Meridijani

Irkutsk: Samrtni aerodrom

Glavni uzrok nesreće u Sibiru gde je prilikom sletanja aviona A-310 nastradalo najmanje 100 ljudi, kako navodi nadležno ministarstvo, jeste tehnički problem. „Prema jednoj verziji, vatra je izbila unutar aviona odmah po sletanju. Prema drugoj, prilikom sletanja aviona zapalio se kočioni sistem“, rekao je predstavnik Ministarstva. Saopšteno je da su se 54 preživela nalazila u repnom delu. Igor Levitin, ruski ministar saobraćaja koji vodi istragu, rekao je da je avion sleteo i nastavio da se kreće suviše velikom brzinom pistom koja je bila mokra od kiše, a zatim je udario u betonski zid, zapalio se i uleteo u hangar. Prema izvorima iz tog ministarstva, spasioci su iz aviona izvukli 102 beživotna tela, dok je više od 50 osoba prebačeno u bolnicu, a agencija RIA novosti navodi da je poginula 131 osoba, 55 putnika je povređeno, a 17 ima lakše povrede i nalazi se na kućnom lečenju. Za preostalih sedam putnika još se traga, odnosno njihova tela nisu pronađena. U avionu A-310 kompanije S7 (bivši Sibir erlajn), broj leta 778, iz Moskve prema Irkutsku, nalazile su se ukupno 203 osobe uključujući i osam članova posade. Vladimir Birjukob, ekspert Instituta za avijaciju „Gromov“, smatra da je irkutski aerodrom izuzetno nepogodan zbog opasnog nagiba prilikom sletanja i piste, za koju tvrdi da je napravljena od betona koji je veoma klizav posle kiše. Ruska vlada razmatra mogućnost da izmesti irkutski aerodrom na novu lokaciju, saopštio je Mihail Fradkov, a dok se to ne ostvari, vlada će preduzeti odgovarajuće korake u raščišćavanju postojećeg aerodroma, odnosno uklanjanju nepotrebnih objekata koji ometaju poletanje i sletanje aviona. Prema Levitinovim rečima, nova pista je više nego neophodna, bilo da se sagradi uz postojeću, ili na nekoj drugoj lokaciji. Broj nastradalih u avionskim nesrećama u blizini irkutskog aerodroma (neposredno pre sletanja ili posle poletanja) od 1994. do danas je 464 osobe, odnosno i više, ako se utvrdi da je u najnovijem tragičnom incidentu nastradalo više od 120 putnika.

Njujork: Priča o razvodu

U ponedeljak ujutro jedna četvorospratna zgrada eksplodirala je i srušila se u oblaku prašine u gornjem istočnom delu Menhetna, i tom prilikom je lakše povređeno četvoro prolaznika i desetoro vatrogasaca, kao i vlasnik zgrade dr Nikolas Barta, internista, koji je tu živeo i radio. Šta se tačno zbivalo još nije sasvim razjašnjeno, ali policija otkriva da sumnja kako je posredi poslednje poglavlje bizarne brakorazvodne priče o doktoru Barti (66) i njegovoj bivšoj supruzi. Naime, dva sata pre eksplozije doktor je poslao i-mejl poruku svojoj bivšoj ženi Korduli (kao i kopije guvernerima Patakiju i Švarcenegeru) u kojoj joj saopštava sledeće: „Oduvek si želela da prodam kuću, a ja sam ti odgovarao: ‘Ti ćeš napustiti kuću samo ako ja umrem’… Trebalo je ozbiljno da me shvatiš.“ U daljem tekstu poruke doktor kaže da će „u trenutku dok čita poruku, njen život zauvek biti promenjen“, da je ona to zaslužila, pa onda neke tipične brakorazvodne uvrede. Poruku je poslao u 7.30 izjutra, a dvadesetak minuta nakon toga zvali su zaposleni iz obližnjeg kluba sa prijavom da su osetili miris gasa. Najpre je došao mehaničar, misleći da je reč o nekakvom kvaru, a ubrzo zatim se kuća vredna 6,4 miliona dolara pretvorila u prah i pepeo. Mehaničar nije povređen, ali je zato u zgradi ostao zarobljen doktor Barta, koji se suočen sa onim svetom, ipak predomislio i zvao u pomoć. Kad su stigli vatrogasci, internista je ležao u maloj sobi u podrumu, i nekim čudom nije bio zatrpan gomilom betona i prašine. Doktor Barta je u kritičnom stanju prebačen u bolnicu, živ i siromašniji za više od šest miliona dolara. Tako se rat za kuću na Menhetnu, koji traje od 2001. godine, između njega i Kordule okončao na obostranu štetu – doktor je ostao bez ordinacije i kuće, a Kordula bez imetka. Pozadina te priče, kako kaže brakorazvodni sudija, nije nimalo uobičajena: doktor je namerno traumatizovao svoju ženu, Jevrejku poreklom, rođenu u Holandiji, simbolima svastike okačenim u kući i pričama o nacistima, i odbijao da joj pruži podršku dok je ona bila na operaciji raka dojke. Doktor Barta je nekoliko puta pokušavao da se ubije za vreme parnice, a pacijenti su se poslednjih nedelja žalili da osećaju miris gasa u ordinaciji.

Njukasl: Veštački spermatozoidi

Hiljade sterilnih muškaraca možda će uskoro imati mogućnost da se prepusti umeću lekara koji će u laboratorijama „mućkati“ veštačke spermatozoide, spremne za oplodnju jajne ćelije. Istraživači Univerziteta u Njukaslu, predvođeni profesorom Karimom Najernijem, objavili su naučni rad u „Sel divelopmentu“ u kojem se navodi da su „prvi put napravljeni veštački spermatozoidi upotrebljivi za stvaranje novog života“. Istraživanja su vršena na miševima, odnosno naučnici su proizveli spermatozoide od njihovih ćelija, što je rezultiralo rođenjem sedam novih miševa, od kojih su šestorica živela dugo. Šef tima, dr Najerni, kaže da je moguće tretirati neke oblike muškog steriliteta u trajanju do pet godina. Kod nekih muškaraca, kako on tvrdi, celokupna aparatura za proizvodnju spermatozoida funkcioniše, osim što ne daje rezultate, a to ukazuje na probleme druge vrste, a ne na genetiku. Do sada se verovalo da je u laboratorijskim uslovima nemoguće napraviti spermatozoide od uzoraka tkiva iz testisa čoveka. Njukaslanski naučni tim smatra da je tehniku sličnu onoj sa miševima moguće upotrebiti kako bi se rešio problem steriliteta muškaraca, pogotovo dečaka koji su bili ozračeni zbog lečenja raka. Međutim, drugi naučnici se prilično oprezno izjašnjavaju o ovoj metodi, tvrdeći da miševi rođeni iz veštačkih spermatozoida imaju probleme slične onima koji se dešavaju prilikom kloniranja: probleme sa rastom, disanjem, hodanjem i, ironično – sterilitetom. Međutim, profesor Najernija kaže da ti „tehnički problemi“ mogu biti rešeni relativno brzo. Ana Smedždor, naučnica koja se bavi medicinskom etikom na Imperijal koledžu u Londonu, kaže da ovo otkriće ima ogroman značaj, i da će izazvati „konceptualne promene“ društva: „Ko je otac deteta koje je nastalo iz laboratorijske sperme – grupa ćelija u petri-šolji? Vezano za ovu temu, pre 27 godina rodilo se prvo „dete iz epruvete“, vantelesnom oplodnjom, Luiz Braun, koja sada očekuje bebu.