Meridijani

Brisel: Novi gensek NATO–a

Holandski ministar spoljnih poslova Jap de Hop Shefer postao je prošlog ponedeljka novi generalni sekretar NATO-a. U saopštenju NATO-a navodi se da su se ambasadori 19 zemalja članica alijanse dogovorili da De Hop Shefer nasledi Britanca Džordža Robertsona, kome u decembru ističe četvorogodišnji mandat. „Kao ministar spoljnih poslova impresionirao je kolege svojim procenama i shvatanjem situacije“, navodi se u Robertsonovom saopštenju. „Ovo su vremena izazova za NATO i drago mi je što smo pronašli pravog čoveka koji će obezbediti da NATO ostane najuspešnija svetska odbrambena alijansa“, dodaje se u saopštenju. Na De Hopa Shefera gleda se kao na most između SAD i onih evropskih saveznika čije je protivljenje ratu u Iraku izazvalo najdublji raskol u NATO-u u proteklih nekoliko godina. Holandska vlada podržala je rat, ali se nije mnogo isticala u raspravi koju su vodili protivnici rata, Francuska i Nemačka. Od osnivanja NATO-a 1949. godine, na mestu generalnog sekretara uvek je bio Evropljanin, dok su američki generali bili vrhovni komandanti alijanse. Francuska i Kanada nisu bile zadovoljne izborom De Hopa Shefera, ali njegov glavni protivnik, kanadski ministar finansija Džon Manli, nije uspeo da dobije podršku evropskih saveznika. Iako relativno bez iskustva kada je reč o najvišim nivoima vlasti, De Hop Shefer (55) impresionirao je svoje kolege u NATO-u svojim pristupom i posvećenošću modernizaciji alijanse. Tokom osamdesetih godina prošlog veka De Hop Shefer je radio u holandskoj misiji pri NATO-u, a potom je ušao u holandsku skupštinu gde je postao lider demohrišćana.

Njujork: Crna statistika

I pored dodatnih finansijskih sredstava i niza programa, većina zemalja nije sposobna, voljna ili je suviše siromašna da bi obezbedila lečenje ili programe prevencije koji bi mogli da suzbiju pandemiju side do 2015. godine, ocenili su zvaničnici UN-a prošlog utorka. Na celodnevnoj konferenciji UN-a u Njujorku posvećenoj sidi generalni sekretar svetske organizacije Kofi Anan rekao je da su novi izveštaji 103 vlade pružili seriju sumornih statistika i da su pokazali da akcije nisu ispunile očekivanja i potrebe u borbi protiv side. Šef programa UN-a za sidu (UNAIDS) Piter Piot rekao je na konferenciji za novinare da ne postoji nijedna odlična ocena u izveštajima. Svetski lideri na sednici Generalne skupštine UN-a o sidi u junu 2001. godine obećali su da će uspeti da uspore širenje pandemije side (do 2015. godine) od koje je do sada u svetu umrlo 28 miliona ljudi, odnosno 3,1 milion svake godine. Piot je procenio da će do 2010. godine biti još 45 miliona inficiranih i istakao da je poricanje i dalje problem, budući da se bolest prenosi seksualnim putem. Jedan od ciljeva bio je da se do 2005. godine obezbedi da najmanje 80 odsto trudnica dobije informacije, savete i lekove koji bi sprečili širenje HIV-a. Ali, slične službe jedva da i postoje u zemljama u kojima su najpotrebnije, pokazali su izveštaji. „Pandemija je van kontrole“, rekao je šef Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. Sredstva za borbu protiv side u protekle dve godine povećana su za 20 odsto i iznose 4,7 milijardi dolara u siromašnijim zemljama, ali je Piot ukazao da je potrebno deset milijardi dolara kako bi se umanjilo širenje bolesti. U pokušaju da deluje na statistiku, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) želi da do kraja 2005. godine obezbedi lekove za tri milijarde ljudi, većinom u Africi. Oko šest miliona od 42 miliona širom sveta ima sve simptome side. Brazil, koji u proteklih deset godina, među zemljama u razvoju, ima najuspešniji tretman obolelih od side, otkrio je da siromašniji pacijenti više poštuju korišćenje propisanih lekova od Amerikanaca i Evropljana. Isti rezultati dobijeni su i u Africi.

Džakarta: Uhapšeni teroristi

Indonezija, najmnogoljudnija muslimanska zemlja, uhapsila je prošlog ponedeljka oko stotinak osoba osumnjičenih za bombaške napade. „Za razliku od mnogih zemalja, mi smo ne samo ponosni što smo sposobni da uhapsimo gotovo 100 učesnika u bombaškim napadima već i zato što smo u stanju da ih izvedemo pred lice pravde“, rekao je indonežanski ministar spoljnih poslova Hasan Viradžuda. U Indoneziji je u protekle tri godine izveden niz bombaških napada, uključujući eksploziju na Baliju u oktobru prošle godine, kada su poginule 202 osobe, uglavnom strani turisti, kao i eksploziju automobila-bombe prošlog meseca ispred hotela Mariot u Džakarti, kada je poginulo 12 osoba. Indonežanska policija uhapsila je više od 30 osoba koje su direktno povezane sa napadom na Baliju. Nekoliko njih je osuđeno na zatvorsku kaznu, a dva glavna učesnika osuđena su na smrt. Policija je uhapsila i nekoliko desetina osumnjičenih za druge bombaške napade, uključujući i niz napada na crkve tokom Badnje večeri 2000. godine. Indonežanske vlasti smatraju da su napadi na Baliju i na hotel Mariot delo radikalne mreže Džema Islamija koja deluje na jugoistoku Azije i koja je povezana sa terorističkom mrežom Al Kaida. Ministar spoljnih poslova Indonezije rekao je da je razočaran presudom koja je 2. septembra doneta protiv duhovnog vođe Džema Islamije Abua Bakara Bašira. Bašir je osuđen na četiri godine zatvora zbog učešća u delima izdaje, a sud je odbacio deo optužbe koji je Bašira teretio da je vođa te mreže. „Naravno da smo razočarani Baširovim slučajem. Mislim da je državni tužilac podneo žalbu na presudu, što ukazuje na naše razočaranje“, rekao je Viradžuda.

Riga: Uspeo referendum

Građani Letonije velikom većinom podržali su prošle nedelje ulazak te zemlje u Evropsku uniju. Prema dobijenim rezultatima, koje je ubrzo po zatvaranju glasačkih mesta objavila državna televizija LTV, 69 odsto građana glasalo je za, a 31 odsto bilo je protiv ulaska u EU. Malta, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka, Poljska, Češka i Estonija već su se izjasnile za ulazak u EU, dok na Kipru referendum nije ni održan. Mnogi su ulazak Letonije u EU pozdravili kao „povratak u Evropu“ posle više od deset godina bolnih reformi od dobijanja nezavisnosti 1991. godine. Pristalice ulaska u EU tvrde da će tako biti obezbeđeni sloboda, demokratija i ekonomski razvoj zemljama članicama, kao i prosečna plata od 300 dolara mesečno, dok protivnici smatraju da EU neće mnogo interesovati ova nekadašnja sovjetska država.