Beton liga u Srbiji: Kad sudija uzme pare, onda idu u cevanicu

Jedan fudbaler koji je celu beznadežno amatersku karijeru proveo u najnižim ligama na potezu Požarevac-Malo Crniće-Petrovac na Mlavi prepričava filmsku scenu pred jednu važnu utakmicu.

Traje telefonska licitacija sa sudijom. Jedan klub nudi petsto evra, drugi nudi više, prvi se opet javljaju i tako sve do 1.500 evra. Uslediće utakmica u kojoj se unapred zna pobednik.

„Na terenu izgleda blatantno. Kad sudija uzme pare, onda ti idu u cevanicu i nikad ne dobiju ni žuti karton. Ne možeš pola terena da pređeš“, ispričao je ovaj fudbaler za naš njuzleter Međuvreme.

„Osećaš se bespomoćno, možeš samo da se smeješ od muke“, kaže on.

Pola „zatvorenih“ utakmica u svakom kolu

Svakog vikenda širom Srbije u stotinak opštinskih i međuopštinskih liga – dva najniža ranga takmičenja – blizu dvadeset hiljada ljudi igra fudbal i često učestvuje u režiranim utakmicama.

Ove lige nisu na listama kladionica, iza njih nema velike mafije niti ogromnih para. Ali, po inerciji, plaćaju se sudije i protivnici, sve da bi se opstalo u ligi ili ušlo u rang više, da se radi to isto.

U fudbalerskom slengu se kaže da su te utakmice „zatvorene“.

„Takvih je pola u svakom kolu. A što prvenstvo više odmiče, potpuni je haos. Onaj duguje bodove ovome, ovaj vraća onome, nešto se doplaćuje protivniku, nešto sudiji“, priča naš sagovornik.

„Ne znam da li su toliko glupi da se dogovaraju SMS-porukama ili preko Vajbera. Ali svi znamo da su svi umešani, iz klubova, sudije, delegati. Unapred znaš ko će gde da pobedi“, kaže on.

Od prijavljivanja nema koristi

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“, kaže da se sve svodi na formulu „hleba i igara“, tek da se nešto dešava u selu.

Seoske klubove uglavnom finansiraju lokalni preduzetnici, mnogi povezani sa vlašću, kaže Poledica.

„Više puta sam skretao pažnju Fudbalskom savezu da treba ukinuti najmanje dva najniža ranga takmičenja gde se sve svodi na to da se ljudi napiju pre ili posle utakmice i dogovore rezultat“, navodi on za Međuvreme.

Od prijavljivanja nema koristi, kaže Poledica. I to ilustruje primerom Srđana Obradovića koji je uhapšen kada je naočigled svih dosudio smešan penal u utakmici najvišeg ranga, ali ga je na kraju Vrhovni kasacioni sud oslobodio.

U prevodu, ili nađi dokaze da postoji dogovor i da su pare prešle iz ruke u ruku – ili ćuti. To što svi vide da je namešteno, nema veze.

Više nema jurenja sudija

Stari „narodni lek“ – vijanje sudije, bušenje guma na automobilu ili još drastičnije stvari – više se ne primenjuje, kaže naš sagovornik iz džumbus-liga. Sudije su zaštićene kao službena lica.

„Svi uzimaju pare, svi do jednog. A svi umeju da sude. Recimo, kad se klubovi direktno dogovore da neko pobedi i zaobiđu sudije, onda ovi iz inata sude kao u Ligi šampiona“, kaže ovaj fudbaler.

„To je sve bez obraza. Sledeće kolo će sudija doći lagano da pije piće sa nama ili na večeru posle utakmice. Onda će opet idući vikend da te satre kad ideš negde u goste i tako.“

Kako su svi na to naprosto pristali i kakva je onda draž? Ovaj sagovornik kaže da i seoski amaterski klubovi danas plaćaju igrače od par stotina do par hiljada evra za polusezonu i da sve samo taljiga dalje.

„Ne vidim svrhu toga u beton-ligi. Malo svi izađemo iz kuće, družimo se. Ali onda vidimo na šta to liči i kako se bacaju pare u vetar ni za šta.“