Meridijani

Sofija: Otkup za sunarodnike

Državni tužilac u libijskom gradu Bengaziju zatražio je smrtne kazne za šestoro bugarskih medicinskih radnika, koji su optuženi da su namerno zarazili sidom (AIDS) više od 400 libijske dece u lokalnoj bolnici. Tužilac je prošlog ponedeljka još zatražio i naknadu od 15 miliona libijskih dinara (oko 10,7 miliona dolara) za svako od zaraženih 426 dece, pri čemu ukupna svota iznosi blizu 4,6 milijardi dolara. Kako su prošlog utorka preneli bugarski mediji, tužiocu je kao obrazloženje za takav zahtev poslužio nedavni pristanak libijske vlasti da SAD i Velikoj Britaniji isplati za svaku žrtvu u avionskoj nesreći iznad škotskog gradića Lokerbija po deset miliona dolara. Avion tipa boing 747 američke kompanije PanAm, koji je leteo na liniji London–Njujork, eksplodirao je u vazduhu 21. decembra 1988. dok se nalazio iznad Lokerbija. U nesreći je poginulo 270 ljudi, a Libija je preuzela odgovornost za taj atentat. Zahtev za izricanje najstrože kazne i visoku novčanu naknadu Bugarima došao je samo jedan dan posle svedočenja poznatog francuskog naučnika na suđenju u Bengaziju. On je izjavio da je loša higijena u bolnici najverovatnije izazvala pojavu side. Luk Montanije, koji je svedočio na bugarski zahtev za međunarodnu ekspertizu, naveo je da je zaraza počela 1997, odnosno godinu dana pre nego što su Bugari počeli da rade u Libiji. Bugari, pet medicinskih sestara i jedan lekar, koji se nalaze u libijskom pritvoru od februara 1999. nisu priznali krivicu. Prvobitno je protiv njih bila podignuta optužnica za zaveru protiv države i suđeno im je u sudu za državnu bezbednost u Tripoliju, ali je, posle odsutajanja od tih optužbi, proces prebačen u redovan sud u Bengaziju. Tužilac Abdala el Magrebi citirao je na suđenju priznanje jedne od medicinskih sestara da je mislila da je reč o testiranju novog leka, koji je davala deci, ali nije pomenuo da su ona i još jedna njena koleginica porekle ta priznanja, koja su bila iznuđena posle torture u pritvoru. Bugarski ministar inostranih poslova Solomon Pasi izjavio je u Sofiji da nema mesta panici, ali ni „prekomernom optimizmu“. On je dodao da ne veruje da će zahtev za izuzetno visoku odštetu biti usvojen i naglasio da očekuje da će optuženi Bugari biti proglašeni nevinim. Na zahtev odbrane, sud u Bengaziju je zakazao naredno ročište za 22. septembar.

Ramala: Novi premijer

Palestinski lider Jaser Arafat preneo je prošlog ponedeljka izvršnom telu Palestinske uprave da je Ahmad Korei (Abu Alaa) prihvatio dužnost premijera, posle ostavke dosadašnjeg premijera Mahmuda Abasa. Arafat je „obavestio članove Izvršnog komiteta da je Abu Alaa prihvatio imenovanje za predsednika vlade“, rekao je agenciji Frans pres jedan visoki palestinski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman. On je dodao da će palestinsko rukovodstvo nastaviti kontakte sa međunarodnom zajednicom, kako bi „osiguralo budućnost vlade i sprečilo njen neuspeh“. Član Izvršnog komiteta Kais Abdelkarim izjavio je novinarima da je Arafat rekao da je „Abu Alaa u principu prihvatio (njegovu) ponudu“. Ahmad Korei bio je predsednik parlamenta, a u ponedeljak uveče obratio se javnosti i prihvatio imenovanje za premijera. „Videću šta će učiniti Izraelci. Neću da vidim uništavanje kuća. Hoću stvarno primirje. To su moji uslovi“, izjavio je Korei novinarima, zatraživši od Izraela da prekine da bojkotuje Jasera Arafata. Korei je bio jedan od glavnih autora mirovnog sporazuma o palestinskoj autonomiji, koji je potpisan u Oslu 1993. godine.

Njujork: Novi crni panteri

Više hiljada Afroamerikanaca skupilo se prošle subote u njujorškom Bruklinu na dan solidarnosti, izražavajući nezadovoljstvo zbog rata u Iraku koji je pokrenuo predsednik Džorž Buš, kao i zbog nesigurne ekonomije i brutalnosti policije. Teme ovogodišnjeg Marša miliona mladih bile su protivljenje ratu u Iraku i poziv mladim Afroamerikancima da prekinu nasilje vatrenim oružjem i nastave da se obrazuju. „Kažem vam, mlada omladino, izađite iz Bušove vojske. Nema nikog ko je tako nasilan kao Džordž Buš“, rekao je u obraćanju masi Malik Šabaz, predstavnik pokreta Novi crni panteri, koji je naslednik militantnog afroameričkog pokreta iz 60-ih godina. Skup, koji je organizovao pokret Novi crni panteri, protekao je mirno, a prema saopštenjima policije, niko nije uhapšen. Među okupljenima bilo je starih i mladih, muškaraca i žena, čitana je poezija, a izvođeni su i rep-performansi. Crveno-crno-zelene zastave, koje su simbol nacionalizma Afroamerikanaca u SAD, vijorile su se dok je masa uzdignutih pesnica uzvikivala „black power„. Prema podacima američkih vlasti, u avgustu je među afroameričkom populacijom bilo 10,9 odsto nezaposlenih, a među belim stanovništvom 5,4 odsto.

Bratislava: Pretnje Papi

Papi Jovanu Pavlu Drugom preti se atentatom, a anonimnu pretnju proverava policija, potvrdio je početkom prošle nedelje šef slovačke državne službe za obezbeđenje visokih zvaničnika Jan Packa. Packa je odbio da saopšti novinarima detalje, ali je potvrdio činjenicu da anonimna pretnja zaista postoji i da je istraga u toku. Papa će tokom svoje treće posete Slovačkoj, od 11. do 14. septembra, posetiti Bratislavu, Trnavu, Bansku Bistricu i Rožnjavu, a pored slovačkih katolika očekuje se dolazak i oko 100.000 vernika iz susedne Poljske. Za poglavara Katoličke crkve, koji uz američkog i izraelskog predsednika spada u najstrože čuvane ličnosti u svetu, obezbeđeno je 500 telohranitelja i 5000 policajaca. Nepoznati atentator je papi pretio likvidacijom i u vreme prethodne posete Bratislavi 1995. godine.