Beze tortu prvi put sam jela na mojoj svadbi. Napravila ju je večna drugarica moje mame, Leposava Lepojka Velimanović, profesorka hemije tada već u penziji. Torta je bila bela kao oblak, sva u sitnim bisernim perlicama – ubedljivo lepša od svih ostalih.
Bezejka, kako smo je prozvali, dobila je u našoj kući status posebne torte, one koja se sprema samo i isključivo jednom godišnje, velikim povodom, što znači za Minin rođendan. Pravila ju je moja mama, po Lepojkinom receptu ali na svoj način. I tako sve do pre desetak godina.
Sad je od Bezejke ostao samo recept koji bih da podelim, ne bi li je sačuvala. Prepisujem obe varijante, i Lepojkin i mamin, onako kako su mi diktirani. Oba su autorizovana.
Ovo je Lepojkin.
Pre nego što počneš da praviš Beze tortu, pročitaj ceo recept kako bi se na vreme organizovala i sve dobro premerila.
Praviš kore i krem. Kora ima dve, a krema ima tri: braon, beli i žuti.
Treba da nabaviš: 10 jaja, 300 gr lešnika, 250 gr putera, oko pola litra mleka, dve kesice belog šlaga, dve kesice šlaga od vanile, jednu kašiku brašna, 560 gr prah šećera, to ti je šećer za kore, a za krem ti treba još 6 kašika plus još po ukusu. Treba ti i jedan limun.
Pre nego što počneš, pripremi lešnik. Ispeci ga u rerni da porumeni, pa kad se ispeče oljušti mu koru. Onda ga samelji, koristi se mleven lešnik. Stavićeš ga kasnije u braon krem.
Onda praviš kore.
Prvo pripremi pleh. Dobro ga podmaži, pa ga prekri peh-hartijom. Dobro je pritisni na pleh i preko nje pospi tanko brašnom pa ga ravnomerno rasporedi.
Svaku koru praviš posebno.
Za svaku umutiš po pet belanca (Ako si pročitala recept pre nego što si počela da praviš tortu, onda ćeš se setiti da njihova žumanca odvajaš u dve činije: sedam u jednu a tri u drugu.) sa 280gr prah šećera, i u to dodaš sok od pola limuna. Ovu masu sipaj u pleh i rasporedi da bude ravno. Stavi pleh u rernu. Prvo na srednju temperaturu 10 minuta, pa onda na najmanju, da se suši 60 minuta. Ne otvaraj rernu sve dok kora ne porumeni. Videćeš, prvo će da naraste, pa će onda da se suši. Čačkalicom proveri da li je suvo.
E sad praviš kremove, prvo braon. Praviš ga iz dve faze.
Za prvu umutiš 7 žumanca (koja si prethodno odvojila u činiju) i 6 kašika prah šećera, jednu kašiku brašna i 400 mg mleka. Tu kremu skuvaš kao što se kuva puding. Kad se ohladi, dodaj one pečene samlevene lešnike i lepo promešaj.
Za drugu uzmeš ona tri žumanca iz druge činije, 250 gr putera i po ukusu prah šećera. Ja ne volim slatko, a ti kako hoćeš. Mutiš posebno puter da bude penasto, a posebno žumanca sa šećerom. Sve to pomešaš sa onim kremom da se lepo sjedini. Braon krem ti je gotov. Idemo dalje.
Za beli krem umutiš dva bela šlaga, pa onda za žuti i dva šlaga od vanile. Mutiš ih sa mlekom, ne sa vodom. Mislim da na kesici piše 100 mg mleka, a ja uvek stavim malo manje, da bude gušći šlag. Sad imaš sva tri krema.
Sledi završnica. Nađeš neku lepu tacnu u kojoj ćeš da gostima poslužiš Beze tortu. Na nju staviš jednu koru i počneš da ređaš kremove. Prvo braon, pa preko njega beli, ostavi deo koji će ti trebati za ukrašavanje, pa na kraju žuti. Preko svega toga staviš drugu koru, i onda ukrašavaš sa ostatkom belog krema. To možeš kako hoćeš.
Kad završiš, staviš u frižider. Eto, to je sve.
Kad je moja mama prvi put pravila Beze tortu, a to je bilo za Minin prvi rođendan, drhtala je nad Lepojkinim receptom da slučajno nešto ne pogreši. Na kraju je sve bilo ne može biti bolje, svi su tražili repete, moja mama je bila zadovoljna, ali je najavila da ne bi ponovo da je pravi, jer je mnogo pipava. „Te suši dve kore, te muti tri krema – mnogo je to posla. A ima i mnogo da se meri, te na grame, te na kašike“, rekla je. I, na tome je ostalo.
Negde pred naredni Minin rođendan, kad je došlo vreme da se planira šta ćemo za goste, rekla je: „Pravićemo Bezejku, ali bez kora. Kore će da budu puslice.“
Mamin recept nemam i navodim ga po sećanju, ali garantovano je pouzdano.
„Sve što treba da uradiš, je da kupiš gotove puslice, prodaju se u svakoj samousluzi. Bolje je kupiti više, ja sam kupila tri pakovanja, zato što su krte pa se lako lome. Obavezno kupi sitne puslice zato što krupne treba seći na pola što je gnjavaža.
Poređaš ih na tacnu, gusto, i to ti je prva kora. Shvataš? Bez rerne! Preko njih ređaš ona tri krema sve onako po Lepojkinom receptu, a preko njih, opet puslice. To ti je umesto druge kore. Ubadaš ih u krem lagano, i to naopačke, s vrhom na dole, da ti se torta završi ravnom površinom kao da si stavila koru. Onda ih premažeš s ostatkom belog krema, ukrasiš, i gotovo!
E, da: obavezno probaj puslicu da vidiš koliko je slatka, pa u odnosu na to odredi količinu šećera u braon kremu. Da ti torta ne bude preslatka.“
Obe varijante su preukusne, što bi rekli klinci. Ko voli da peče kore i da ih oseti kao nešto krckavo pod nepcima, neka izabere prvu. A ko ne misli da torta nije torta ako nije napravljena po originalnom receptu, plus više voli krem od kore, neka izabere drugu. Jer puslice ovde ne služe da ukalupe krem, već da ga prime, da se spoje i sjedine s njim, i da zajedno naprave ukus koji je uživanje.
