Meridijani

Edinburg: Traženje pravde

Muhamed al Fajed, otac Dodija al Fajeda koji je 31. avgusta 1997. godine poginuo u saobraćajnoj nesreći u Parizu zajedno sa svojom ljubavnicom, engleskom princezom Dajanom, došao je prošlog ponedeljka na završnu raspravu o javnoj istrazi o tom slučaju pred škotskim sudom. Al Fajed je, kao i do sada, ponovio da su njegov sin i Dajana ubijeni i da sve okolnosti njihove smrti nikada zapravo nisu otkrivene. „Najlepša žena na svetu ubijena je zajedno s mojim sinom. Šest godina se borim, ali nikako da vidim malo svetla i pravde“, izjavio je okupljenim novinarima Al Fajed, milioner egipatskog porekla. On uporno traži istragu jer veruje da je njegov sin ubijen zajedno s Dajanom. I neke novinarske ankete pokazuju da slično misli čak 85 odsto anketiranih čitalaca na Ostrvu. Ovo saslušanje je ujedno i prva rasprava o toj nesreći pred britanskim sudom. Al Fajed se pojavljuje pred škotskim sudom jer, pored ostalih nekretnina, poseduje i imanje Balnagon u Škotskoj. Al Fajed ne očekuje da će aktivno učestvovati u raspravi koja će trajati do kraja nedelje, ali će narednih nekoliko dana posmatrati njen tok u sudnici. Njegov tim advokata traži reviziju odluke suda s početka ove godine, kojom je odbijen njihov zahtev da se o ovom slučaju raspravlja pred škotskim sudom. Pozivaju na evropsku konvenciju o ljudskim pravima, koja najbližim članovima porodice daje pravo na potpunu istragu ukoliko je neko njihov stradao iznenada ili nasilnom smrću.

Baku: Sahranjen predsednik

Bivši predsednik Azerbejdžana Gajdar Alijev sahranjen je prošlog ponedeljka u Aleji velikana uz najviše državne počasti. Kako se procenjuje, sahrani je pored porodice, visokih državnika, političara i prijatelja prisustvovalo stotine hiljada građana koji su tokom prošlog vikenda pristigli u Baku iz svih krajeva zemlje. Članovi porodice preuzeli su na aerodromu posmrtne ostatke Alijeva koji je nakon duge bolesti umro u SAD od posledica srčanog udara. Sa aerodroma su članovi porodice otišli u džamiju gde je održan tradicionalni muslimanski obred pranja tela pokojnika. Alijev sin Ilham, koji je nasledio oca na mestu šefa države ove bivše sovjetske republike na Kaspijskom moru, izvršio je u prošlu nedelju poslednje pripreme za sahranu. Alijev je sahranjen pored svoje žene Zarife, koja je umrla 1985. godine. Gajdar Alijev, nekadašnji član Politbiroa CK KP-a, bio je posle raspada Sovjetskog Saveza prvi predsednik Azerbejdžana, kao nezavisne države. Na sahrani Alijeva prisustvovali su predsednici Rusije Vladimir Putin, Turske Ahmet Nedžet Sezer, Kazahstana Nursultan Nazarbajev, Ukrajine Leonid Kučma, Moldavije Vladimir Voronjin, prvi potpredsednik Irana Riza Arifi, vršilac dužnosti predsednika Gruzije Nino Burdžanadze, bivši gruzijski predsednik Eduard Ševardnadze i druge političke ličnosti.

Vašington: Uvođenje sankcija

Američki predsednik Džordž Buš saopštio je prošlog vikenda da je potpisao zakon kojim SAD uvode ekonomske i političke sankcije Siriji. „Potpisao sam zakon kojim se uvode sankcije Damasku“, navodi se u saopštenju koje je izdala Bela kuća. Američki kongres je 11. novembra odobrio ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, koja je optužena da podržava terorizam. Zakon omogućava američkom predsedniku da uvede restrikcije na izvoz i na američke investicije u Siriji, kao i da smanji broj američkog diplomatskog osoblja u Damasku, ali i da ograniči slobodu kretanja sirijskim diplomatama u SAD. Zakonom se, takođe, zabranjuje izvoz visoke tehnologije koja je u većini slučajeva namenjena za civilnu upotrebu, ali bi mogla biti iskorišćena i u vojne svrhe. Vašington bi mogao, prema tom zakonu, da zamrzne sirijska finansijska sredstva u SAD, kao i da sirijskim avionima uskrati dozvolu za preletanje američkog vazdušnog prostora. Iako priznaju da Damask sarađuje u borbi protiv pripadnika terorističke mreže Al Kaida, SAD optužuju Siriju da aktivno podržava antiizraelske militantne grupe kao što su Hezbolah, Hamas i palestinski Islamski džihad. Američki pritisci na Siriju pojačani su posle pada režima Sadama Huseina u Iraku, a Damask je pored ostalog optužen i za pomoć naoružanim borcima koji iz Iraka ilegalno prelaze u Siriju. Sirija se oštro protivila ratu protiv svog suseda Iraka koji je 20. marta pokrenula američko-britanska koalicija.

Nanking: Obeleženo stradanje

Masakr u Nankingu, tokom koga je u decembru 1937. godine japanska vojska ubila 300.000 kineskih civila i vojnika, obeležen je prošle subote komemoracijom kojoj je prisustvovalo 3000 ljudi. Kao i svake godine, u Nankingu su se oglasile sirene na 33 minuta kako bi označile početak ceremonije ispred Muzeja sećanja. Obeležavanju su prisustvovali preživeli, kao i vojni i civilni zvaničnici grada i provincije Điangsu, čija je prestonica Nanking. Komemoraciji je prisustvovalo oko 200 „mirovnjaka i prijatelja iz inostranstva“, među kojima i članovi japanskih udruženja i sindikata. Na više od deset mesta na kojima je japanska vojska počinila zločine takođe su održane komemoracije. Masakr u Nankingu počeo je 13. decembra 1937. i trajao šest nedelja. Zločini koje je počinila vojska japanske carevine i dalje bacaju senku nad odnose Kine i Japana. U Žuhai, na jugu zemlje, prošlog petka počelo je suđenje organizatorima orgija za japanske turiste koje optužnica tereti za organizovanu prostituciju. Afera je šokirala kinesku javnost jer se dogodila 18. septembra, na godišnjicu početka japanske invazije na Kinu.