Arterioskleroza spada u bolesti izobilja: previše hrane, stresa i sedenja, a premalo kretanja. O stresu i lošim životnim navikama kod nas objavljene su mnogobrojne studije, i ma koliko se mi hvalili nacionalnom kuhinjom, istina je da većina ovdašnjeg sveta nema dovoljno novca za kvalitetnu ishranu. Zbog loših navika u ishrani, kulinarske (ne)kulture ili nedostatka novca većina naših ljudi svakodnevno unosi u organizam „zasitnu“ hranu: fast food, pice, krofne… U zemljama tranzicije (Poljska, Češka, Srbija i Crna Gora) arterioskleroza pokazuje izražen trend porasta. U razvijenim zapadnim zemaljama postoji trend opadanja arterioskleroze i smanjenja broja moždanog i srčanog infarkta, jer države u tim zemljama već desetak godina organizuju ozbiljne multidisciplinarne programe za prevenciju kojim se promovišu zdrav način života, kretanje, pravilna ishrana, izbegavanje zasićenih masti u ishrani, odvikavanje od pušenja. U zemljama Mediterana, Japanu i drugim područjima gde se jede riba, voće i povrće u sirovom stanju nema mnogo arterioskleroze, a poznato je i da vino u manjim količinama potpomaže razlaganje štetnih masti.
U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ godišnje se operiše oko 1500 pacijenata sa kardiološkim problemima izazvanim arteriosklerozom, dok se drugih 1500 pacijenata operiše zbog arteriosklerotičnih problema na arterijama koje ishranjuju mozak, organe za varenje i noge. Na kardiološku ili vaskularnu operaciju čeka se i do godinu dana, a priliv pacijenata u ovu i slične institucije iz dana u dan je sve veći. Povod za razgovor sa prof. dr Đorđem Radakom, vaskularnim hirurgom Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, jeste nedavno objavljen udžbenik za poslediplomske studije Imunologija u genezi i terapiji arterioskleroze. Autori udžbenika, Đorđe Radak i Vera Maravić-Stojković, istovremeno su i potpisnici mnogih radova koji su se našli u ovoj naučnoj publikaciji.
e“Postoji teorija da arterioskleroza počinje kao zapaljenje, ali je potom težište prebačeno na teoriju da je ova bolest zapravo posledica nagomilavanja holesterola u zidu arterije. Ova knjiga je pokušaj da se sistematizuju znanja koja ukazuju na imunološku komponentu i radovi koji imaju praktičnu primenu u prevenciji i terapiji arterioskleroze“, objašnjava profesor Radak za „Vreme“. „S druge strane, postoji vladajuća dogma da je arterioskleroza multifaktorijalno izazvana, što znači da ima puno razloga za nastanak ove bolesti: pušenje, pasivan način života, masna ishrana… Međutim, postoje ljudi kod kojih su prisutni svi faktori rizika, a ipak nemaju ovo oboljenje, pa smo zato pretpostavili da postoji nešto što je ‘okidač’, i da to može da bude infekcija ili poremećaj u imunološkom statusu.“
FAKTORI RIZIKA I SIMPTOMI: Genetski faktor rizika takođe se uklapa u imunološku teoriju, jer je to u suštini predispozicija za reakciju imunološkog sistema na događaje u organizmu. „Mi, pojednostavljeno, smatramo da naš imunološki sistem služi samo za odbranu od infekcije: napala nas je neka bakterija i mi se branimo. Međutim, postoje prenaglašene i ukrštene reakcije imunološkog sistema, kao što je, na primer, alergijska reakcija. Po tom sličnom modelu, prenaglašena reakcija na infekciju, povredu arterijskog zida ili povišen holesterol mogla bi da pokrene proces arterioskleroze.“ Profesor Radak kaže i da su žene zaštićene svojim endokrinim sistemom, jer ženski polni hormoni brane krvne sudove i sprečavaju nagomilavanje holesterola.
Otkriće statina je najznačajnije otkriće u nauci o arteriosklerozi u proteklih deset godina. „To su lekovi kojima se reguliše nivo lipida: statini spuštaju nivo lošeg (LDL), a podižu nivo dobrog holesterola (HDL). U velikim prospektivnim studijama u kojima su praćene hiljade pacijenata, dokazano je da statini mogu da spuste nenormalno podignut holesterol do granica normale, naročito ako je ova terapija praćena odgovarajućom dijetom i povećanom fizičkom aktivnošću“, kaže dr Radak. U našoj zemlji statini nisu na pozitivnoj listi. Pored statina, arterioskleroza se leči aspirinima i ACE inhibitorima. Simptomi arterioskleroze su mnogobrojni i ne mogu se generalizovati. „Kod nas se obično smatra da čovek s grčevima u nogama (pušačke noge) nema razloga za obraćanje lekaru. Kad se desi gangrena noge, može da se uradi baj-pas, ali onda već postoje definitivna oštećenja stopala i tkiva“, kaže naš sagovornik. U manjim mestima postoji manjak ultrazvučnih aparata, dopler aparata, a postoji i restriktivna politika davanja uputa za lečenje u velikim bolničkim centrima.
TRENDOVI: U međuvremenu se razvila neinvazivna (ultrazvučna) dijagnostika, i sada postoji mogućnost ranog otkrivanja začepljenja arterije. „Čovek koji ima nesvestice ne mora da doživi šlog da bismo otkrili da ima arteriosklerozu, već se uradi ultrazvuk. Ultrazvuk je vrlo precizan i ne mora uvek da se radi arteriografija. U svetu postoji trend minimalno invazivne hirurgije (bez otvaranja tela) ili endovaskularne procedure – suženju se prilazi punkcijom krvnog suda iz udaljene arterije. S druge strane, postoji i trend minimalno invazivne dijagnostike – izbegavanje procedura koje podrazumevaju punkciju arterije i ubrizgavanje kontrasta, a samim tim se izbegavaju i komplikacije“, govori dr Radak. Razvoj ultrazvuka doprineo je lečenju i blagovremenom otkrivanju arterioskleroze i pravilnom postavljanju dijagnoze u smislu šta se može lečiti lekovima i promenom stila života, a šta se rešava operativnim putem. „Oko 80 odsto pacijenata sa začepljenjima arterija koje ishranjuju mozak operišemo samo na osnovu ultrazvučnog nalaza bez arteriografije, koja je ponekad neprijatnija od same operacije.“
Profesor smatra da vaskularnu medicinu treba demistifikovati i pacijente informisati o mogućnostima lečenja – operacije krvnih sudova u današnje vreme više nisu tako rizične kao nekada. „Ne mora svako suženje ili proširenje (aneurizma) da se operiše, a s druge strane postoji trenutak kada to treba uraditi.“ Procenat velikih komplikacija nakon operacija na karotidnim arterijama sveden je na ispod jedan odsto (godišnje se na Institutu za kardiovaskularne bolesti uradi više od 500 operacija), dok je kod aortne hirurgije procenat komplikacija sveden na tri odsto. „Postavljanje indikacija za vaskularnu hiruršku operaciju nije presuda sa tragičnim ishodom, već je treba shvatiti kao neku vrstu reparativne hirurgije – kad se pokvari zub stavićemo plombu, a ne izvaditi zub.“
U poslednjih dvadesetak godina čovekov životni vek produžen je za pet do deset godina u proseku – rešeni su problemi infektivnih bolesti, uspešnije se leče maligna oboljenja… Ljudi su pošteđeni ranog umiranja u srednjim godinama i velik broj doživi da u starosti oboli od jedne prirodne degenerativne bolesti kao što je arterioskleroza. Drugim rečima, ljudi danas dovoljno dugo požive da bi na kraju dobili arteriosklerozu. To znači da ćemo za deset godina imati još veću ekspanziju arterioskleroze, jer će se još više živeti brzim i modernim životom.
Oduvek se smatralo da su najštetnije zasićene masti koje se nalaze u masnom životinjskom mesu, a da pozitivnu ulogu imaju nezasićene masti koje se nalaze u ribi, maslinovom ulju i povrću. Otkriveno je da se u brzoj hrani koja se priprema prženjem u masti (hamburgeri, pomfrit) i margarinu nalaze transmasne kiseline koje su mnogo opasnije od zasićenih masnih kiselina. „Transmasne kiseline se ne metabolišu na normalan način, i to objašnjava one slike karikaturalno debelih ljudi u Americi. Razlika između hamburgera i pljeskavice je u tome što u ovim drugim nema sintetskih dodataka. Puter jeste opasan zbog masti, ali se te masti metabolišu, dok se u margarinu i brzoj hrani prženoj na sintetskom ulju nalaze najopasnije transmasne kiseline“, objašnjava profesor dr Dorđe Radak.
Holesterol, trigliceridi i proteini se u organizmu nalaze u obliku lipoproteina. LDL proteini niske gustine su naročito štetni zato što penetriraju barijeru endotela i ulaze u zid krvnog suda – to je ono što mi smatramo „lošim“ holesterolom. HDL su proteini drugačijeg sastava i imaju obrnutu ulogu: transportuju holesterol iz zida krvnog suda u jetru gde se odvija njegova recirkulacija – to je „dobar“ holesterol.
U ispitivanjima koja se bave uticajem stresa na arteriosklerozu najveći problem je definicija stresa – ono što je stres za jednog pacijenta, nije za drugog. „Klinika za vaskularnu hirurgiju, Institut za kardiovaskularne bolesti i ja učestvujemo u jednoj multicentričnoj studiji koju organizuje bolnica ‘St. George’ iz Londona. U našoj studiji pratili smo 70 bolesnika sa simptomima karotidne artemije i sa ishemijom mozga koji nisu bili indikovani za hirurško lečenje. Pacijenti su praćeni u vremenskom rasponu od sedam do osam godina: pre bombardovanja, tokom bombardovanja i posle bombardovanja. Imamo interesantne podatke da je stres izazvan bombardovanjem doveo do ubrzanja arteriosklerotičnih bolesti na karotidnim arterijama. Statistički smo to dokazali, i spremamo se da te rezultate objavimo u stručnim publikacijama u inostranstvu“, kaže profesor Radak.
Ako je duvan jedan od faktora rizika, postavlja se pitanje zašto svi pušači ne obolevaju od bolesti krvnih sudova. „Smatra se da je u pitanju vrsta preosetljivosti na neke komponente duvanskog dima, koju neki ljudi imaju, a neki nemaju, što je opet vrsta imunološke reakcije“, objašnjava dr Radak mehanizme delovanja duvana.
