Meridijani

Sana: Bekstvo iz zatvora

Dvadeset tri člana terorističke organizacije Al kaida pobegla su u petak iz zatvora u Sani, glavnom gradu Jemena. Među odbeglim zatvorenicima nalazi se i četrnaestoro optuženih za napad na američki ratni brod Kol u oktobru 2000, kada je poginulo 17 mornara, a 39 ih je ranjeno. U grupi ima i nekoliko optuženih za napad na francuski tanker Limburg, koji se dogodio u oktobru 2002, kada je poginuo jedan mornar bugarske nacionalnosti. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova Jemena, zatvorenici su za bekstvo koristili tunel dugačak oko 150 metara koji vodi do obližnje džamije. Pretpostavlja se da su oni iskopali samo manji deo tunela, a ostatak su iskopali njihovi pomagači spolja. Odmah posle saznanja o bekstvu, Vlada Jemena održala je hitnu sednicu sa koje je saopšteno da „odbegli teroristi predstavljaju veliku pretnju za bezbednost zemlje“, kao i da je „veliki lov na begunce u toku“. Vlada je preduzela veliku akciju kako bi se otkrili spoljni pomagači. U saopštenju stoji i da je bekstvo ozloglašenih terorista jedna od najopasnijih akcija koju je izvela lokalna mreža Al kaide u Jemenu. Odlučeno je da se upravnik zatvora i njegov zamenik smene. Poternice za odbeglim teroristima objavio je i Interpol, a pretpostavlja se da su oni već napustili Jemen.

Do bekstva je došlo dan uoči suđenja drugom čoveku Al kaide u Jemenu Muhamedu Hamdi al Ahdalu i četrnaestorici optuženih za napad na američki ratni brod. Nije poznato da li se među odbeglima nalazi i Al Ahdal, veteran iz ratova u Čečeniji i Avganistanu. On nije na listi imena koju je objavila Vlada Jemena, ali se pretpostavlja da je ipak pobegao. Među ostalima najzvučnija su imena Gamala Mohameda al Badvija, organizatora napada na američki ratni brod, i Favaza al Rabija, koji je organizovao napad na francuski tanker. Al Rabi je 2004. osuđen na smrtnu kaznu, dok je Al Badvi služio petnaestogodišnju kaznu koja je preinačena u smrtnu. Inače, on je već bežao iz istog zatvora 2003, ali je brzo uhvaćen kada je otkriveno da se krije u jednoj pećini u planinama na severu zemlje. Jemen je istovremeno i jedan od najvažnijih američkih saveznika u ratu protiv terorizma, ali i zemlja koja je druga po broju članova Al kaide, posle Saudijske Arabije. Porodica Osame bin Ladena je poreklom iz ove države. Smatra se da je nekoliko hiljada terorista iz Jemena prošlo kampove za obuku Al kaide u Avganistanu.

Beč: Iran pred Savetom bezbednosti

Savet guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) odlučio je u subotu da prijavi Iran Savetu bezbednosti UN-a, zbog sumnji da ova zemlja radi na izradi atomske bombe. Guverneri su prihvatili rezoluciju Evropske unije koja je usmerena na povećanje pritiska na Iran, kako bi ova zemlja sarađivala sa IAEA. Odluka je doneta sa 27 glasova za, pet uzdržanih i tri glasa protiv. Na vest o odluci IAEA, iranske vlasti su saopštile da ta zemja prekida „sve vidove dobrovoljne saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju“, kako je izjavio iranski ministar inostranih poslova Manušer Motaki. Iran je takođe zapretio da će nastaviti proces obogaćivanja uranijuma ukoliko se nađe pred SB-om UN-a. Odluci IAEA pethodila je velika diplomatska ofanziva Nemačke, Velike Britanije, Francuske i SAD da se dobije što šira međunarodna podrška kako bi se pitanje nuklearnih aktivnosti Irana stavilo na dnevni red SB-a UN-a.

Američki predsednik Džordž Buš, glavni zagovornik „tvrde linije“ prema Iranu, izjavio je posle odluke IAEA da je „sada jasno da međunarodna zajednica više neće tolerisati pretnje tamošnjeg režima i njegovo kršenje međunarodnih sporazuma“. Dok su trajale sednice IAEA, održana je i Minhenska konferencija o bezbednosti, na kojoj su upućene oštre kritike Teheranu. Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je Iran da je prešao „crvenu liniju“ i izazvao sumnju da njegov nuklearni program ima vojne ambicije, kao i da je Savet bezbenosti UN-a legitimno mesto gde se može rešiti sukob.

Uprkos međusobnim pretnjama i oštrim rečima, predstavnici Irana i međunarodne zajednice su, čini se, ipak ostavili mesta i za diplomatiju. Iranski zvaničnici izjavili su da je termin za pregovore o predlogu Rusije da se uranijum obogaćuje u ruskim reaktorima da bi se potom transportovao za Iran, a iskorišćeno gorivo kasnije vraćalo u Rusiju, „još uvek na snazi“. I ruski ministar odbrane Sergej Ivanov izjavio je da Teheran ozbiljno razmatra ruski predlog, kao i „da se nada da će biti postignut pametan kompromis koji bi obavezao Iran u ime njegovih sopstevnih interesa“. Za pregovore između Rusije i Irana ima još vremena, jer se očekuje da Mohamed el Baradej, generalni direktor IAEA, celokupni izveštaj podnese 6. marta. Pošto je polovinom januara odlučio da otpečati svoje nuklearne objekte u Natanzu, Iran je isprovocirao tzv. evropsku trojku, koju čine Francuska, Nemačka i Velika Britanija, da prekine trogodišnje pregovore o njegovom nuklearnom programu i da naloži IAEA da iznese slučaj Irana pred SB UN-a.

Pandžab: Uništena pomoć za nastradale

Pomoć namenjena nastradalima u zemljotresu u Pakistanu 8. oktobra 2005. uništena je u požaru koji je izbio u nedelju u jednom skladištu na železničkoj stanici u indijskoj provinciji Pandžab. U skladištu su se nalazili lekovi, odeća i rezervni delovi za kamione vredni milione dolara. Indijske vlasti saopštile su da u požaru niko nije povređen i da je situacija brzo stavljena pod kontrolu. Kao uzrok požara navodi se kratak spoj na dotrajalim instalacijama.

Materijal za pomoć trebalo je da bude transportovan u Pakistan vozom, a jedina pruga koja povezuje dve susedne zemlje, koje se nalaze u sukobu oko Kašmira, vodi kroz Pandžab. Stotine hiljada beskućnika koji su preživeli zemljotres živi u kampovima u pakistanskom delu Kašmira, blizu granice sa Indijom. U novembru su Indija i Pakistan otvorili nekoliko prelaza na granici kako bi pomoć što pre stigla do ugroženih. U zemljotresu u Pakistanu 8. oktobra prošle godine poginulo je 73.000 ljudi, dok je oko tri miliona ostalo bez krova nad glavom.