Meridijani

Los Anđeles: Požari

Predsednik SAD Džordž Buš bio je prinuđen da prošlog ponedeljka proglasi vanredno stanje u Kaliforniji, gde je u požarima život izgubilo najmanje 13 osoba. Buš je pozvao federalnu vladu da pruži pomoć lokalnim kalifornijskim vlastima kako bi oni koji su u požarima ostali bez krova nad glavom mogli da budu premešteni i obeštećeni. Te mere, kako se navodi u saopštenju Bele kuće, posebno se odnose na okruge Los Anđeles, San Bernardino, San Dijego i Ventura. Požari koji su Kaliforniju zahvatili pretprošlog utorka primorali su mnoge da napuste svoje domove. U požarima je uništeno više od 800 prebivališta i spaljeno 110.800 hektara zemljišta. Više od 7000 vatrogasaca borilo se protiv deset velikih požara, a do subote uveče izgorelo je oko 120.000 hektara. Zbog vatre je evakuisan i kontrolni centar Federalne avio-administracije u San Dijegu, zbog čega je poremećen red letenja u zemlji. Neke avio-kompanije otkazale su letove u regionu San Dijega, koji je, pored planinske oblasti severno od Los Anđelesa, najteže pogođen. U drugom požaru u blizini San Dijega, koji je izbio prošle nedelje, dve osobe su poginule, dok je 57 kuća i oko 6000 hektara zemlje uništeno. Požari su se proširili i zbog toplih vetrova brzine 113 kilometara na sat. Veliku opasnost u oblasti San Bernardina, gde su dve osobe stradale u požarima, predstavlja veoma suva vegetacija.

Novošaktinsk: Zarobljeni rudari

Akcija spasavanja preostalih 13 rudara zarobljenih u rudniku uglja na jugu Rusije nastavljena je pošto su izvučena 33 rudara i dok ovaj tekst odlazi u štampu još uvek traje. Poplavu u rudniku prouzrokovalo je izlivanje podvodnog jezera nakon čega je prestao da radi lift za izvlačenje rudara na površinu. Zvaničnik Ministarstva za vanredne situacije Rusije rekao je za RIA „Novosti“ da je zdravstveno stanje spasenih rudara, prema oceni lekara, zadovoljavajuće. „U ovom trenutku traga se za drugom grupom od 13 rudara“, rekao je predstavnik tog ministarstva. Kako su agencije ranije javile, spasilačke ekipe su uspostavile kontakt sa rudarima i saznale da su u poplavljenoj jami preživela samo 33 od ukupno 46 rudara. Medjutim, ta grupa rudara uspela je u medjuvremenu da uspostavi kontakt sa preostalih 13 kolega koji su se nalazili u odvojenoj galeriji jame. Prema rečima sindikalnog predstavnika rudnika u Novošaktinskom, nesreća se dogodila kada se podvodno jezero, koje se nalazilo na oko 300 metara ispod zemlje, izlilo na rudare koji su se u tom trenutku nalazili 800 metara ispod zemlje.

Harare: Drakonski zakon

Policija Zimbabvea uhapsila je početkom ove nedelje još četiri direktora „Dejli njusa“, jedinog privatnog dnevnika u Zimbabveu, pod optužbom za izdavanje lista bez dozvole, izjavio je pravni savetnik tog lista. Guguletu Mojo, pravni savetnik Udruženih listova Zimbabvea (ANZ), izdavača lista „Dejli njus“, izjavio je da je policija uhapsila glavnog rukovodioca firme Sipepa Nkomoa i troje direktora – Stjuarta Metinsona, Rejčel Kuparu i Brajana Mutsaua. „Optuženi su za ilegalno izdavaštvo, na osnovu Zakona o pristupu informacijama i zaštiti privatnosti. Oni su odbacili optužbe“, rekao je Mojo. Predstavnik za štampu policije Vejn Bvudžijena potvrdio je hapšenja i izjavio da je istraga u toku. „Dejli njus“ je počeo da izlazi 1999. godine i kritički se odnosio prema vladi predsednika Roberta Mugabea. Policija je započela akciju protiv lista pošto je on nastavio sa izlaženjem, više od mesec dana nakon zabrane izlaženja. Prema obrazloženju policije, odlukom Administrativnog suda koja je doneta u petak a kojom se komisiji za medije i informisanje naređuje da listu izda dozvolu do 30. novembra, listu nije omogućeno da dalje izlazi. Policija je prošlog meseca zatvorila kancelarije ANZ-a, nakon presude Vrhovnog suda Zimbabvea da je list nelegalan, jer je izlazio bez dozvole koja se zahteva na osnovu strogih medijskih zakona, uvedenih prošle godine. „Dejli njus“ je svojevremeno odbio da se prijavi za dozvolu, protestujući protiv zakona, za koji kritičari tvrde da je namenjen za ućutkivanje vladinih kritičara. Vlada tvrdi da je svrha zakona profesionalizacija medija.

Atina: Smeće i batine

Posle jedanaest dana štrajka zaposlenih u organima lokalne samouprave Grčke, prošlog ponedeljka počelo je odnošenje desetina hiljada tona smeća koje se raspada, zaudara i razvlači točkovima vozila na temperaturi višoj od 25 stepeni. Po zvaničnoj statistici, samo u Atini dnevno nastane više od 4500 tona smeća, pa je posle 11 dana štrajka na ulicama ostalo preko 50.000 tona otpada. Opštinske službe za odnošenje smeća saopštile su da će nastojati da ubrzaju posao, ali da im je za čišćenje gradova obično potrebno jedan i po put više vremena nego što je trajao štrajk, što znači da će ulice biti koliko-toliko čiste tek za dve nedelje. Pošto se ulice Atine i drugih grčkih gradova ne peru, biće čistije tek kada počne zimska kiša. Uoči državnog praznika 28. oktobra (dan stupanja Grčke u Drugi svetski rat 1940) u subotu popodne su ispražnjeni kontejneri na centralnim ulicama gradova, ali je duž kolovoza i trotoara ostalo rasuto smeće po kojem kruže rojevi insekata, a na nekim mestima i glodari. Posle više od deset dana smanjila su se brda smeća ispred bolnica, sa pijaca i oko znamenitosti Atine i drugih gradova odakle su strani turisti fotografišući već odneli jedinstvene uspomene na posetu Grčkoj, koja se priprema za Letnje olimpijske igre 2004. Kamioni sa smećem istovareni su na deponijama Atine i Soluna pošto je policija, na zahtev vlade, batinama i suzavcem rasterala štrajkače koji su ih blokirali. Organizacija lokalne samouprave Grčke (POE-OTA) štrajkovala je zahtevajući minimalnu platu od 1050 evra mesečno (sada je oko 900), status opasnog i nezdravog zanimanja za zaposlene na odnošenju smeća, sistematsko uređivanje nadležnosti i finansijskog poslovanja opština, opozivanje odluka o privatizaciji opštinskih službi i zabranu zapošljavanja sa delimičnim radnim vremenom. Međutim, zbog konfuzne organizacije uprave u Grčkoj, o tome nije bilo pregovora sa štrajkačima jer opštine rešenja zahtevaju od vlade, a vlada tvrdi da za to nije nadležna.