Meridijani

Hag, Kartum: Optužba

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS), argentinski pravnik Luis Moreno Okampo zatražio je u ponedeljak nalog za hapšenje sudanskog predsednika Omara el Bašira zbog genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, tokom sukoba u oblasti Darfura. Veće sastavljeno od trojice sudija MKS-a tek treba da odluči o izdavanju naloga, mada je Okampo izjavio da je Bašir odgovoran za zverstva počinjena u Darfuru u poslednjih pet godina. Sudan ne priznaje MKS, ali ovaj međunarodni sud ima mandat da sudi u ovim slučajevima, s obzirom na to da ga je SB UN-a na to ovlastio Rezolucijom 1593. iz marta 2005. Prema procenama analitičara, podizanje optužnice protiv Bašira može jako iskomplikovati, ako ne i uništiti napore da se poveća prisustvo plavih šlemova u Darfuru i da se ohrabre pregovori o postizanju sporazuma između vlade Sudana i pobunjenika. Endrju Natsios, bivši američki specijalni izaslanik za Sudan, smatra da „ova optužnica može ugasiti poslednju preostalu nadu za mirovni sporazum u zemlji. Bez sporazuma Sudan može poći putem Somalije, Ruande pre genocida, ili DR Konga: potencijal za zločine i krvoproliće je u onima koji su na vlasti i koji žele da je zadrže po svaku cenu, zbog alternative koja im u suprotnom sledi“, napisao je Natsios, a prenosi BBC. Prema navodima UN-a, od početka sukoba 2003. godine u Darfuru je poginulo oko 300.000 ljudi, dok je oko 2,7 miliona raseljeno. Sudanske vlasti dugo su se protivile razmeštanju plavih šlemova u njihovoj zemlji. Od maja ove godine u Darfuru se nalazi zajednička misija UN-a i Afričke unije, sa oko 9600 naoružanih pripadnika i 1300 civila. Prošle nedelje došlo je do sukoba između plavih šlemova i jedne od sudanskih milicija, kada je poginulo sedam „mirovnjaka“, dok ih je 22 ranjeno. Na vest o optužnici protiv El Bašira UN su najavile povlačenje osoblja čije prisustvo nije neophodno, u strahu od većih sukoba.

Ankara: Dva slučaja

Tursko tužilaštvo podiglo je u ponedeljak optužnice protiv 86 osoba zbog „formiranja naoružane terorističke grupe i pokušaja nasilnog rušenja vlade“, izjavio je tužilac Ajkut Čengiz Engin. Među optuženima, od kojih se 48 već nalazi u pritvoru, jesu i uticajne ličnosti iz vojske, biznisa i medija. Podizanje optužnice potvrđuje spekulacije o postojanju tajne organizacije Ergenekon, koju čine osobe odlučne da brane sekularni karakter turske države. Vlada premijera Redžepa Taipa Erdogana se već duže vreme nalazi pod optužbama za antisekularističke aktivnosti. Sud bi trebalo da odluči o optužnici u roku od dve nedelje. Među optuženima nalaze se dvojica penzionisanih generala i jedan pukovnik, zajedno sa novinarima, naučnicima i biznismenima. Prema tužiocu, cilj grupe je bio izazivanje haosa u zemlji, koji bi na kraju trebalo da dovede do vojnog puča kojim bi se oborila vlada. Dokazi o postojanju čvrste organizacije još nisu predstavljeni, ali su se u turskoj štampi poslednjih meseci često pojavljivali članci i spekulacije o planiranoj kampanji masovnih protesta i nereda, koji bi vojsci dali izgovor za preuzimanje kontrole u zemlji. Uporedo sa opisanim optužnicama, pred turskim ustavnim sudom je slučaj protiv Erdoganove vladajuće Partije pravde i razvoja za podrivanje sekularnog sistema države. Ukoliko sud donese odluku da su optužbe tačne, vladajuća partija našla bi se pred raspuštanjem, a njenim liderima bilo bi zabranjeno da se narednih pet godina bave politikom. Iako ova dva slučaja nisu „tehnički“ povezana, postoje spekulacije da je Erdogan sam izmislio puč, kako bi zastrašio protivnike. Od osnivanja moderne sekularne turske države Kemala Ataturka 1920. godine izvršena su četiri vojna puča, sa ciljem zaštite sekularnog karaktera Turske. Partija premijera Erdogana sastavljena je od mnogih bivših islamista i često je optuživana da ima tajni islamistički program.

Pariz: Mediteranska unija

Tokom vikenda, na inicijativu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, stvorena je Mediteranska unija, nova međunarodna organizacija sa 43 države članice, sa ciljem da poveća saradnju između EU i mediteranskih država. Mediteranska unija trebalo bi da se bavi regionalnim problemima, od imigracije i zagađivanja do rešavanja bliskoistočnih sukoba. U nedelju se tim povodom u Parizu okupilo više od 40 šefova država i vlada. Jedino libijski lider Moamer el Gadafi nije prisustvovao skupu, opisujući Uniju kao novu formu kolonijalizma. Sarkozi je izjavio da će Unija „zajedno graditi mir na Mediteranu, kao što je juče građen mir u Evropi“. Ciljevi unije, prema Sarkoziju, biće fokusirani na konkretne projekte koji se tiču zaštite životne sredine, imigracije, bezbednosne saradnje, saobraćaja i obrazovanja. Unija će uključiti 43 države, sa 760 miliona stanovnika, od Zapadne Evrope do jordanske pustinje. Dvodnevni skup završen je vojnom paradom, kojom je obeležena 219. godišnjica pada Bastilje. Počasni gost na paradi bio je generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun, dok je nedavno oslobođena kolumbijska političarka francuskog porekla Ingrid Betankur nagrađena ordenom Legije časti, jednim od najvećih francuskih odlikovanja.

Bagdad: Bombaški napad

Najmanje 35 iračkih vojnih regruta poginulo je, a više od 50 ih je povređeno u dvostrukom samoubilačkom napadu u utorak u mestu Bakuba, severno od Bagdada. Prema stranim agencijama, bombaši, od kojih je jedan najverovatnije odbijeni regrut, pomešali su se sa masom budućih vojnika pre nego što su aktivirali bombe. To je bio najteži bombaški napad u Iraku od 1. maja. Mesto Bakuba nalazi se u najnemirnijem delu zemlje. Bombaški napadi na buduće pripadnike vojske su česti, ali je odziv još veliki, jer je to jedan od retkih izvora zaposlenja u Iraku. Irački vojni vrh najavio je ofanzivu u toj oblasti da bi se obračunao sa preostalim militantima.