Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Put do škole vodi ga preko celog ostrva. Ali, Val Mudronja, ponosni prvačić, ne žuri. Bez učiteljice ionako nema nastave, a Val zna da je učiteljica još na putu.
Trajekt iz Šibenika još nije stigao. Do ostrvca Kaprije plovidba traje i do sat i po. Za Valovu učiteljicu Luciju Laću to nije nikakav problem.
„To sam nekako prihvatila i gledam pozitivno“, kaže ona u reportaži Dojče velea.
Bez buke
Kaprije su samo jedan od više od hiljadu hrvatskih ostrva. Preko leta je sve puno turista. Ali, sezona je odavno gotova. Ovde živi jedva stotinak ljudi.
Ostrvo se nedavno našlo u svim medijima jer je nakon 52 godine opet otvorena škola. A jedini učenik je sedmogodišnji Val Mudronja.
„Super je. Kad bi bilo više učenika, svi bi se drali. Kako sam sam, mirno je i lepo“, kaže plavokosi dečačić.
Danas su na redu sabiranje i oduzimanje. Val najviše voli engleski. A zapravo, kaže, od škole mu se najviše dopada učiteljica.
„Nastavni plan je isti kao i svuda“, kaže učiteljica Lucija Laća. „Ali opet je to nešto posebno. Izvlačimo najbolje što možemo iz predmeta kao što su muzika i fizičko.“
Za vreme fizičkog vaspitanja, recimo, učiteljica i njen jedini učenik se vozikaju biciklima uz more.
Stiže još Mudronja
Za ponovno otvaranje škole se posebno založio sveštenik sa susednog ostrva. A nadležni su to podržali. I tako su Val i njegova porodica ostali da žive na ostrvu.
To je bilo malo čudo, kaže Valova majka Livia. U jedinom kafiću na ostrvu čeka na sina i malo ćakula sa susedima. Već 16 godina sa mužem živi na Kaprijama, na njegovoj dedovini. A porodica raste: Val ima još dva mala brata, a uskoro će dobiti i sestru…
„Kažu da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete i to je istina. Ovde smo domaći, naša deca su deca svih ostrvljana. Ovde uče šta je život“, priča Livia.
Većina žitelja Kaprija su stariji ljudi. Zahvaljujući školi, ostrvo opet ima budućnost. „Bez škole, ostrvo nestaje“, kaže nam jedan stariji meštanin.
„Ostrvo bi inače izumrlo. Nadam se da će mlade majke povećavati porodice, da će to planirati i da će ostrvo oživeti“, kaže jedna meštanka.
Ribarski san
Nastava je gotova. Val voli da se igra sa braćom, ali zapravo samo čeka da se kući vrati njegov otac.
A tata je već rano ujutru isplovio brodicom u ribolov. Val kao veliki asistira tati dok uplovljava u luku. I odmah želi da vidi ulov. Bio je uspešan dan.
„Volim ovo, to radim ceo život“, kaže Borko Mudronja. „Dolazim iz ribarske porodice koja to radi trista godina. Još kao dete sam hteo da budem ribar.“
I mali Val to voli. Mala škola omogućila je tako njemu i porodici da nastave da žive svoj san.
U svetu koji se ubrzano menja, Hemofarm fondacija već 32 godine podržava izuzetne mlade ljude spremne da snove pretvore u realnost, viziju u akciju, pomaže im da usavrše svoje veštine, prošire mrežu kontakata i uče od najboljih u farmaceutskoj industriji, ali i jedni od drugih.
Oni koji su u ratu rušili, minirali i palili bogomolje sve tri strane imaju identični odnos prema baštini, svojoj i tuđoj, i u miru 30 godina kasnije
Za razliku od porodičnih veza ili partnerskih odnosa, prijateljstvo se zasniva na dobrovoljnoj bazi i opstaje sve dok postoji obostrana želja za bliskošću i podrškom
Crni kontinent je strip autorima dugo bio mesto za mistične avanture. A onda su se pojavile Margerit Abue i Klementa Ubrerijea, i pre svih Benžamen Flao da mit o Africi učini podjednako stvarnim i snovitim
U psihologiji se to zove parasocijalna veza. Kad znaš svašta o omiljenoj pevačici ili fudbaleru, pa umisliš da ih stvarno poznaješ. A to može biti i opasno
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
