Protiv kućevlasništva

Kućevlasništvo nas je izneverilo. Generacijama su Amerikanci verovali da je korist od posedovanja kuće neupitna. Frenklin Ruzvelt je smatrao da je država kućevlasnika „nepobediva“. Kućevlasništvo čak može, prema rečima Džeka Kempa, sekretara za stanovanje i urbani razvoj Džordža Buša, „spasiti bebe, spasiti decu, spasiti porodice, i spasiti Ameriku“. Kuća sa prednjim travnjakom i drvenom ogradom nije samo lepo mesto za život ili investicija bez rizika. To je način da se transformiše nacija. Nije ni čudo što su političari svih boja redom želeli da godišnje potroše više od 100 milijardi dolara na subvencije i poreske olakšice kako bi ohrabrili građane da kupuju.

Ali, mračna strana kućevlasništva je sada previše vidljiva: oduzimanje kuća pod hipotekom, naselja sa napuštenim kućama i sniženim vrednostima, nacija u kojoj je vrednost nekretnina porodica manja za šest triliona dolara u odnosu na pre samo tri godine. Zbilja, jednostavno rentiranje stimulisano od strane kulta kućevlasništva možda je bilo okidač za finansijsku krizu. Stanovanje je i dalje ostalo kočnica ekonomije. Prodaja kuća u julu je opala za 27 odsto u odnosu na prethodni mesec i pojačala strahove da će se priča ponoviti. A sve to je samo očigledna priča o stambenom balonu i o tome šta se dešava kad on pukne. Prava priča je dublja i još mračnija.

U boljem delu veka, politika, industrija i kultura zajedno su stvorili fetiš od ideje o kupovini kuće. Kućevlasništvo je donelo dosta dobrog tokom decenija; omogućilo je stabilnost desetinama miliona porodica i pomoglo ekonomiju. Ipak, idealizovanjem akta kupovine doma ignorisali smo njegove negativne strane. Tokom kriznih godina previše Amerikanaca moralo je da izdvaja ogroman deo svog prihoda za stanarinu. Ignorisali smo takođe dugoročne fenomene. Verovatno najgore od svega, kućevlasništvo nam je pomoglo da nastavimo da se samozavaravamo – govoreći drugima da je kućevlasništvo put do bogatstva i stabilnih zajednica, izbegli smo da se suočimo da svim negativnim stranama.

Sada, kada se SAD oporavljaju od najveće krize na tržištu nekretnina još od Velike depresije, vreme je da promislimo koliko su realna naša očekivanja od kućevlasništva i koliko novca želimo da potrošimo kupujući kuću. Sve je više onih koji smatraju da kućevlasništvo ne bi trebalo da bude cilj po svaku cenu.