Meridijani

Ravalpindi: Dragocen ulov

Otkako su pakistanske vlasti prošlog vikenda uhapsile Halida šeika Mohameda, „izvršnog direktora“ terorističke mreže Al Kaida, američke vlasti stepen opasnosti u SAD ponovo označavaju žutom, a ne narandžastom bojom. Mohamed je uhapšen u elitnom naselju Ravalpindi nedaleko od pakistanske prestonice i ubrzo predat američkim vlastima. Hapšenjem su Amerikanci dobili još jedan nepobitan dokaz prijateljstva pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa, bez čije bi pomoći, uprkos snažnoj opoziciji kod kuće u redovima militantnih islamista, razbijanje terorističke mreže bilo neuporedivo teže. Još važnije, Halid šeik Mohamed za SAD ne predstavlja samo dragocen ulov već su bezbednosne strukture obznanile da je time osujećen još jedan poguban napad koji je Halid šeik Mohamed brižljivo pripremao. Prema saznanjima CIA, napad koji je Mohamed planirao da izvede na tlu SAD ne bi bio spektakularan kao onaj od 11. septembra, ali ni ništa manje brutalan. Američki obaveštajci su tokom celog februara upozoravali da je Al Kaida spremna da ponovo napadne, samo što bi mete bile nasumične ali brojne – od tankera i cisterni s naftom do mostova i sličnih infrastrukturnih postrojenja, bez određenog simboličnog značaja kakve su imale dve kule Svetskog trgovnskog centra u Njujorku i zgrada Pentagona kraj Vašingtona. Mohamed je pre nekoliko nedelja za dlaku izbegao hapšenje u Keti, ali ga američke vlasti drže na nišanu već gotovo nekoliko godina, od napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Istražitelji FBI-ja trljaju ruke, a američki zvaničnici ne kriju oduševljenje. Portparol Bele kuće Ari Flajšer uverava javnost da se ispitivanje odvija po zakonu i da je humano, odnosno da su sredstva iznuđivanja iskaza u skladu sa zakonima i standardima o ljudskim pravima, ali nije želeo da otkrije lokaciju na kojoj se ispitivanje obavlja. Istovremeno, agenti su zaplenili veliku količinu elektronskih podataka, što kompjuterskih, što iz mobilnih i satelitskih telefona kojima se Mohamed služio pred hapšenje, i nadaju se da će time ući u trag glavnom plenu – Osami bin Ladenu glavom i bradom i njegovom zameniku Ajmanu Zavahiriju.

Alžir: Istorijska poseta

Na stotine hiljada Alžiraca dočekalo je konfetima i ovacijama francuskog predsednika Žaka Širaka, prvog predsednika Francuske koji je posetio Alžir od rata za nezavisnost 1962. godine u kome je život izgubilo oko milion i po ljudi a kojim je okončana 132-godišnja kolonijalna vladavina Francuske. Alžirski predsednik Abdelaziz Buteflika priredio je gostu veličanstveni doček ali je svetla medijske pažnje prepuštao francuskom kolegi, držeći se tokom cele posete podalje od kamera, iako se poseta poklopila s njegovim 65. rođendanom. U Alžiru su dozvooljeni samo oni javni skupovi koje organizuju vlasti, ali je oduševljenje građana bilo spontano. Glavni grad je za ovu priliku pretrpeo veliko spremanje – zgrade duž rute kojom se Širak kretao su okrečene i obnovljene i đubre uklonjeno. Širak je u Alžiru prvi put boravio kao mladi poručnik tokom krvavog rata za nezavisnost 1954–1962, koji je teško opteretio odnose dveju država, i ovo je prvi ozbiljan pokušaj da se odnosi unaprede. Osmogodišnji rat su francuske vlasti doskora eufemistički nazivale „događanje u Alžiru“ i „uspostavljanje reda i mira“ i tek nedavno su počele da otvaraju ovu bolnu temu. Odnosi između dveju zemalja naročito su pogoršani tokom građanskog rata u Alžiru 1992. kada je život izgubilo više od 100.000 ljudi, a nemiri i incidenti traju i danas. Širak je tokom posete izjavio da je pred Francuskom i Alžirom „novo poglavlje istorije“ i da bi to dokazao, susreo se s predstavnicima ratnih veterana i obišao groblje palih u ratu. U parlamentu nije propustio da kritikuje stav SAD prema Iraku i da ponovi da se rat može izbeći, što je dočekano aplauzom. Iako je Širak sa sobom poveo delegaciju direktora najvećih francuskih kompanija, najvažnije pitanje na koje se tražio odgovor jeste pitanje viza i stalne migracije Alžiraca u Francusku, uprkos komplikovanoj proceduri za dobijanje viza, ali i obrnuto – da se Alžircima koji su izbegli u Francusku tokom rata dozvoli da posete domovinu.

Tokio: Egzil

Život u egzilu bivšeg peruanskog premijera Alberta Fuhimorija nije tako loš. Izdržavaju ga bogati prijatelji a ruže mu cvetaju naročito otkako se zaljubio u upola mlađu Japanku. „Osećam se deset godina mlađim zahvaljujući njoj“, pohvalio se nedavno Fuhimori, koji je nedostupan peruanskim vlastima koje ga terete za proneveru 15 miliona dolara, ilegalno finansiranje bezbednosnog aparata i ubistvo. Fuhimori je u svoju postojbinu Japan pobegao u novembru 2000, dok je još zvanično bio premijer. Tu se sklonio od eventualne odmazde političkih protivnika i odatle na optužbe odgovara preko svog web-sitea albertofujimori.com. U međuvremenu je dobio japansko državljanstvo koje ga za sada štiti od ekstradicije, ali je peruanski ministar spoljnih poslova Alen Vagner nedavno najavio da će japanskim vlastima uputiti nov zahtev za izručenje. Fuhimori se mnogo ne uzmemirava, čak je najavio da će se vratiti u Peru da bi učestvovao na predsedničkim izborima 2006.