„Orlovi" će se za finale takmičiti sa, kako Svetislav Pešić kaže, najboljom reprezentacijom svih vremena. Sjedinjene Države u Parizu predstavlja Drim tim. Da li možemo da napravimo čudo i da ih pobedimo? Što da ne, što bi mladi rekli - „loženje je na maksimumu"
U čuvenoj dvorani „Bersi“ večeras od 21 čas u polufinalu Olimpijskih igara u Parizu sastaju se košarkaške reprezentacije Srbija – Sjedinjenih Američkih Država.
Pred izabranicima Svetislava Pešića je jedna od najvećih utakmica njihovih karijera. Olimpijski turnir se bliži kraju, od 12 ekipa sa početka, ostale su četiri koje će se boriti za jedno od tri olimpijska odličja.
Pre nego što oko vrata stave najsjajnije odličje reprezentacije će morati da pređu još dve prepreke, a prva pred košarkašima Srbije je, nažalost, ona najveća.
„Orlovi“ će se za finale takmičiti sa, kako Svetislav Pešić kaže, najboljom reprezentacijom svih vremena. Sjedinjene Države u Parizu predstavlja „drimtim“.
Mala je verovatnoća da će se u istoj ekipi još jednom naći jedan od najboljih košarkaša svih vremena Lebron Džejms, najbolji trojkaš svih vremena Stef Kari, jedan od najefikasnijih poentera ikad Kevin Durent i jedna od najkompletnijih „četvorki“ Entoni Dejvis.
Po fizičkoj snazi, kvalitetu, iskustvu, talentu, košarkaši koje vodi Stiv Ker veliki su favoriti u ovom meču, pogotovo što je turnir ušao u završnu fazu.
Srbija ipak ima čemu da se nada. Najbolji košarkaš na svetu deo je njene selekcije, ekipa je kompaktna i ima dobru hemiju, a vodi je i stručnjak koji zna kako se osvajaju medalje na velikim takmičenjima.
Setimo se samo Svetskog prvenstva u Indijanopolisu. Tada je SR Jugoslaviju takođe pod vođstvom Svetislava Pešića, takođe u četvrtfinalu eliminisala tadašnju američku selekciju. Tada su srpsko-crnogorski tim predvodili NBA zvezde Vlade Divac i Predrag Stojaković danas to čine Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović.
Kako protiv Amera?
Prethodna dva susreta koja su „Orlovi“ odigrali protiv drimtima ovog leta nisu donela nikakvu neizvesnost, pošto su Ameri u oba navrata slavili sa po 26 poena razlike.
Zato je većina poznavaoca košarke veoma skeptična u pogledu pobede srpske reprezentacije.
Ipak, recept za plasman u finale mogla bi da bude što veća minutaža za trostrukog najboljeg igrača NBA lige, kao i da trenutke kada njega nema na parketu srpski košarkaši odigraju maksimalno smireno.
Naravno, to je lakše reći nego učiniti, ali postoji i ono staro, nepisano sportsko pravilo da je veoma teško pobediti istu ekipu dva puta na turniru, pa bi „Orlovi“ i u to mogli da se uzdaju pred duel sa Drim timom.
Srbija ne sme da se odrekne svoje taktike i uđe u „NBA jurnjavu“, ne sme da priušti rivalu luksuz velikog broja otvorenih šuteva spolja i mora da pronađe način da akcije što redovnije završava iz neposredne blizine košu.
Dosadašnji susreti
Ne računajući utakmice Jugoslavije i Državne zajednice SCG, Srbija i SAD su se do sada sastajale pet puta.
Jenkiji imaju četiri pobede – u finalu Svetskog prvenstva u Španiji 2014, zatim grupnoj fazi takmičenja i finalu turnira u Riju, kao i trijumf na nedavno održanoj egzibiciji u Abu Dabiju.
Izabranici tadašnjeg selektora Aleksandra Đorđevića savladali su Amerikance 2019. godine na Mundobasketu u Kini u borbi za peto mesto.
Prvi duel na ovim Igrama nije prošao dobro, Amerikanci su ubedljivo slavili – 110:84.
Najefikasniji u redovima SAD-a bio je Durent sa 23 poena, 21 je dodao Lebron Džejms, Džru Holidej je postigao 15, Devin Buker je dodao 12, a po 11 su ubacili Stef Kari i Entoni Edvards.
U Srbiji je Nikola Jokić ubacio 20 poena, Bogdan Bogdanović je postigao 14, Ognjen Dobrić je doprineo sa 13, dok je Vasilije Micić dao 11.
U Parizu su popularniji od američkih ratnika pre 80 godina
Drugačiji od svih, popularniji čak i od domaćina Francuza i verovatno najbolji tim turnira, američka selekcija na svakom koraku privlači neverovatnu pažnju.
Navijači ih satima čekaju ispred hotela, njihove dresove nose na svim borilištima u Parizu, o njima se snima dokumentarni film, a cinici tvrde da Amerikanci nisu dočekani s toliko pažnje još od 26. avgusta 1944. godine kada su trupe generala Šarla de Gola prodefilovale tek oslobođenim Jelisejskim poljima, pošto je im je glavnokomandujući američkih snaga u Evropi general Džordž. S. Paton škrgučući zubima iz političkih razloga prepustio tu čast.
Poput američkih ratnika pre 80 godina, koji su na Ajfelovom tornju mesecima posle proterivanja Nemaca proslavljali pobedu, „Tim SAD“ je za 15 miliona dolara zakupio hotel u centru, ili jednom od centara Pariza, gde se, kako je objasnio selektor ovog tima Stiv Ker „fokusiraju na očuvanje identiteta“. Možda i čisto da podsete ko jke oslobodio Pariz.
Ali ovo nije najtalentovanija ekipa koju su Amerikanci ikada poslali na Olimpijske igre, iako je teško, nezahvalno, a možda i nepristojno porediti velikane različitih epoha.
Da li je Lebron Džejms bolji od Majkla Džordana rasprava je prikladnija kakvom kafanskom okruženju. Osim, možda, Stefa Karija, igrače ove generacije teško je porediti sa Medžikom Džonsonom, Larijem Birdom, Džonom Stoktonom, ili gotovo bilo kim iz tima iz 1992. godine.
Fizički najdominantniji tim
Ako nisu talentovaniji, onda su sigurno snažniji. Stručnjaci koji su ih gledali i ekipe koje su protiv njih igrale tvrde da je 12 igrača koji su doputovali u Lil i Pariz fizički najdominantniji tim u olimpijskoj istoriji.
I igraju sasvim drugačiju igru – po Fibinim pravilima.
„Mi znamo kako se dobijaju te utakmice. Apsolutno smo usredsređeni na odbranu i tek onda na lepotu koju donosi talenat koji posedujemo. Imamo puno momaka koji imaju sposobnost da pokrenu stvari“, rekao je Ker.
Igraju prilično jednostavno. Posle snažne odbrane, loptu u ruke predaju najraspoloženijem igraču u tom trenutku. Na otvaranju olimpijskog turnira, protiv Srbije u Lilu, to je bio Kevin Durant.
Mada zbog povrede nije igrao na dve pripremne utakmice, koje su Amerikanci umalo izgubili od Nemačke i Južnog Sudana, Durant je suštinski rešio taj meč jer je od devet šuteva promašio samo jedan i ubacio ukupno 23 poena. U Kerovom sistemu je vođa „drugog napada“.
„Arhitekta“ ovog tima i nekadašnja NBA zvezda Grent Hil tvrdi da je ekipa sastavljena kako bi mogla da igra protiv svih ozbiljnih protivnika na turniru.
A da li će Srbija uspeti da ih pobedi? Odgovor na ovo pitanje biće poznat večeras.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prednji deo jednog od vozila je potpuno smrskan. Sudar autobusa se dogodio u Vodovodskoj ulici u Železniku. Do nezgode došlo oko 12.40 na linijama 512 i 55. Povređeno je 12 osoba, od kojih dvoje teže
Tinejdžerima na Jutjubu će i dalje biti dostupni fitnes snimci putem pretrage, ali im neće biti automatski preporučivani. Nova pravila prema najavama donose veću kontrolu za roditelje i omogućavajući im uvid u aktivnosti njihove dece na Jutjubu
“Kad milion ljudi veruje u lošu priču, to je kao da su zarobljeni u nekom košmaru iz kojeg ne mogu da se probude. Ako slepo verujemo u svaku priču koju nam serviraju, mogli bismo da počinimo svakakve užase”, piše Juval Noa Harari u knjizi Zašto svet nije pravedan namenjenoj mladima, koji imaju priliku da ga promene
Da uz telo preminulog faraona Snefrua nije ostavljeno nekoliko drvenih predmeta i da Frank Libi nije shvatio kako je pomoću C-14 moguće otkriti starost organskih materijala, mi danas ne bismo znali osnovne stvari o životu onih pre naše ere
Najnoviji roman Aleksandra Novačića Solženjicin: Odisej iz Gulaga objavljen je krajem jula u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Logos. Aleksandar Solženjicin je pre pedeset godina bio proteran iz SSSR-a, a državljanstvo mu je oduzeto. Posle 20 godina, poput antičkog Odiseja, vratio se u svoju opljačkanu Itaku gde su se prosci nadmetali za ruku njegove voljene Penelope, Rusije. Nedeljnik “Vreme” prenosi najzanimljivije delove romana, uz dozvolu autora i izdavača
Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!