Meridijani

Biškek: Zvanična ostavka

Askar Akajev, svrgnuti predsednik Kirgizije, potpisao je u ponedeljak 4. aprila u ambasadi ove zemlje u Moskvi dobrovoljnu ostavku u prisustvu osam članova kirgiskog parlamenta, da bi zatim tekst ostavke i zvanično pročitao pred kamerama nacionalne televizije. U obraćanju svom narodu, Askar Akajev je naveo sva državna dostignuća za vreme svoje vladavine, a potom zamolio za izvinjenje, izražavajući nadu i uverenje da će njegova zemlja postati demokratska. Prema rečima prisutnih članova parlamenta, prilikom potpisivanja ostavke u Moskvi nije bilo posrednika iz Rusije i iz Kazahstana. Međutim, dan kasnije na sednici parlamenta u Kirgiziji na kojoj je Akajavljeva ostavka trebalo da bude zvanično usvojena, nije bilo kvoruma. Među onima koji se nisu pojavili na sednici nalaze se i članovi parlamenta koji su bili svedoci potpisivanja ostavke u Moskvi. Nedostatak kvoruma u ključnom trenutku ukazuje na političku nestabilnost nakon martovskog prevrata u ovoj zemlji. Kako izveštavaju agencije, ne zna se da li će i kada ostavka postati važeća niti da li će snimak iz Moskve kada on saopštava da predaje vlast biti emitovan na državnoj televiziji. S druge strane, Akajev bi više voleo da se obrati svom narodu po povratku u zemlju, što mu nova vlast ne savetuje jer smatra da nije bezbedno. Naime, Akajev je najavio da će se vratiti i nastaviti da se bavi naučnim radom, a prema izvorima agencije Itar tas čeka ga radno mesto u Institutu za elektrofiziku. „Nema granica za profesionalne naučnike“, rekao je jedan od njegovih pomoćnika. „Akajev bi voleo da živi u svojoj domovini, ali ako to nije moguće, onda u Rusiji koju je on uvek smatrao drugom domovinom.“ Prema njegovim rečima, Akajev nema nameru da se kandiduje za predsednika što je odavno i rekao, samo što mu „opozicija nije verovala i izgubila je strpljenje“.

Peking: Pseća akupunktura

Red ispred čekaonice kod doktora Gua Džutoga na pekinškoj Klinici za lečenje kućnih ljubimaca svakog dana je sve veći, a broj pacijenata raste sa svakim ubodom njegove akupunkturne igle. Ovaj doktor medicine danas se više bavi akupunkturom nego klasičnom medicinom u lečenju kućnih ljubimaca i tvrdi da je način lečenja ovom prastarom tehnikom isti kao i kod ljudi. „Suštinski, nema veze da li je reč o čoveku ili životinji“, kaže ovaj 64-godišnji doktor, veoma popularan među vlasnicima maca i kuca koji bi dali čitavo bogatstvo samo da pomognu svom ljubimcu. Kako stvari stoje, poziv „pseći/mačji akupunkturista“ postao je veoma popularan i unosan posao otkako se armija kućnih ljubimaca znatno uvećala u velikim kineskim gradovima. Neki akupunkturisti samostalno obavljaju praksu, drugi rade u okviru klasičnih klinika na kojima se kombinuju tradicionalne metode i nauka, treći na „divlje“. Prema mišljenju dr Gua, samo u Pekingu ima na desetine kvalifikovanih lekara koji su specijalizovali akupunkturu za četvoronošce, a trend se proširio i na zapadne veterinarske klinike. Ova metoda je poznata najmanje 1000 godina u lečenju životinja, s tom razlikom što su se tada bockale uglavnom životinje na farmama i ratnički konji. Komunistički režim u Kini progonio je akupunkturiste svih vrsta, jer je tradicionalna (i jeftina) metoda lečenja bila u suprotnosti s komunističkim moralom i vrednostima. Paradoksalno zvuči, ali akupunkturu u Kini danas ne primenjuju seljaci koji su nekad isključivo ovom metodom lečili svoju stoku. Razlog je jednostavan – lečenje akupunturom je dugotrajnije, a kao što se zna, seljaci nemaju vremena a ni kućne ljubimce.

Santa Marija: Manijak iz Nedođije

U šestoj nedelji suđenja američkom pop pevaču Majklu Džeksonu, kojeg 15-godišnji Gavin Arvizo tereti za seksualno zlostavljanje, u kalifornijskoj sudnici pojavio se jedan svedok koga će biti veoma teško diskreditovati, kako kažu analitičari suđenja. Svedok je sveštenik Džejson Frensija (24), sin Džeksonove bivše sluškinje, koji je pod zakletvom izjavio da ga je pevač „dodirivao“ tri puta u periodu između njegove sedme i desete godine života. Tomas Mesero, Džeksonov advokat, uložio je ogroman napor kako bi diskreditovao ovog svedoka, no, očigledno nije uspeo. „Čini se da je odbrana nemoćna“, kaže Džim Moret, sudski analitičar. Svedok je izjavio da ga je popularni pevač „dirao po genitalijama dok je gledao crtani film“ u njegovom stanu u Los Anđelesu 1991. godine, a kasnije i na njegovom ranču Nedođija, u blizini Santa Barbare. Posle svakog od tih napada, dečak bi dobio po 100 dolara. Odbrana insistira na tome da je Džejsona Fransiju policija ispitivala 1993. godine i da je on tada izjavio da nije bilo seksualnog zlostavljanja. Međutim, sveštenik je rekao i da mu je izjavio da je tada bio previše preplašen da bi rekao istinu i suviše posramljen da priča o tome; želeo je jedino da zaboravi sve te incidente. Džejson Fransija je na ime vansudskog poravnanja dobio od popularnog pevača 1994. godine dva miliona dolara, ali on tvrdi da je za to saznao tek kad je napunio 14 godina. Takođe, nedavno je saznao i da je njegovoj majci za pojavljivanje u nekoj televizijskoj emisiji bilo isplaćeno 20.000 dolara.