnež završiti kako u supi tako i sa ajmokcem, kao dodatkom. Pošto mi očekivanja nisu bila velika, nije mi ni razočaranje takvo da su mi potrebna sredstva za umirenje. Ipak ne mogu a da cinično ne primetim da grešni Antić sad bar zna ko ga voli najviše na svetu: tu mrtvu trku vode „lice s ožiljkom“ koje više ne mora da se plaši za svoju mašnu i novopečeni član omladinsko-sportske sekcije PUPS-a Bjeković, iz kojeg je provalila takva količina simpatija prema bivšem saigraču i kolegi da su svi iole trezveniji ljudi ostali bez reči.
Ovaj najveći sajam svetskog fudbala ostaće zapamćen i po neverovatnim greškama sudija, jer kako se moglo uočiti, za mnoge od njih ofsajd nije ofsajd, penal nije penal, gol nije gol. Sve mi se nešto čini da su tu i vlasnici najvećih svetskih kladionica umešali prste, jer iako nema neverovatnih rezultata, obrti se ipak događaju zahvaljujući deliocima pravde, ako ne za infarkt, ono bar za lako komatozno stanje. Nama za utehu tu se naročito ističu onaj naš Urugvajac, kao i linijski mahač italijanskog porekla, koji neće da maše kad je ofsajd jer se boji zapaljenja srednjeg uva od promaje. Inače, ostale stvari na svetskom kupu se odvijaju prema očekivanjima: Južnoamerikanci i dalje mlate redom, među njih se ušunjao i naš Miki Rajevac sa Ganom, a od cele kolevke fudbala stare Evrope stvar je spala na tri slova: pancere, za koje ćemo ako postanu prvaci sveta moći da se puvamo da smo ih tukli, nosače klompi, koji bar zasad devetaju sve redom, kao i Špance, koji kao da se trude da demantuju statistiku. A mi sad možemo mirno da se kladimo, da igramo ubitačne prelaze i da se svađamo čiji će favorit prigrliti veliki pozlaćeni pehar. Rasplet tek počinje i biće zanimljivo videti ko će se na kraju radovati…
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve