Meridijani

Bagdad: Bler u Iraku

Britanski premijer Toni Bler doputovao je u ponedeljak u Irak. U Bagdad je stigao iz susednog Kuvajta, a njegov dolazak, iz bezbednosnih razloga, nije bio zvanično najavljen. Poseta je usledila samo dva dana nakon proglašenja nove iračke vlade nacionalnog jedinstva, prve posle svrgavanja Sadama Huseina pre tri godine. U Bagdadu se britanski premijer sastao sa svojim novim iračkim kolegom Nurijem al Malikijem i predsednikom Iraka Džalalom Talabanijem. Na zajedničkoj konferenciji za novinare Bler je istakao da je bilo potrebno „tri godine borbe“ da bi se formirala nova vlada. Posle njenog stvaranja „više nema opravdanja za terorizam i krvoproliće“. „Ukoliko je stanovništvo zabrinuto zbog prisustva multinacionalnih snaga, nasilje je to što nas drži ovde. Samo mir nam dozvoljava da odemo“, izjavio je Bler. Novi irački premijer obećao je da će preduzeti sva raspoloživa sredstva da bi zaustavio nasilje. Bler je odbio da precizira rok do koga bi britanski vojnici trebalo da se povuku iz Iraka. Prema njegovoj izjavi, povlačenje će zavisiti od bezbednosne situacije u zemlji, kao i od brzine kojom će iračke snage preuzimati kontrolu nad iračkim provincijama od međunarodnih snaga. Irački premijer je najavio da bi prva preuzimanja trebalo da počnu već u junu. Ovo je bila Blerova druga poseta Iraku. Velika Britanija je najznačajniji američki saveznik u ovoj zemlji, a njen vojni kontingent je najbrojniji posle američkog. Inače, više od sto ljudi je poginulo u terorističkim napadima u poslednjih nekoliko dana.

Nikozija: Kiparski izbori

Vladajuća koalicija, koju čine Progresivna partija radnog naroda (komunisti) i Demokratska stranka (DIKO) kiparskog predsednika Tasosa Papadopulosa, pobedila je na parlamentarnim izborima na južnom delu Kipra, održanim u nedelju. Stranke vladajuće koalicije osvojle su nešto manje od 50 odsto glasova, i to komunistička partija (AKEL) 31, dok je DIKO dobio poverenje 18 odsto birača. Od opozicionih partija najbolje je prošao desničarski Demokratski zbor (DISI) sa 30,5 odsto.

To su bili prvi izbori posle neuspelog dvostrukog referenduma iz 2004, na kome su kiparski Grci odbili, a Turci prihvatili ponovno ujedinjenje ostrva. Ipak, značajno je što su u nedelju na izborima za 56 od ukupno 80 poslanika mogli da glasaju i Turci u južnom delu, što im je ponovo omogućeno donošenjem amandmana na Ustav zemlje. Prema kiparskom ustavu, vladu imenuje predsednik zemlje, tako da će novi izbori pre svega doneti novu raspodelu snaga u parlamentu. Partija aktuelnog predsednika Tasosa Papadopulosa donekle je popravila rezultat sa poslednjih izbora, održanih 2001, kada je osvojila 14,7 odsto glasova. Prema analitičarima, izborni rezultati su jasna poruka Papadopulosovoj politici odbijanja plana UN-a o ujedinjenju sa severnim, turskim delom Kipra. Nikolas Anastaziades, lider DISI-ja, izjavio je da će ta partija nastaviti sa svojim programom, koji je usmeren na ujedinjenje ostrva.

Ramala: Hapšenje lidera Hamasa

Izraelska armija uhapsila je u utorak Ibrahima Hamada (41), glavnog komandanta vojnog krila militantne palestinske organizacije Hamas.Prema izjavama palestinskih vlasti, Hamad se tereti za organizovanje brojnih terorističkih napada uperenih protiv Izraela, u kojima je poginulo nekoliko desetina ljudi, kao i da ga izraelske vlasti traže još od 1998. On je proveo četiri godine u palestinskim zatvorima zbog svojih antiizraelskih aktivnosti. Oslobođen je 2002, za vreme izraelske ofanzive na Zapadnoj obali, a na čelo „Izedin al Kasam“ brigade došao je 2003. Hapšenje Hamada moglo bi da podigne tenzije na Bliskom istoku. Organizacija Hamas, koja je pobedila na palestinskim parlamentarnim izborima u januaru, još uvek ne odustaje od ciljeva iz svoje povelje, koji pozivaju na uništenje Izraela, zbog čega se nalazi pod velikim međunarodnim pritiskom i ekonomskim sankcijama. S druge strane, ona se još uvek pridržava primirja, koje je proglašeno pre 15 meseci. Uz to, hapšenje je usledilo u vreme posete izraelskog premijera Ehuda Olmerta Vašingtonu, i nakon izjava lidera Hamasa i palestinskog premijera Ismaila Hanije da je Palestinska autonomija spremna da ponudi Izraelu trajno primirje, u zamenu za povlačenje sa okupiranih teritorija.

Kabul: Novi nemiri

Avganistan u poslednjih nedelju dana potresa najveći talas nasilja od rušenja talibanskog režima, krajem 2001. U jugoistočnim provincijama zemlje Helmandu i Kandaharu američke i britanske snage od prošle srede izvode velike akcije protiv zaostalih pripadnika talibana, u kojima je do prošlog utorka poginulo više od 200 osoba. Koalicione snage tvrde da među poginulima ima najviše pristalica svrgnutog režima, ali da je stradalo i dosta civila. U provinciji Helmand, poznatoj po trgovini heroinom, britanske trupe izvele su svoju prvu akciju do sada, koristeći helikoptere u napadima na uporišta talibana. Nešto ranije 12 pripadnika talibanskih militanata i tri avganistanska policajca poginula su u napadu na jedan vladin konvoj.

U obimnim bombardovanjima koja su izvršile američke snage u Kandaharu u ponedeljak poginulo je 80 osoba, od kojih i 20 civila. Amerikanci za civilne žrtve krive talibane koji se, prema njihovim rečima, kriju iza civila. „Kada počnete da se borite iz zgrada u kojima se nalaze civili, dovodite ih u opasnost“, izjavio je zvaničnik američke armije Džejms Jonts. Uz to je dodao da su pobunjenički komandanti „odgovorni za smrt ovih žena i dece“.