Na hrvatskom ostrvcetu Kaprije nedavno je otvorena škola – za samo jednog đaka. Meštani se nadaju da je to početak spasa ostarelog ostrva koje se puni samo kad nagrnu turisti
Put do škole vodi ga preko celog ostrva. Ali, Val Mudronja, ponosni prvačić, ne žuri. Bez učiteljice ionako nema nastave, a Val zna da je učiteljica još na putu.
Trajekt iz Šibenika još nije stigao. Do ostrvca Kaprije plovidba traje i do sat i po. Za Valovu učiteljicu Luciju Laću to nije nikakav problem.
„To sam nekako prihvatila i gledam pozitivno“, kaže ona u reportaži Dojče velea.
Bez buke
Kaprije su samo jedan od više od hiljadu hrvatskih ostrva. Preko leta je sve puno turista. Ali, sezona je odavno gotova. Ovde živi jedva stotinak ljudi.
Ostrvo se nedavno našlo u svim medijima jer je nakon 52 godine opet otvorena škola. A jedini učenik je sedmogodišnji Val Mudronja.
„Super je. Kad bi bilo više učenika, svi bi se drali. Kako sam sam, mirno je i lepo“, kaže plavokosi dečačić.
Danas su na redu sabiranje i oduzimanje. Val najviše voli engleski. A zapravo, kaže, od škole mu se najviše dopada učiteljica.
„Nastavni plan je isti kao i svuda“, kaže učiteljica Lucija Laća. „Ali opet je to nešto posebno. Izvlačimo najbolje što možemo iz predmeta kao što su muzika i fizičko.“
Za vreme fizičkog vaspitanja, recimo, učiteljica i njen jedini učenik se vozikaju biciklima uz more.
Stiže još Mudronja
Za ponovno otvaranje škole se posebno založio sveštenik sa susednog ostrva. A nadležni su to podržali. I tako su Val i njegova porodica ostali da žive na ostrvu.
To je bilo malo čudo, kaže Valova majka Livia. U jedinom kafiću na ostrvu čeka na sina i malo ćakula sa susedima. Već 16 godina sa mužem živi na Kaprijama, na njegovoj dedovini. A porodica raste: Val ima još dva mala brata, a uskoro će dobiti i sestru…
„Kažu da je potrebno celo selo da se odgoji jedno dete i to je istina. Ovde smo domaći, naša deca su deca svih ostrvljana. Ovde uče šta je život“, priča Livia.
Većina žitelja Kaprija su stariji ljudi. Zahvaljujući školi, ostrvo opet ima budućnost. „Bez škole, ostrvo nestaje“, kaže nam jedan stariji meštanin.
„Ostrvo bi inače izumrlo. Nadam se da će mlade majke povećavati porodice, da će to planirati i da će ostrvo oživeti“, kaže jedna meštanka.
Ribarski san
Nastava je gotova. Val voli da se igra sa braćom, ali zapravo samo čeka da se kući vrati njegov otac.
A tata je već rano ujutru isplovio brodicom u ribolov. Val kao veliki asistira tati dok uplovljava u luku. I odmah želi da vidi ulov. Bio je uspešan dan.
„Volim ovo, to radim ceo život“, kaže Borko Mudronja. „Dolazim iz ribarske porodice koja to radi trista godina. Još kao dete sam hteo da budem ribar.“
I mali Val to voli. Mala škola omogućila je tako njemu i porodici da nastave da žive svoj san.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
