Zlato u nepristupačnim brdima

Dobru vest saopštio je Pentagon: ispod površine Avganistana nalaze se rudnici zlata. Kada su i kako došli do tih geoloških otkrića nije saopšteno, ali zvaničnici procenjuju da su prirodna nalazišta minerala u Avganistanu vredna otprilike bilion (trillion) američkih dolara. Čini se da su ove pretpostavke bazirane na geološkim istraživanjima obavljenim pre desetak godina i na najnovijim istraživanjima na terenu. Pokrenuta je debata koliko su potpuna istraživanja i koliko će najboljih svetskih eksperata biti potrebno da bi se istražilo novo područje. Jedna od otežavajućih okolnosti jeste veličina Avganistana i konfiguracija terena, i s tim u vezi, Pentagon bi morao da obezbedi armiju geologa koji bi pročešljavali teritoriju.

Iznos o vrednosti nalazišta takođe je aproksimativna. To je samo broj koji bi mogao da ima malo veze sa vrednošću nalazišta koje tek treba da se ispita. Na kraju, mogli bismo da prokopamo bilo koju baštu u Britaniji i da nađemo bakar ili bilo koji drugi metal ili mineral. Podsetimo da Severno more leži na 207 milijardi dolara zlata. Razlika između metala i minerala koji se nalaze po britanskim baštama i prirodnim nalazištima u Australiji ili Severnoj Africi je u kvalitetu i koncentraciji prilikom ekstrakcije, što ih čini ekonomski isplativim ili ne. Neće biti mnogo koristi od Avganistana i biliona (triliona) dolara ukoliko je potrebno dva puta više novaca da se minerali ili metali iskopaju.

Amerikanci nisu pametno postupili objavljivanjem potencijalne vrednosti avganistanskog mineralnog bogatstva zato što to može da utiče na buduće troškove. Postoji nepisano pravilo među kompanijama koje se bave rudama: nikad ne budi previše određen kada je reč o potencijalnoj vrednosti depozita u zemljama u razvoju. Razlog je jednostavan: mito i korupcija. Amerikanci su već optužili avganistanskog ministra rudarstva za primanje 30 miliona dolara za dodeljivanje licenci.

Čak i da je procenjeni iznos vrednosti mineralnog nalazišta u Avganistanu tačan, pa i da se ispostavi da je poduhvat ekonomski isplativ, ipak će proći godine dok velike zapadne rudne kompanije dođu u Avganistan. Kompanije poput BHB Billiton, Rio Tinto, Xstrata i Anglo American nemaju nameru da dođu u tu zemlju zato što je rizik veći od potencijalne zarade. Potrebno je 5 milijardi dolara da bi se razvile rude, metali, minerali ili zlato, i verovatno još 5 milijardi dolara da bi se izgradila potrebna infrastruktura (putevi, pruge). Nijedna kompanije ne želi da uloži toliku količinu novca u zemlju čija vlada ne kontroliše teritoriju i sprovođenje zakona. Jedini koji su za sada pokazali interesovanje za rude Avganistana su Kinezi, zato što za razliku od privatnih kompanija, oni mogu da vežu ugovore sa donacijama i zajmovima. Amerikancima se možda neće dopasti ideja da neko drugi izvlači korist sa teritorije na kojoj imaju vojnu dominaciju, ali kineske kompanije lako mogu da dobiju prednost na ovom terenu.