Protiv učlanjenja Turske u EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u Ankaru stigla usred konflikta sa predsednikom turske vlade Redžepom Erdoganom oko školstva, pa sad još i to: svađa zbog beskrajne debate o tome da li je moguć ulazak Turske u Evropsku uniju.

Merkelova već godinama zahteva „privilegovano partnerstvo“ umesto „punog članstva“, a ako neko to još nije znao, mogao je da pročita u raznim novinama, kojima je kancelarka davala intervjue. Time je provocirala brojne kritike. Šef turske delegacije za pregovore sa EU Egemen Bagis, rekao je televizijskoj stanici Skytürk da Merkelova vređa Tursku. Nije usamljen u svom protestu. A kad je Merkelova sada, u ponedeljak, stala pred kamere, promrmljala je bar verbalno priznanje: „Ja sam sad shvatila da‚ privilegovano partnerstvo’ u Turskoj baš i nema dobru konotaciju.“

Rekli bismo, ne samo u Turskoj, nego, na primer, i kod Ruprehta Polenca, predsednika odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga (saveznog parlamenta), koji je vodeći po pitanju spoljne politike partije CDU, čija je predsednica Angela Merkel, i zamenik šefa nemačko-turske parlamentarne grupe. On je zajedno sa Merkelovom bio u dvodnevnoj poseti Turskoj. Zastupao je po svemu drugačiju poziciju od svoje šefice.

Tačno pred poletanje za Ankaru Polenc je ponovio ono što već odavno zahteva: „Bilo bi bolje da je Turska u EU. Ali samo Turska koja ispunjava kriterije EU i to ne samo verbalno, nego i delom.“ Smesta su kritikovali i njega. Unutar njegove partije bilo je reči da je to „mišljenje pojedinca“ ili „pozicija manjine“.

„U našem je uzajamnom interesu da EU i Turska neguju dobre i dobrosusedske odnose“, reče predsednik vlade nemačke pokrajine Vaden-Virtemberg, Stefan Mapus. „To važi naročito za teme vezane za energiju, bezbednost i odbranu. Ali sa mog stanovišta za to nije potrebno puno članstvo. Najzad moramo ozbiljno i konstruktivno da prodiskutujemo alternative.“ Slično govori i predsednik vlade pokrajine Zaksen-Anhalt, Volfgang Bemer: „Naravno da se puno članstvo Turske teoretski može zamisliti. Zamisliti se može gotovo sve, ali to nipošto ne znači da je sve preporučljivo.“

Preporuku je dao baš Polenc. Merkelova sigurno zna da on radi na knjizi sa naslovom: „Bolje za oboje – Turskoj je mesto u EU“ Koliko god da se čini da je njena partija sada jedinstvena, svejedno je jasno da situacija za Merkelovu ipak nije laka. Kancelarka je vezana za koalicioni ugovor sa liberalnom partijom FDP, a u njemu stoji: „Pregovori započeti 2005. godine sa ciljem učlanjenja su proces čiji je završetak otvoren.“ To nikako ne zvuči kao da je reč o privilegovanom partnerstvu.

Merkelova se nalazi u dilemi. Kao šefica partije ona može da zauzme jasan stav, ali kao kancelarka nužno mora da pokaže otvorenost. Nikakva podrška ne može da joj pomogne da se reši te dileme. Tačno to i jeste tačka od koje polazi Polenc, koji kaže da se izjašnjavao na bazi crno-žutog koalicionog ugovora. „Ja, dakle, ne vidim da se nalazim u protivrečnosti ni sa kancelarkom, ni sa koalicionim ugovorom“, izjavio je. Dodaje da bi kako za EU tako i za Tursku puno članstvo bilo najbolje, a, naprotiv, privilegovano partnerstvo je „moguće samo ako bi Turska umesto punog članstva samoinicijativno odabrala model kao Norveška ili Švajcarska“. Te dve zemlje su sa EU vezane ugovorima, ali ne žele da postanu članice.

Dabome, kaže Polenc, on ne misli kao većina u njegovoj partiji i izvodi zaključak: „Ja se slažem sa kancelarkom Merkel, sa predsednicom partije Merkel se ne slažem.“