Meridijani

Grozni: Vojska napada pobunjenike

Rusko ratno vazduhoplovstvo nastavilo je početkom nedelje vazdušne napade na čečenske pobunjenike koji se iz susedne Ingušetije probijaju do Čečenije. „Avijacija je izvela napade na klance u blizini granice između Ingušetije i Čečenije, gde se nalaze male grupe čečenskih pobunjenika pridošlih iz Gruzije“, rekao je ruskim medijima jedan anonimni vojni zvaničnik Ruske armije. Čečenski separatisti tvrde da su njihovi borci, odgovorni za krvave prošlonedeljne sukobe u Ingušetiji, uspeli da dopru do čečenske teritorije. Ove navode ruske snage nisu demantovale. Stanovnici čečenskog sela Ačhoj Martan, nedaleko od granice sa Ingušetijom, potvrđuju da su naoružane osobe „kupile hranu na lokalnoj pijaci pre nego što su krenule nazad ka planinama“. Žestoke borbe vođene su prošlog četvrtka u ingušetijskom selu Galački i okolini, gde je grupa od 150 do 300 boraca pridošlih iz Gruzije oborila jedan ruski vojni helikopter. Prilikom te nesreće oba pilota su poginula. Ovo su najžešći sukobi na teritoriji Ingušetije od početka oružanih sukoba ruskih federalnih snaga i čečenskih ekstremista pre tri godine. Tokom oružanih borbi zvanično je poginulo 17 ruskih vojnika i više desetina čečenskih separatista.

Njujork: Sporna pesma

Istaknuta jevrejska organizacija podržala je poziv guvernera Nju Džersija Džejmsa Mekgrivija da se državni pesnik te američke države Amiri Baraka (60) odrekne tog zvanja jer je poverovao u „veliku laž“ da su Jevreji odgovorni za napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine. Baraka, poznati pesnik i politički aktivista, koji je prošlog meseca dobio pesničko priznanje države Nju Džersi i postao državni pesnik sa mandatom od dve godine, izazvao je kontroverze pesmom Neko je digao Ameriku u vazduh. U jednom delu pesme se kaže: „Ko je znao da će Svetski trgovinski centar biti bombardovan? Ko je rekao izraelskim radnicima u Kulama blizancima da tog dana ostanu kod kuće?

Zašto se Šaron sklonio?“ Portparol Lige za borbu protiv kleveta Mirna Šinbaum izjavila je da njena organizacija smatra tu pesmu uvredljivom i da je „jasno da se pesnik upecao na veliku laž da su Jevreji odgovorni za 11. septembar“. „Iako svako ima pravo da piše poeziju kakvu odabere, smatramo da je veoma uvredljivo da on predstavlja državu Nju Džersi“, kazala je Šinbaumova američkim medijima. Baraku, koji se šezdesetih godina prošlog veka proslavio pod pseudonimom Liroj Džons, za državnog pesnika izabrali su Savet za društvene nauke i Državni savet za umetnost Nju Džersija. Guverner Mekgrivi je u avgustu potpisao proklamaciju kojom je Baraka postao korisnik stipendije vredne 10.000 dolara da bi „promovisao i podsticao na pisanje poezije“. Portparol Mekgrivija je rekao da mu ni zvanje ni stipendija ne mogu biti oduzeti i da je na samom Baraki da li će ostati državni pesnik. Baraka je „Njujork tajmsu“ rekao da je čitajući internet postao ubeđen da je Izrael unapred znao za napade 11. septembra i da ne namerava da podnese ostavku. Na opasku novinara da je uvredio neke ljude, Baraka je odgovorio: „Znam. Šta da radim? Nažalost, nisam savršen.“

Rim: Umesto braka – vila

Zambijski nadbiskup Emanuel Milingo, koji je prošle godine skandalizovao Vatikan odlukom da se oženi, izjavio je medijima da još nije spreman da se sastane sa svojom suprugom bez obzira na to što je dug period proveo povučen od sveta. Milingo se oženio izvesnom Marijom Sung, stručnjakom za akupunkturu iz Južne Koreje, a zatim se odrekao braka na zahtev poglavara Rimokatoličke crkve pape Jovana Pavla Drugog. Nakon jednogodišnje duhovne izolacije u Argentini, Milingo se pomirio sa Crkvom i vratio u Italiju, gde boravi na nepoznatom mestu. Upitan da li će se sastati sa svojom ženom, Milingo je u televizijskom intervjuu, koje retko daje, rekao: „Ne, mislim da bi to za sada bilo teško. Ja je volim i mi moramo da volimo svakoga“, rekao je on u emisiji „Porta a Porta“ i dodao da „voleti sve, uključuje i Mariju Sung“. Zvaničnici Vatikana rekli su da će Milingo ponovo da preuzme svoju svešteničku službu i da će se u javnosti pojaviti u gradu Zagarolo, u okolini Rima, gde jedan bogati vernik priprema vilu za njega.

Tripoli: Nagrada za ljudska prava

Prošlog ponedeljka dodeljena je nagrada za ljudska prava „Gadafi“ trinaestorici dobitnika, među kojima su i švajcarski borac za ljudska prava žrtava holokausta i francuski pisac osuđen na novčanu kaznu jer je negirao postojanje gasnih komora u nacističkim logorima. Nagrada, uz koju ide i 750.000 dolara, dodeljena je francuskom piscu Rožeu Garodiju, švajcarskom poslaniku Žanu Cigleru, libanskom piscu Nadimu Bitaru, libijskom piscu Ahmadu Ibrahimu Fakihu, kao i pesnicima – Libijcu Mohamadu al Fajturiju i istoričaru Halifu Tlisi. Rože Garodi, bivši komunista koji je prešao u islam, osuđen je pred sudom u Parizu na kaznu od 18.000 dolara jer je u svom delu Mitovi osnivača izraelske politike negirao postojanje gasnih komora u nacističkim logorima, pozivajući se na tehničke nemogućnosti njihovog funkcionisanja i osporavajući svedočenja. Žan Cigler, sociolog i autor više knjiga, borio se za isplatu više milijardi dolara koje su nacisti oteli žrtvama holokausta a koje su završile u švajcarskim bankama. Nagrada je dodeljena u Tripoliju u prisustvu velikog broja intelektualaca iz arapskih i afričkih zemalja.