Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Put do škole vodi ga preko celog ostrva. Ali, Val Mudronja, ponosni prvačić, ne žuri. Bez učiteljice ionako nema nastave, a Val zna da je učiteljica još na putu.
Trajekt iz Šibenika još nije stigao. Do ostrvca Kaprije plovidba traje i do sat i po. Za Valovu učiteljicu Luciju Laću to nije nikakav problem.
„To sam nekako prihvatila i gledam pozitivno“, kaže ona u reportaži Dojče velea.
Bez buke
Kaprije su samo jedan od više od hiljadu hrvatskih ostrva. Preko leta je sve puno turista. Ali, sezona je odavno gotova. Ovde živi jedva stotinak ljudi.
Ostrvo se nedavno našlo u svim medijima jer je nakon 52 godine opet otvorena škola. A jedini učenik je sedmogodišnji Val Mudronja.
„Super je. Kad bi bilo više učenika, svi bi se drali. Kako sam sam, mirno je i lepo“, kaže plavokosi dečačić.
Danas su na redu sabiranje i oduzimanje. Val najviše voli engleski. A zapravo, kaže, od škole mu se najviše dopada učiteljica.
„Nastavni plan je isti kao i svuda“, kaže učiteljica Lucija Laća. „Ali opet je to nešto posebno. Izvlačimo najbolje što možemo iz predmeta kao što su muzika i fizičko.“
Za vreme fizičkog vaspitanja, recimo, učiteljica i njen jedini učenik se vozikaju biciklima uz more.
Stiže još Mudronja
Za ponovno otvaranje škole se posebno založio sveštenik sa susednog ostrva. A nadležni su to podržali. I tako su Val i njegova porodica ostali da žive na ostrvu.
To je bilo malo čudo, kaže Valova majka Livia. U jedinom kafiću na ostrvu čeka na sina i malo ćakula sa susedima. Već 16 godina sa mužem živi na Kaprijama, na njegovoj dedovini. A porodica raste: Val ima još dva mala brata, a uskoro će dobiti i sestru…
„Kažu da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete i to je istina. Ovde smo domaći, naša deca su deca svih ostrvljana. Ovde uče šta je život“, priča Livia.
Većina žitelja Kaprija su stariji ljudi. Zahvaljujući školi, ostrvo opet ima budućnost. „Bez škole, ostrvo nestaje“, kaže nam jedan stariji meštanin.
„Ostrvo bi inače izumrlo. Nadam se da će mlade majke povećavati porodice, da će to planirati i da će ostrvo oživeti“, kaže jedna meštanka.
Ribarski san
Nastava je gotova. Val voli da se igra sa braćom, ali zapravo samo čeka da se kući vrati njegov otac.
A tata je već rano ujutru isplovio brodicom u ribolov. Val kao veliki asistira tati dok uplovljava u luku. I odmah želi da vidi ulov. Bio je uspešan dan.
„Volim ovo, to radim ceo život“, kaže Borko Mudronja. „Dolazim iz ribarske porodice koja to radi trista godina. Još kao dete sam hteo da budem ribar.“
I mali Val to voli. Mala škola omogućila je tako njemu i porodici da nastave da žive svoj san.
Mundijal 2026. biće prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, pa će Evropa umesto dosadašnjih 13 imati 16 predstavnika. Reprezentacija Srbije igraće u grupi K protiv Engleske, Albanije, Letonije i Andore
Da bi se obeležila stogodišnjica prvog Mundijala, koji je organizovan 1930. u Urugvaju, FIFA je odlučila da 2030. godine Argentina, Urugvaj i Paragvaj prve utakmice u grupnoj fazi odigraju kod kuće
Dan nakon otvaranja Notr Dama, u štampi širom sveta više su komentarisali kome se Tramp srdačno javio nego što su analizirani radovi na kamenu, drvetu i staklu u samoj katedrali
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je retrospektivna izložba vajara Jovana Kratohvila, čije inovacije u umetnosti njegovi savremenici nisu umeli da vrednuju. Izložba je priređena povodom stote godišnjice umetnikovog rođenja, jedina dosad. Njena autorka je Lidija Ham Milovanović, muzejska savetnica
Oksfordova reč godine izraz je onoga što svi već dugo znamo i osećamo, ali ne umemo da se odupremo
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
