Evropska unija je tokom poslednjih godina ostvarila snažan globalni uticaj na digitalna pravila – kada se standard jednom usvoji u EU, kompanijama je često racionalnije da ga primene na globalnom nivou, a države van EU ga neretko koriste kao osnov za sopstvene propise. Taj mehanizam je u teoriji poznat kao „Briselski efekat“ i najčešće se objašnjava kombinacijom veličine tržišta, regulatornih kapaciteta i relativno visokih standarda. Jedan od najjačih primera ovog efekta je Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (u daljem tekstu: GDPR), koji je postavio globalne standarde zaštite podataka o ličnosti i poslužio kao model za zakonodavstva širom sveta, uključujući i zakon u Srbiji. Najveće koristi doneo je građanima Evropske unije – jača prava, veću odgovornost aktera koji obrađuju podatke i nadzorni okvir kroz nezavisne institucije.
Ako posmatramo aktuelna dešavanja u Evropskoj uniji van konteksta, primećujemo paradoks. Iako je GDPR u Evropskom parlamentu usvojen ubedljivom većinom (od otprilike 96 odsto), poslednjih godina su sve jači pritisci da se ova pravila menjaju, a standardi relativizuju, uglavnom pod narativom zaštite inovacija i smanjenja troškova
poslovanja. U tom kontekstu pojavljuje se i predlog takozvanog Digitalnog omnibusa, paketa izmena brojnih propisa iz oblasti digitalne regulative, uključujući zaštitu podataka o ličnosti, privatnost elektronskih komunikacija, veštačku inteligenciju i informacionu bezbednost.
Lobiranje za digitalna pravila
Da bismo razumeli ovu promenu prioriteta, potrebno je da posmatramo širu sliku. Američke velike tehnološke kompanije aktivno lobiraju da se evropska digitalna pravila
„racionalizuju“ u smeru većeg prostora za obradu podataka i manje proceduralnih obaveza. Istovremeno, u evropskim strateškim dokumentima i javnim debatama sve češće se polazi od tvrdnje da EU zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom u razvoju i komercijalizaciji digitalnih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, kao i u
nastanku globalno dominantnih platformi. Iz te perspektive, regulativa se sve češće posmatra kao kočnica inovacijama. Ovaj pristup ima ozbiljan nedostatak: zanemaruje
kapital i tržišnu strukturu kao ključni faktor inovacija, i bira najbrže „rešenje“ – deregulaciju, na štetu građana.
Organizacija Noyb upozorava da predložene izmene neće suštinski pomoći malim i srednjim akterima, već onima koji već imaju dominantan položaj na tržištu. Istovremeno,
struktura paketa pokazuje da je veštačka inteligencija (u daljem tekstu: AI) jedan od glavnih adresata , pa se stiče utisak da se standardi privatnosti prilagođavaju
potrebama razvoja AI sistema, umesto da se razvoj tehnologije usklađuje sa već postavljenim pravilima zaštite prava.
Civilni sektor Evropske unije upozorava da bi Digitalni omnibus mogao da dovede do najvećen snižavanja standarda digitalnih prava u istoriji EU. U centru kritike nalaze se predložene izmene GDPR-a, koje otvaraju prostor da se osnovno pitanje, da li se GDPR uopšte primenjuje, rešava kroz procene i argumente rukovalaca, umesto kroz
jasne i predvidive standarde. Posledica bi bila veća pravna nesigurnost, neujednačena praksa i slabija mogućnost građana da efikasno koriste svoja prava.
Slabosti sprovođenja GDPR-a i rizici Digitalnog omnibusa
Ovakav pristup je problematičan i zato što ne rešava ključnu slabost postojećeg sistema – sprovođenje. Primena GDPR-a je već pokazala da kvalitet zaštite ne zavisi samo od teksta, već od kapaciteta nadzora, brzine postupaka i doslednosti u odlučivanju. Ako se u takvom okruženju dodatno prošire izuzeci i relativizuju osnovni pojmovi, ravnoteža će se još jasnije pomeriti u korist onih koji već imaju resurse i infrastrukturu za masovnu obradu podataka. Time se menja i narativ „Briselskog efekta“: umesto izvoza standarda kojima je prioritet zaštita prava građana, u fokus dolazi fleksibilnost u interesu tržišta i tehnološkog razvoja. U sistemima koji se još bore sa osnovama zaštite podataka, poput Srbije, takav signal lako postaje opravdanje za dalju relativizaciju obaveza, umesto podsticaj da se ojačaju nadzor, praksa i efektivna pravna zaštita. Konačni izgled Omnibusa biće merilo stvarnih prioriteta evropske digitalne politike. Zato je važno da se, dok je ovaj tekst još u zakonodavnoj proceduri, predložene izmene mere prema jedinom relevantnom kriterijumu – da li jačaju ili slabe efektivnu zaštitu prava građana.
Autorka je advokatica i pravna savetnica u Partnerima Srbija
