Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske prestonice su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama. Nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike
Na Balkan i dalje prema zapadnoj Evropi često stižu oluje iz Sahare. Obično ih zovemo „peščanim“, ali bi trebalo da iz zovemo „prašnjavim“. DW se o tome raspitao kod pravih stručnjaka za prašinu.
Akropolj je ovih dana izgledao kao da je na Marsu, a ne u srcu grčke prestonice. Crvenkasta prašina iz Sahare prešla je hiljade kilometara do Balkana i obojila antičko svetilište.
Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske prestonice su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama.
Kako nastaje peščana oluja u Sahari?
Peščane oluje nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike.
Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, kaže Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni. Neke čestice su velike i teške.
Ovo su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali one nisu te koje će vetrovi na kraju odneti preko Sredozemnog mora do Evrope. Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na zemlju, prilikom udara se razbiju druge grudvice peska, koje se onda rasprše u ultra-male čestice prašine, objašnjava Garsija Pando.
Manje čestice vetrovi nose na velike udaljenosti, baš zato što su lagane.
Da bi se ove oluje pojavile, vremenski uslovi moraju biti suvi, jer se u suprotnom čestice skupljaju i postaju preteške da bi letele na velike udaljenosti.
Peščane oluje će se najverovatnije pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, koja može da utiče na vetar i uspori oluju.
Zašto ove oluje donose prašinu u Evropu?
Peščane oluje se redovno dešavaju u Sahari. Ali da bi vetrovi odneli prašinu hiljadama kilometara severno, oluje moraju da budu u interakciji sa vremenskim sistemom koji će stvoriti jake vetrove neophodne da je prenesu na velike udaljenosti.
U većini slučajeva, to su polja niskog pritiska u kojima se stvaraju uslovi za prenošenje saharske prašine preko Sredozemnog mora.
Ona su energična, kaže Garsija Pando, i uzrokuju jake vetrove u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Obično se javljaju u proleće. Polja visokog pritiska takođe mogu izazvati ove događaje, ali to je manje verovatno.
Čestice prašine koje na kraju odlete u Evropu mogu tako dugo da ostanu u vazduhu jer su mnogo manja od zrna peska, navodi za DW Stjuart Evans, stručnjak za prašinu sa Univerziteta Bafalo u Njujorku.
„Ono što stiže u Evropu je prašnjava, a ne peščana oluja“, rekao je on.
Da li su ove prašnjave oluje problematične?
„Ovo se dešavalo više puta kroz istoriju, prašina je stara skoro koliko i Zemlja“, priča Garsija Pando. „Nije to ništa novo.“
Prašina, kako dodaje, nije uvek loša. Na primer, ona služi kao hranljiva materija za šume i okeane, donoseći im gvožđe i fosfor.
No, količina prašine na Zemlji se povećala od preindustrijskih vremena, kaže Garsija Pando. To je u velikoj meri posledica ljudske obrade zemlje, ali i promene klime.
Da bi objasnio kako ovo funkcioniše, rekao je da zamislimo komad skorenog blata. Ako nagazite na njega nogom ili točkom automobila, stvoriće se prašina koju onda lakše raznosi vetar.
Kada se radi o klimatskim promenama dao je primer jezera koje presuši. Ističe da su „sedimenti koji ostaju u jezeru veoma, veoma erozivni i mogu se vrlo lako preneti u atmosferu u vidu prašine“.
Ali, u ovom trenutku naučnici nisu sigurni da li će klimatske promene izazvati više ili manje vetra na Zemlji, tako da je teško reći kakva bi mogla biti budućnost peščanih odnosno prašnjavih oluja.
„Ovo je jedna od ključnih neizvesnosti koje imamo u projektovanju budućnosti prašine“, rekao je Garsija Pando. „Razumevanje kako će se razvijati vetrovi u različitim situacijama — ne samo prosečni vetar, već i ekstremi.“
Šta raditi kad naiđe oluja?
Ako se nađete u prašnjavoj oluji u Evropi, Garsija Pando kaže da bi trebalo da se pridržavate istih saveta stručnjaka kao u danima kada je kvalitet vazduha posebno loš.
Prašina predstavlja opasnost za disajne organe, zato nosite masku i uzdržite se od sportskih aktivnosti na otvorenom. Ovo posebno važi za ljude sa respiratornim oboljenjima.
Neki bi dodali i – nemojte prati automobil ili terasu pred oluju, ionako ništa neće vredeti.
Česta pojava u Srbiji
Poslednji put pesak iz Sahare je došao u Srbiju početkom ovog meseca i najviše je iznervirao brojne vlasnike automobila.
Došao je veliki oblak, zbog čega stanovnici nisu nekoliko dana mogli da vide sunce, pa su reagovali i nadležni.
„Jak i topao vetar doneo je iz Afrike saharski pesak, a prema prognozama meteorologa, on je stigao čak do Švajcarske i u Evropu je doneo oko 180.000 tona peska, rekao je Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Objasnio je da je potrebno pratiti prisustvo peska u vazduhu, jer je dokazano da ima negativan uticaj na zdravlje.
„Nemamo klasične kišne oblake, ali vidimo da nema sunca zbog toga što sunčevi zraci ne mogu da prođu kroz pesak“, kazao je tada Šoštarić za medije.
On je preporučio da se smanji boravak na otvorenom koliko je to moguće i da se prati koncentracija zagađujućih materija na dostupnim internet stranicama. Uz to, potrebno je izbegavati fizičku aktivnost na otvorenom sve dok u vazduhu ima peska.
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Četrdesetak umetnika, novinara i aktivista doniralo je po jedan predmet i sećanje koje budi, a vezuje ih za devedesete. Tako je nastala izložba Devedesete, lično
U knjizi Žene Golog otoka prvi put su objavljena imena žena koje su bile zatočene zbog Informbiroa – njih 1.080. Njihove priče su primer šta se desi sa društvom kojim zavlada ideologija
Čim je postalo izvesno da će se Argentina i Engleska ukrstiti u polufinalu Svetskog prvenstva u fudbalu, meč je podgrejala stara priča o svojatanju Foklandskih, odnosno Malvinskih ostrva, i rata iz 1982. godine
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
