Meridijani

Havana: Povlačenje Fidela Kastra

Posle pola veka apsolutne vlasti na Kubi, Fidel Kastro se povukao sa položaja. Vlast u jednoj od poslednjih komunističkih zemalja Kastro je zbog teškog zdravstvenog stanja prepustio svom bratu Raulu, dosadašnjem ministru odbrane i potencijalom nasledniku. U saopštenju koje je, navodno, napisao Kastro, ali ga je Kubancima javno pročitao njegov lični sekretar, navodi se da je razlog za takvu odluku unutrašnje krvarenje. Još od incidenta tokom osmočasovnog govora 2001. godine, Kastro je bio sve bolesniji, da bi se sada njegovo zdravlje dramatično pogoršalo „zbog velikog napora i stresa“, kako je rečeno u Kastrovom saopštenju. Slavni gerilac je za dve nedelje trebalo da napuni 80 godina, ali je zbog lošeg zdravlja narodno slavlje tim povodom pomereno za decembar. Mada je Kuba, kao neugodan, komunistički sused Amerike već decenijama pod ekonomskim sankcijama, Kastro je uspeo da se održi na vlasti i obeleži istoriju XX veka. On je pedesetih godina prošlog veka u brdima Sijera Maestre organizovao gerilu, da bi 1959. godine uspeo da svrgne sa vlasti kubanskog diktatora Batistu. Kastro se održao i posle revolucije, uprkos izuzetnom pritisku SAD, iskrcavanju u Zalivu svinja i atomskoj krizi. Posle vesti o Kastrovom povlačenju, zapadni analitičari iznose stav da je to prekretnica u istoriji Kube, kao i da je kubanski lider možda već mrtav. U SAD su vesti o bolesti i povlačenju starog neprijatelja dočekali sa neskrivenim zadovoljstvom. Portparol Bele kuće Peter Votkins rekao je da državna administracija neće još da spekuliše o bolesti, ali da će „nastaviti da radi za dan kada će Kuba izvojevati svoju slobodu“. U Majamiju na Floridi je u ponedeljak organizovano slavlje. Grad osvetljava vatromet, a stotine ljudi su se okupile na ulicama gde su klicali „Kuba, Kuba“. U međuvremenu, slika na drugoj strani Meksičkog zaliva, u centru Havane, potpuno je drugačija. Više od 11 miliona stanovnika ovog ostrva tuguje za svojim liderom. Gradske katedrale su pune Kubanaca koji se mole za Kastrovo zdravlje. Venecuelanski predsednik Hugo Čavez je medijima rekao da se čuo sa kancelarijom kubanskog predsednika i za svojim prijateljem izrazio žaljenje, upravo tokom posete – Vijetnamu. U svim kubanskim medijima se ponavlja stav iz Kastrovog govora da Kubanci neće odstupiti od puta kojim su do sada išli. „Nikada imperijalisti neće slomiti Kubu“, poručio je Kastro svojim podanicima.

Sankt Peterburg: Pljačka Ermitaža

U ponedeljak je opljačkan jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, Ermitaž. Lopovi su odneli više od 220 umetničkih predmeta, čija se ukupna vrednost procenjuje na pet miliona dolara. Iz muzeja sa jednom od najlepših umetničkih kolekcija na svetu, koja je formirana još u vreme ruske carice Katarine II, ukraden je deo srednjovekovne kolekcije nakita i srebrnine, ali i drugih dragocenosti iz XIX veka. Ova velika krađa nije izvedena uz spektakularno razbojništvo, već je otkrivena na kraju višemesečne redovne provere inventara koja je započela još u oktobru 2005. Direktor muzeja Mihail Pjotrovski smatra da su lopovi imali pomoć među osobljem. On navodi da je kustos ove kolekcije iznenada preminula u depou muzeja kada je u oktobru počela kontrola. Muzej Ermitaž je smešten u nekadašnjem Zimskom dvorcu u Sankt Peterburgu, ima oko 1000 prostorija, a u njemu se čuva više od tri miliona umetničkih predmeta. No, uprkos izuzetno dragocenoj kolekciji, muzej nije bio osiguran, a uslovi za čuvanje predmeta ne zadovoljavaju uobičajene standarde.

Kinšasa: Srce tame

Proteklog vikenda su u Kongu održani prvi parlamentarni izbori. Uz povremeno nasilje koje je zabeleženo pre otvaranja birališta, izbori su protekli u miru i pozdravljeni su od većine zapadnih zemalja. Senku na ovaj događaj baca samo bojkot nekoliko opozicionih partija koje smatraju da izbori pogoduju samo aktuelnom predsedniku Kabili. Uprkos tome, na njima su učestvovala 33 predsednička kandidata, kao i 9700 kandidata za 500 mesta u parlamentu. Kongo je ogromna centralnoafrička zemlja, sa više od 60 miliona stanovnika, ali se već decenijama nalazi u ratnom haosu. Zemljom trenutno vlada Josif Kabila, koji je vlast nasledio od svog oca Lorena, marksiste koji je uz pomoć Ruande i Ugande uspeo da svrgne ranijeg diktatora Mobutua. U Kongu, zapravo, stvari nisu u redu još od kraja XIX veka kada je kompanija belgijskog kralja Leopolda II počela nasilnu eksploataciju ove oblasti Afrike, pre svega zbog slonovače. Gramzivi belgijski kolonizatori su okrutno vladali afričkim stanovništvom, sve dok 1960. godine Kongo nije dobio samostalnost, kada je premijer postao Patris Lumumba. No, Lumumba je ubijen nekoliko meseci kasnije, a vlast je preuzeo Mobutu Sese Seko, atletski građen, mladi oficir koji je ubrzo prerastao u bizarnog diktatora, poznatog na Zapadu po ljubičastom šampanjcu i velikim palatama usred zemlje gladnih. Posle njegovog pada, zemlju počinju da potresaju građanski ratovi. Više od četiri miliona ljudi je stradalo od 1998. do danas. U želji da najzad uspostave redovan poredak u Kongu, izbore su organizovale Ujedinjene nacije, a na njima je bilo prisutno 1200 stranih posmatrača. Između ostalih međunarodnih organizacija, vlada Belgije je takođe podržala izbore u svojoj nekadašnjoj koloniji.

Bajkonur: Pad rakete sa 18 satelita

Ruska raketa Sojuz 2 srušila se prošle nedelje prilikom poletanja sa kosmodroma u Bajkonuru, u Kazahstanu. Tom prilikom je izgubljeno 18 satelita koje je ova raketa nosila u orbitu. Izgoreli su milione dolara vredni sateliti u vlasništvu Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Koreje, ali je ovaj udes najveći za Belorusiju, koja je ovom prilikom izgubila svoj prvi satelit. Poletanju je prisustvovao i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, ali se vratio kući u Minsk sa lošim vestima. Raketa se podigla sa lansirne rampe, da bi se 73 sekunde posle poletanja motori ugasili, a raketa se srušila na tlo. Nekoliko dana posle ove nesreće, vlasti u Kazahstanu su zatražile od Ruske Federacije da nadoknadi štetu koja je tom prilikom nastala na zemlji. Kosmodrom u Bajkonuru, kao najveću lansirnu stanicu svetu, Kazahstan iznajmljuje Ruskoj Federaciji, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Istražni organi su saopštili da se nesreća desila zbog curenja goriva iz rezervoara raketa.