Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske prestonice su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama. Nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike
Na Balkan i dalje prema zapadnoj Evropi često stižu oluje iz Sahare. Obično ih zovemo „peščanim“, ali bi trebalo da iz zovemo „prašnjavim“. DW se o tome raspitao kod pravih stručnjaka za prašinu.
Akropolj je ovih dana izgledao kao da je na Marsu, a ne u srcu grčke prestonice. Crvenkasta prašina iz Sahare prešla je hiljade kilometara do Balkana i obojila antičko svetilište.
Oluje koje nose prašinu iz Sahare u evropske prestonice su, međutim, uobičajene i dešavaju se godinama.
Kako nastaje peščana oluja u Sahari?
Peščane oluje nastaju kada jaki vetrovi duvaju u suvim uslovima kroz Saharu, koja se proteže širom severne Afrike.
Pustinjski pesak se sastoji od mnogo različitih čestica, kaže Karlos Perez Garsija Pando, stručnjak za pesak i prašinu u Superkompjuterskom centru u Barseloni. Neke čestice su velike i teške.
Ovo su prve čestice koje pokupe jaki vetrovi, ali one nisu te koje će vetrovi na kraju odneti preko Sredozemnog mora do Evrope. Umesto toga, kada ove veće čestice neizbežno padnu na zemlju, prilikom udara se razbiju druge grudvice peska, koje se onda rasprše u ultra-male čestice prašine, objašnjava Garsija Pando.
Manje čestice vetrovi nose na velike udaljenosti, baš zato što su lagane.
Da bi se ove oluje pojavile, vremenski uslovi moraju biti suvi, jer se u suprotnom čestice skupljaju i postaju preteške da bi letele na velike udaljenosti.
Peščane oluje će se najverovatnije pojaviti u oblastima gde ima malo vegetacije, koja može da utiče na vetar i uspori oluju.
Zašto ove oluje donose prašinu u Evropu?
Peščane oluje se redovno dešavaju u Sahari. Ali da bi vetrovi odneli prašinu hiljadama kilometara severno, oluje moraju da budu u interakciji sa vremenskim sistemom koji će stvoriti jake vetrove neophodne da je prenesu na velike udaljenosti.
U većini slučajeva, to su polja niskog pritiska u kojima se stvaraju uslovi za prenošenje saharske prašine preko Sredozemnog mora.
Ona su energična, kaže Garsija Pando, i uzrokuju jake vetrove u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Obično se javljaju u proleće. Polja visokog pritiska takođe mogu izazvati ove događaje, ali to je manje verovatno.
Čestice prašine koje na kraju odlete u Evropu mogu tako dugo da ostanu u vazduhu jer su mnogo manja od zrna peska, navodi za DW Stjuart Evans, stručnjak za prašinu sa Univerziteta Bafalo u Njujorku.
„Ono što stiže u Evropu je prašnjava, a ne peščana oluja“, rekao je on.
Da li su ove prašnjave oluje problematične?
„Ovo se dešavalo više puta kroz istoriju, prašina je stara skoro koliko i Zemlja“, priča Garsija Pando. „Nije to ništa novo.“
Prašina, kako dodaje, nije uvek loša. Na primer, ona služi kao hranljiva materija za šume i okeane, donoseći im gvožđe i fosfor.
No, količina prašine na Zemlji se povećala od preindustrijskih vremena, kaže Garsija Pando. To je u velikoj meri posledica ljudske obrade zemlje, ali i promene klime.
Da bi objasnio kako ovo funkcioniše, rekao je da zamislimo komad skorenog blata. Ako nagazite na njega nogom ili točkom automobila, stvoriće se prašina koju onda lakše raznosi vetar.
Kada se radi o klimatskim promenama dao je primer jezera koje presuši. Ističe da su „sedimenti koji ostaju u jezeru veoma, veoma erozivni i mogu se vrlo lako preneti u atmosferu u vidu prašine“.
Ali, u ovom trenutku naučnici nisu sigurni da li će klimatske promene izazvati više ili manje vetra na Zemlji, tako da je teško reći kakva bi mogla biti budućnost peščanih odnosno prašnjavih oluja.
„Ovo je jedna od ključnih neizvesnosti koje imamo u projektovanju budućnosti prašine“, rekao je Garsija Pando. „Razumevanje kako će se razvijati vetrovi u različitim situacijama — ne samo prosečni vetar, već i ekstremi.“
Šta raditi kad naiđe oluja?
Ako se nađete u prašnjavoj oluji u Evropi, Garsija Pando kaže da bi trebalo da se pridržavate istih saveta stručnjaka kao u danima kada je kvalitet vazduha posebno loš.
Prašina predstavlja opasnost za disajne organe, zato nosite masku i uzdržite se od sportskih aktivnosti na otvorenom. Ovo posebno važi za ljude sa respiratornim oboljenjima.
Neki bi dodali i – nemojte prati automobil ili terasu pred oluju, ionako ništa neće vredeti.
Česta pojava u Srbiji
Poslednji put pesak iz Sahare je došao u Srbiju početkom ovog meseca i najviše je iznervirao brojne vlasnike automobila.
Došao je veliki oblak, zbog čega stanovnici nisu nekoliko dana mogli da vide sunce, pa su reagovali i nadležni.
„Jak i topao vetar doneo je iz Afrike saharski pesak, a prema prognozama meteorologa, on je stigao čak do Švajcarske i u Evropu je doneo oko 180.000 tona peska, rekao je Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.
Objasnio je da je potrebno pratiti prisustvo peska u vazduhu, jer je dokazano da ima negativan uticaj na zdravlje.
„Nemamo klasične kišne oblake, ali vidimo da nema sunca zbog toga što sunčevi zraci ne mogu da prođu kroz pesak“, kazao je tada Šoštarić za medije.
On je preporučio da se smanji boravak na otvorenom koliko je to moguće i da se prati koncentracija zagađujućih materija na dostupnim internet stranicama. Uz to, potrebno je izbegavati fizičku aktivnost na otvorenom sve dok u vazduhu ima peska.
Dok mrmoti u Americi i Kanadi prognoziraju dužu zimu, meteorolozi u Srbiji najavljuju malo do umereno oblačno vreme uz postepeno razvedravanje. Iako će jutra biti hladna sa slabim mrazom, dnevne temperature će biti u granicama proseka za početak februara
U Dalasu već kukaju kako veću tragediju ne pamte od ubistva Kenedija… zašto su dođavola Maveriksi poslali Luku Dončića u Lejkerse?
Kineski čet-bot koji koristi veštačku inteligenciju očito je programiran tako da skriva neke informacije koje ne gode Komunističkoj partiji. Pitajte ga, recimo, o masakru na Tjenanmenu
Od 13. januara zatvoren je kultni restoran „Lipov lad“. Rešenjem od 9. januara menja se vlasništvo zemljišta na kome se nalazi ova kafana
U SAD se godišnje rodi oko 255.000 beba čije su majke strankinje. Ova deca automatski dobijaju američko državljanstvo. Donald Tramp već od 19. februara 2025. hoće da ukine ovo pravo koje postoji više od 150 godina. Sagovornica „Vremena“ opisuje svoje iskustvo sa „porođajnim turizmom“ u Americi
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
