BUDUĆNOST…
Šezdeset godina otkako je izgrađen, park Tašmajdan se temeljno rekonstruiše zahvaljujući donaciji Republike Azerbejdžan: radovi su počeli novembra prošle, a biće završeni aprila ove godine
„Inicijativa za obnovu centralnog gradskog parka pokrenuta je kroz razgovor predstavnika Vlade Republike Azerbejdžan i predstavnika Grada Beograda“, kažu u „Gradskom zelenilu“, nosiocu posla. „Vlada Republike Azerbejdžan praktikuje da prijateljskim zemljama poklanja sredstva za obnovu parkova, a takve donacije ulepšale su do sada Bukurešt, Istanbul i druge velike gradove“. Reč je o donaciji vrednoj 2.000.000 evra, a sve što Azerbejdžanci za uzvrat traže je da u obnovljenom parku bude postavljena bista Gajdara Alireza Oglua Alijeva, bivšeg predsednika Azerbejdžana, oca nacije.
Vlada Azerbejdžana je angažovala Arhitektonski fakultet i profesora arhitektu Jovana Mitrovića za izradu projekta obnove po autorskoj ideji azerbejdžanskog arhitekte Eldara Gusejnova, preduzeće CIP da radove nadzire, za partnera i predstavnika investitora u obnovi parka tursku firmu „Efekta“, preko koje realizuje investiciju obnove parka. JKP „Zelenilo Beograd“ preuzelo je obavezu da, zajedno sa svojim kooperantima, realizuje ovaj projekat.
HATIŠERIF: Inače, park Tašmajdan izgrađen je početkom pedesetih na mestu gde je do tada bilo Staro beogradsko groblje, zasnovano 1828. godine, kada je po naredbi kneza Srpsko groblje sa Varoš kapije, gde je ubrzano narastala srpska Varoš beogradska, premešteno daleko niz Carigradski drum, odmah iza Batal džamije i malog, takođe u osnivanju, Turskog groblja, na padini Čupinog brda suprotno od kamenoloma, tamo gde su 1595. godine spaljene mošti Svetog Save.
Dve godine kasnije, na istom mestu pročitan je Hatišerif sultana Mahmuda kojim je Srbija dobila unutrašnju autonomiju, Miloš proglašen za naslednog kneza, a narodu dato pravo da izabere mitropolita.
Na mestu gde je Hatišerif pročitan, odnosno na mestu za koje se verovalo da je dva i po veka ranije gorela lomača sa moštima Svetog Save, sagrađena je 1835. godine crkva, prvo drvena, a potom od tvrdog materijala, koja iz nekog već razloga nije posvećena Savi, već apostolu Marku. Odmah pored nje je 1931. godine započeta gradnja nove Markove crkve, a ona stara je izgorela pred 1940. godinu da bi posle Drugog svetskog rata bila i srušena.
Od zasnivanja, tokom sledećih 60 godina, Tašmajdansko groblje bilo je glavno beogradsko groblje: na centralnom delu, tamo gde su staze i travnjaci, sahranjivani su pravoslavci, a u delu bližem tada Timočkoj, danas Takovskoj ulici, tamo gde su danas zgrada Televizije i Dečiji kulturni centar, bilo je groblje za protestante, a tamo gde je danas restoran „Šansa“ sahranjivani su utopljenici i samoubice, dok je tursko groblje sa sve Batal džamijom „poravnato“, gde je sve do 1886. godine bio Marveni trg.
NEUSPELA SEOBA: Kada je krajem 19. veka Varoš obuhvatila Tašmajdansko groblje, uredbom je zatvoreno, a osnovano je Novo groblje, opet daleko izvan grada, a zbog priprema za izgradnju srpskog parlamenta, Marveni trg preseljen je pola kilometra dalje, tamo gde su danas Pravni fakultet, Univerzitetska biblioteka i Mali Tašmajdan.
Ipak, uprkos zabrani, sve do kraja Prvog svetskog rata sahrane su se obavljale i na Tašmajdanskom groblju, ali samo ukoliko je porodica već tu imala grobno mesto ili grobnicu. Tako je bilo sve do (čak) 1927. godine, kada je sahranjivanje bilo definitivno obustavljeno. Te godine je, naime, usvojen Generalni urbanistički plan, po kome groblje mora da se izmesti i umesto njega da se izgradi gradski upravno-administrativni centar. Kao što inače kod nas biva, plan je sledećih godina više puta menjan, dorađivan i poništavan, da bi 1939. godine konačno bio usvojen, ali ne i realizovan: omeo ga Drugi svetski rat. Kako god da zvuči, ali da ne beše tog rata, danas ne bi bilo ni tašmajdanskog parka.
BISERI ARHITEKTURE PEDESETIH: I tako, tek Generalnim urbanističkim planom iz 1950. godine, Starom ili Tašmajdanskom groblju konačno je presuđeno: ima da ga nema. Ergo, izmešteno je što na Novo, što na Centralno groblje, mada su mnogi grobovi, zaboravljeni od potomaka, jednostavno „poravnati“, što se pokazalo prilikom toplifikacije zgrade Republičkog seizmološkog zavoda, kada je iskopano i nekoliko nadgrobnih spomenika. Na njegovom mestu uređen je centralni gradski park – Tašmajdan.
Projekat parka izradio je arhitekta Aleksandar Đorđević, a plan ozelenjavanja inženjer Vladeta Đorđević. Prema njihovom projektu, u okviru parka trebalo je da se izgradi i kaskadna fontana na glavnom šetalištu odmah iza pregiba kod Seizmološkog zavoda. Međutim, da li zbog nedostatka para ili nečeg drugog, tek od fontane se u toku gradnje odustalo. Sada će je ipak biti: projekat po kome se park sada rekonstruiše, na tom mestu predviđa fontanu.
U isto vreme kad je izgrađen park, u odseku nastalom dvomilenijumskom eksploatacijom kamenoloma, izgrađen je Sportsko-rekreativni centar „Tašmajdan“: stadion za 10.000 gledalaca i otvoreni bazen, ali i dva bisera arhitekture pedesetih: restoran/kafana „Poslednja šansa“ i javni klozet, najlepši u ovom delu sveta. To su ujedno i poslednje građevine u koje je ugrađen tašmajdanski kamen.
JOŠ DVA MESECA: Do sada su obavljeni svi zemljani i grubi građevinski radovi, postavljeno je oko 4000 kvadratnih metara „behaton“ ploča, razvedeni su kablovi za električnu instalaciju, doveden je glavni strujni vod do fontane, razvedena je hidrantska mreža. Stigao je i deo opreme za fontanu koji će u narednom periodu biti ugrađen, nabavka opreme za dečja igrališta je „u proceduri“, a u „Zelenilovim“ radionicama u izradi je 200 klupa po projektu profesora Mitrovića.
U sledeća dva meseca treba da se postave granitne ploče na centralnoj stazi, završi popločavanje „behatonom“, zatim da se naspe humus na šest hektara travnjaka i cvetnjaka i postavi busenje. „Postavićemo dva velika najmodernija dečja igrališta, kao i fitnes na otvorenom sa modernim spravama“, objašnjava planove rekonstrukcije parka Gordana Miljojković iz „Gradskog zelenila“. Dečja igrališta će, veli, biti sa posebnom gumenom podlogom i svim potrebnim rekvizitima. Jedno od igrališta, nastavlja, biće uređeno za decu manjeg uzrasta, a drugo za stariju decu. Posebno će, kaže, biti uređen kutak za penzionere – mali poluotvoreni paviljon sa šahovskim stolovima, ali i veliko šahovsko polje sa figurama odgovarajuće veličine. Predviđen je i deo namenjen turistima sa dva informativna punkta, gde će oni moći da dobiju brošure i sve potrebne informacije o gradu Beogradu. Predviđeno je, kaže Gordana Miljojković da obnova parka bude završena do 15. aprila ove godine.
U parku će, naspram biste Gajdara Alirze Oglua Alijeva biti postavljena i bista Milorada Pavića, jer on je napisao Hazarski rečnik, a Hazari su preci današnjih stanovnika Azerbejdžana, države koja je ponudila pomoć. Inače, Pavić je „pobedio“ u konkurenciji kralja Petra Prvog Karađorđevića, velikog župana Stefana Nemanje, despota Stefana Lazarevića, kneza Miloša Obrenovića, pisca Meše Selimovića, kao i profesora Mihajla Petrovića Alasa.
Tašmajdanski greben, kao i ceo Terazijski plato, leži na monolitnoj krečnjačkoj steni. Zbog toga je, na najvišoj tački grebena, početkom prošlog veka izgrađen Seizmološki zavod. Reč je o „sprudnom“, geološki gledano najmlađem krečnjaku, ne preterano tvrdom, ali veoma zahvalnom za obradu: svaki kamen ugrađen u Beogradsku tvrđavu izvađen je na Tašmajdanu. Uostalom, „tašmajdan“ se na srpskom kaže „kamenolom“. Tokom Prvog svetskog rata lagume nastale vađenjem kamena Beograđani su koristili kao sklonište od austrougarskih bombi, a tokom Drugog rata okupatorska vojska ih je dodatno „izbušila“ i koristila kao magacin, ali i kao komandni centar.
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
