Algoritam na liniji fronta

Još od Napoleonovog vremena, uz svu modernizaciju sredstava i tehnike, način na koji se ratuje ostao je u suštini isti — sve do sada. U novom obliku ratovanja bitke se više ne vode isključivo artiljerijom, avionima i vojnicima na frontu, već algoritmima, ogromnim količinama podataka i složenim softverskim mrežama. Dok su nekada zapovednici lično donosili odluke o strategijama i ciljevima, danas to preuzimaju autonomni sistemi VI koji obrađuju informacije brže nego što ljudski mozak može da reaguje. Veštačka inteligencija, nekada samo laboratorijski eksperiment, postala je ključni instrument vojne moći koji menja pravila igre i otvara potpuno novu dimenziju globalnog nadmetanja.

“Superinteligencija” se u savremenim vojnim operacijama koristi za unapređenje komandovanja, obaveštajnog rada, nadzora, obuke, logistike i sajber bezbednosti. Njena primena omogućava bržu obradu podataka, preciznije donošenje odluka, automatsko prepoznavanje ciljeva i efikasnije upravljanje dronovima i autonomnim vozilima. U obuci, veštačka inteligencija integriše virtuelnu i proširenu stvarnost kako bi stvorila realistične i prilagodljive scenarije za vojnike. U logistici, VI optimizuje tokove snabdevanja, održavanje opreme i efikasno upravlja resursima — ljudstvom, tehnikom i municijom. Na kraju, sve značajniju primenu nalazi i u vojnoj medicini, gde omogućava praćenje zdravstvenog stanja i postavljanje dijagnoza u realnom vremenu.

Međutim, čitava ova priča prevazilazi neumoljivu logiku i tehničku efikasnost veštačke inteligencije na savremenim bojištima. Realne i neposredne pretnje ovih modela već se jasno vide u tzv. ISTAR sistemima (Intelligence, Surveillance, Target acquisition, Reconnaissance) – odnosno sistemima za obaveštajni rad, nadzor, otkrivanje i označavanje ciljeva, kao i izviđanje. Ovi sistemi danas predstavljaju najopasniji oblik militarizacije VI jer pretvaraju civilne podatke u oružane resurse, povećavaju rizik od eskalacije sukoba i ozbiljno narušavaju međunarodnu bezbednost, pri čemu postojeće regulative ne uspevaju da ih efikasno obuzdaju.

ISTAR sistemi, koje zajedno razvijaju vojska i velike tehnološke kompanije, omogućavaju masovno praćenje ljudi, prepoznavanje i eliminaciju ciljeva – često bez dovoljnog učešća čoveka u tom procesu. Mnogi stručnjaci upozoravaju da kada veštačka inteligencija koristi lične podatke građana, ona zapravo povezuje naše privatne informacije sa vojnim strukturama zaduženim za nadzor i eventualne napade.

Na taj način, modeli VI koji uče iz ogromnih količina javnih i privatnih podataka postaju sastavni deo tzv. lanca ubijanja – procesa koji obuhvata automatsko prepoznavanje, praćenje i eliminaciju označenih pretnji. Reč je o dehumanizovanom sistemu koji povezuje podatke iz najrazličitijih izvora – od biometrijskih i medicinskih zapisa, preko informacija sa društvenih mreža i lokacijskih podataka sa SIM kartica i nadzornih kamera, do snimaka dronova i satelita – sa algoritmima koji i bez ljudske intervencije mogu da identifikuju, rangiraju i određuju potencijalne mete.

Rat u Ukrajini pokazuje kako se ratovanje ubrzano menja pod uticajem savremenih, autonomnih tehnologija. I Rusija i Ukrajina sve više se oslanjaju na veštačku inteligenciju i autonomne sisteme kako bi stekle prednost na bojnom polju. U toj trci za tehnološkom nadmoći dronovi igraju ključnu ulogu – danas su oni odgovorni za čak 70 do 80 odsto svih žrtava u sukobu, što jasno govori o novoj eri ratovanja koju delom oblikuje VI. U Ukrajini se veštačka inteligencija koristi za analizu bojišta i predviđanje kretanja neprijateljskih trupa zahvaljujući softverima kompanije Palantir, prisutne u gotovo svim većim sukobima u svetu. Dronovi i automatizovani nadzorni sistemi dodatno omogućavaju precizno navođenje artiljerije.

Važnu ulogu u borbenim operacijama ima i satelitska mreža Starlink, koju pruža kompanija “Spejsiks” Ilona Maska. Starlink omogućava stabilnu komunikaciju i internet konekciju, posebno za upravljanje bespilotnim letelicama, identifikaciju i lociranje ciljeva. Ilon Mask je tim povodom izjavio: “Moj sistem Starlink je kičma ukrajinske vojske. Njihova cela linija fronta bi se srušila ako bih ga isključio”. I tehnološki gigant Majkrosoft je imao značajnu ulogu u elektronskoj bezbednosti Ukrajine, uspostavivši stalnu razmenu obaveštajnih podataka sa ukrajinskim, američkim i evropskim vlastima kako bi se efikasno odgovaralo na sajber napade usmerene na kritičnu infrastrukturu Kijeva.

Tokom gorućeg sukoba u Gazi, izraelska vojska koristila je sopstveni program zasnovan na veštačkoj inteligenciji pod nazivom “Lavanda”, namenjen identifikaciji pojedinaca i ciljeva povezanih s Hamasom. Ovaj sistem je delovao u kombinaciji sa drugim alatom VI, “Gospel” (Jevanđelje), koji je bio fokusiran na identifikaciju objekata i zgrada kao vojnih ciljeva. “Lavanda” je svakodnevno automatski označavala na stotine meta, često na osnovu netačnih ili nepotpunih podataka, što je dovelo do masovnih civilnih žrtava među Palestincima. Britanski Gardijan je izvestio da je sistem u jednom trenutku identifikovao čak 37.000 potencijalnih meta, isključivo na osnovu njihovih navodnih veza s Hamasom. Ovaj slučaj jasno ukazuje na ozbiljne rizike nekontrolisane primene veštačke inteligencije u vojnim ISTAR sistemima. Istovremeno, američki tehnološki giganti Gugl i Amazon kroz projekat “Nimbus” obezbedili su izraelskoj vojsci cloud infrastrukturu i tehnologije VI koje su takođe korišćene tokom rata u Gazi.

Istraživanja tink-tenk Centra za međunarodnu upravljačku inovaciju (CIGI) pokazuju da je globalna vojna potrošnja na veštačku inteligenciju porasla sa 4,6 milijardi dolara 2022. na 9,2 milijarde dolara 2023. godine, a predviđa se da će do 2028. dostići čak 38,8 milijardi dolara.

Uprkos značajnim ulaganjima, ni najmoćnija vojska sveta – oružane snage Sjedinjenih Američkih Država – još uvek nije spremna za izazove koje nose sukobi novog doba. To u analizi objavljenoj u časopisu Forin afers tvrde bivši načelnik Združenog generalštaba SAD Mark Mili i nekadašnji izvršni direktor Gugla Erik Šmit, koji upozoravaju da Sjedinjene Države “nisu adekvatno pripremljene” za nove oblike ratovanja. “Američka vojska još uvek nije prihvatila veštačku inteligenciju, a Pentagon gotovo da nije preduzeo nijednu ozbiljnu inicijativu da ispravi te propuste”, navodi se u tekstu. Erik Šmit već neko vreme upozorava da prirodno ograničenje u razvoju veštačke inteligencije nisu čipovi, već — električna energija. U svojoj trci ka superinteligenciji, tehnološke kompanije procenjuju da će Sjedinjenim Američkim Državama biti potrebna dodatna 92 gigavata električne energije za podršku revoluciji VI — što je ekvivalent izgradnji 92 nove nuklearne elektrane. Poređenja radi, SAD su u poslednje tri decenije izgradile samo dve.

I Kina ubrzano integriše veštačku inteligenciju u svoje vojne strukture koristeći je za analizu obaveštajnih podataka i donošenje odluka, kao i za razvoj bespilotnih sistema poput rojeva dronova i robotskih platformi namenjenih izviđanju i udarnim misijama. Ova azijska zemlja sprovodi strategiju poznatu kao “Inteligentizovano ratovanje”, u okviru koje VI napreduje paralelno sa mehanizacijom i informatizacijom vojske.

Osnova ove strategije je model vojno-civilne fuzije, koji omogućava brzo prilagođavanje civilnih tehnoloških inovacija za vojne potrebe kroz blisku saradnju univerziteta, tehnoloških kompanija i vojnih instituta.

Jasno je da veštačka inteligencija već sada menja tradicionalne paradigme ratovanja. Ipak, brojna upozorenja stručnjaka ukazuju na to da će budućnost globalne bezbednosti zavisiti od sposobnosti međunarodne zajednice da pronađe efikasne načine za regulisanje i kontrolu primene ove napredne tehnologije u vojne svrhe.