Meridijani

Ljubljana: Samit

Na samit SAD–EU koji se održavao u Sloveniji, na Brdu kod Kranja, uz stroge mere bezbednosti stigao je i otišao predsednik SAD Džordž Buš, koji je predstavljao američku delegaciju na skupu. Na konferenciji za novinare evropski i američki zvaničnici osvrnuli su se na zemlje Zapadnog Balkana, posebno na Srbiju i Kosovo, a govorili su i o Iranu, energetici, liberalizaciji svetske trgovine sa rekordnim cenama hrane i nafte i drugim temama. I pre održavanja samita ocenjeno je da, za razliku od prošlogodišnjeg u Vašingtonu, ovaj neće doneti neke velike odluke. Iransko pitanje bilo je bez sumnje najvažnija tema – Bojden Grej, specijalni američki izaslanik pri EU, rekao je da SAD smatraju da je jedna od mogućnosti jačanja pritiska na Iran ograničenje aktivnosti iranskih banaka, iz čega se može zaključiti da se u tom smislu očekuje podrška EU. Druga važna tema bila je vizni režim, odnosno molba EU da SAD uvedu jedinstven vizni režim prema svim državama članicama Unije, što je ocenjeno kao malo verovatno. Ono o čemu se mnogo piše u štampi povodom ove druge posete Buša Sloveniji jesu neviđene mere bezbednosti koje su preduzeli Slovenci i obezbeđenje američkog predsednika. U pratnji američkog predsednika bili su specijalni agenti i dva helikoptera, od kojih je jedan bio predviđen za eventualno spasavanje – sve u svemu, oko 4000 ljudi bilo je zaduženo za bezbednost američkog predsednika.

Dablin: Za ili protiv

Uoči održavanja referenduma u Irskoj zakazanog za 14. jun, dve grupe ulaze u završnu kampanju – za ili protiv Lisabonskog ugovora, dok je sudbina oko 500 miliona EU državljana u rukama dva miliona Iraca. Istraživači javnog mnjenja u Irskoj procenjuju da je veliki broj Iraca prilično zbunjen sadržinom dokumenta od 287 strana, dok je najmanje trećina birača još neodlučna. Irska vlada je dugo odugovlačila sa zakazivanjem referenduma što je grupaciji koja se protivi usvajanju Lisabonskog ugovora omogućilo prednost u osvajanju glasača. Novi premijer Irske Brajan Kouven poručio je glasačima da slušaju glas sopstvenog razuma prilikom zaokruživanja listića, ističući da je od 1973. godina Irska bogatija za 32 milijarde evra zahvaljujući evropskim donacijama. Irska je jedina EU zemlja koja održava referendum povodom Lisabonskog ugovora. Šin Fejn, koji vodi negativnu kampanju, pozvao je vladu da utiče na to da se nacrtom Lisabonskog ugovora definišu pitanja kao što su neutralnost, javne službe i bolja zaštita radnika. Protiv evropskog dokumenta zvanično su ustali i nezavisni senatori Šejn Ros i Ronan Mjulen, dok drugi smatraju da bi odbacivanje Lisabonskog ugovora sabotiralo šestogodišnji trud vlade i dovelo do gubitka značajne pozicije Irske za pregovaračkim stolom. Na negativne posledice skreću pažnju evropski političari, a francuski ministar spoljnih poslova čak tvrdi da će, ako odbiju, Irci platiti visoku cenu.

Najrobi: Sporazum ili zamka

Islamski lideri odbacili su mirovni sporazum UN-a, koji je u Džibutiju potpisala vlada Somalije sa opozicionim liderima, i najavili rat. „Mi smatramo da to nije mirovni sporazum, već zamka“, rekao je novinarima Rojtersa šeik Hasan Dahir Avejz. „Ohrabrivaćemo pobunjenike i narod Somalije da ne odustanu od borbe protiv neprijatelja.“ Vlada Somalije i pojedini pripadnici opozicije u egzilu, Alijanse za ponovno oslobođenje Somalije, potpisali su u ponedeljak 9. juna mirovni sporazum kojim se predviđa dolazak mirovne misije UN-a i prekid vatre u roku od mesec dana. „Narod je dugo čekao, a teret odgovornosti je na nama“, rekao je premijer Somalije Nur Hanas Husein na ceremoniji potpisivanja sporazuma, a potom se rukovao sa vođom opozicione Alijanse, šeikom Šarifom Ahmedom. To je ujedno bio i prvi direktan kontakt između režima i opozicije tokom dve runde pregovora u Džibutiju. „Ovo je istorijski sporazum koji nam vraća nadu.“ Ali, neki stariji pripadnici Alijanse, kao što je šeik Hasan Dahir Avejz, bojkotovali su pregovore kao i većina njihovih boraca koji kažu da neće priznati mirovni sporazum. Kamen spoticanja su egipatske trupe u Somaliji, koje će biti povučene ukoliko se primeni sporazum iz Džibutija.

Stokholm: Oružana statistika

Svetska vojna potrošnja porasla je za 45 odsto u protekloj deceniji, a za više od polovine te potrošnje odgovorne su SAD, saopštio je Međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) sa sedištem u Stokholmu. U toku 2007. godine svetska vojna potrošnja porasla je za šest procenata, ili izraženo u brojkama: za oružje i druge vojne potrepštine potrošeno je 851 milijarda evra (SAD – 547 milijardi evra), odnosno 1339 milijardi dolara. Na listi pet najpotrošača oružja nalaze se Britanija, Kina, Francuska i Japan sa „samo“ četiri-pet odsto svetske potrošnje oružja po zemlji. Istraživači stokholmskog instituta navode u izveštaju da su najveći regionalni porast u vojnoj potrošnji zabeležile zemlje Istočne Evrope, pogotovo u sektoru raketa – od 1998–2007. porast od 162 odsto, a u periodu od 2006–2007. – 15 odsto. Rusija je odgovorna za 86 odsto porasta u regionu, a samo prošle godine vojni budžet je bio veći za 16 odsto. Analitičari švedskog instituta kažu da se vojna mašinerija u Severnoj Americi, odnosno u SAD, zahuktala od 11. septembra 2001. godine kada su napadnuti Njujork i Vašington. „U 2007. godini, vojna potrošnja u SAD bila je najveća od Drugog svetskog rata“, navode stručnjaci. Vojni izdaci na Bliskom istoku skočili su za 62 odsto – južna Azija 57, Afrika i istočna Azija 51, dok Zapadna Evropa troši na oružje šest odsto, a Kina je u protekloj deceniji bila umerena. Prema izveštaju instituta SIPRI, od sto najjačih svetskih proizvođača oružja, 63 kompanije imaju sedište u SAD i Zapadnoj Evropi, a njihova zarada je ogromna – od ukupnih 315 milijardi evra, ove kompanije zgrnule su 292,3 milijarde tokom 2006. godine.