Meridijani

Kejptaun: Rusko-afrički dijamanti

Prva „istorijska“ poseta Južnoafričkoj Republici ruskog predsednika Vladimira Putina, kako kaže Kremlj, započela je pregovorima o investiranju u postrojenja za proizvodnju legure gvožđa. Kremlj navodi da će ruska firma Renova, u vlasništvu aluminijumskog magnata Viktora Vekselberga, potpisati ugovor o investiranju u fabriku legure gvožđa tokom dvodnevne Putinove posete, odnosno hrpu dokumenata na poslovnoj konferenciji koja se održava u Kejptaunu. Postignut je i dogovor kojim se garantuje isporuka struje rudniku mangana, koji ide „u paketu“ sa legurom gvožđa. Firma Renova poseduje 49 odsto akcija u Ujedinjenim rudnicima mangana Kalahari; poređenja radi, u Južnoj Africi se nalazi 80 odsto svetskih rezervi mangana, koji se koristi za izradu čelika. Tokom svoje posete Putin će takođe prisustvovati i potpisivanju memoranduma o razumevanju između kompanija De Beers i Alrosa, južnoafričke i ruske firme koje se bave dijamantima. Ove dve firme, kako navode agencije, u „dijamantskom“ svetu kotiraju se veoma dobro, čak oko 70 odsto ukupne svetske proizvodnje njima se pripisuje. Većinski vlasnik kompanije De Beers zapravo je konglomerat Angloamerikanaca, koji je 2005. godine imao apsolutni primat na tržištu dijamanata – više od 50 odsto svih transakcija obavljeno je preko ove firme. Stoga ne iznenađuje susret glavnog čoveka ove firme Nikija Openhajmera sa predsednikom Putinom. Kompanija Alsora, koja je u vlasništvu ruske države, ekstrahuje približno četvrtinu dijamanata na svetu.

Kvinslend: Smrtonosna raža

Sumnjive okolnosti pod kojima je nastradao poznati australijski lovac na krokodile Stiv Irvin, međunarodna televizijska zvezda i američki superstar, biće predmet istrage, piše australijska štampa. Iako policija kaže da nema razloga za pokretanje istrage, odnosno da ne postoje nikakve sumnjive okolnosti, priča se zahuktava. Naime, četrdesetčetvorogodišnji Irvin nije stradao od krokodila, kako završavaju mnogi lovci i trgovci krokodilima, već ga je u srce probola riba raža dok je plivao u plićaku negde kod Port Daglasa, na dalekom severu Kvinslenda. Sve ukazuje na to da je bio nesrećan slučaj – plivao je u plitkoj vodi, riba se uplašila, isturila svoje smrtonosno koplje i usmrtila čoveka od koga su zazirali krokodili i pitoni. Policija je došla na „mesto zločina“ i utvrdila da „nije bilo tragova da je Irvin zastrašivao ražu, već da ju je samo posmatrao“. Prema rečima pokojnikovog prijatelja Džona Stejntona, koji se u trenutku njegove smrti nalazio na Irvinovom brodu „Krok 1“, trouglasta riba je plivala u blizini i napala ga je, što veoma retko čini. Do sada su u Australiji od ove ribe stradale samo tri osobe. Ali, portparol policije kaže da će istraga biti nastavljena, a kada oni završe svoje, patolozi će odlučiti da li će obdukcija biti obavljena ili ne. Da ironija bude veća, Stiv Irvin je u vreme smrti snimao dugometražni dokumentarni film Najsmrtonosnija stvorenja u okeanu. Kad ga je riba ubola, filmska ekipa ga je odmah prevezla u bolnicu gde su pokušali da ga ožive masažom srca, ali nije vredelo – neustrašivi Irvin je izdahnuo.

Bogota: Kartel narko-policajaca

Zvanično je potvrđeno da je Karlos Kastano, zloglasni šef policije čija je levičarska policija devedesetih godina terorisala Kolumbijce, ubijen – saopštila je policija na osnovu DNK testa dobijenog na osnovu analize posmrtnog tkiva pokojnika. Njegovo telo pronađeno je na severu Kolumbije, a istražni sudija Mario Iguaran navodi da je mesto gde su ležali ostaci šefa „vojske kriminalaca“ otkrio Kastanov ubica. Priznajući ubistvo Karlosa Kastana, neimenovani ubica je rekao da je ubistvo naručio žrtvin brat, Visente Kastano, vođa druge paravojne vojno-policijske grupe. Ova istraga deo je političke platforme predsednika Kolumbije Alvara Uribea i njegovih napora da okonča četrdesetogodišnji gerilski rat, a kako se procenjuje, istraga može povoljno da se odrazi i na ekstradiciju nekad nedodirljivih šefova policije optuženih za trgovinu oružjem. Tužioci navode da je Visente naručio ubistvo svog brata Karlosa zato što se plašio da će ovaj „propevati“ pred američkim agentima i odati sve detalje o učestvovanju paravojnih struktura u lancu trgovine i krijumčarenja kokainom. Po smrti svog brata, Visente je pregovarao da se raspuštenoj bratovljevoj vojsci obezbedi reducirana zatvorska kazna. Istog dana kada je objavljena vest o rezultatima DNK analize, vlastima se predao Rodrigo Tovar, poznatiji pod nadimkom Horhe 40, još jedan ozloglašeni paravojni lider. Horhe 40 je optužen za masakr seljaka koji su, navodno, sarađivali sa pobunjenicima marksistima i učestvovali u zaveri koja je dovela do ubistva Huga Čaveza, tadašnjeg predsednika Venecuele.

Bagdad: Razbacani leševi

Dan posle izjave iračkih zvaničnika da će se nasilje znatno smanjiti posle zatvaranja glavnih osumnjičenih za terorizam, iračka policija pronašla je ostatke 33 muške osobe razbacane po Bagdadu, čija su tela bila unakažena i bez očiju, dok su američki zvaničnici prijavili pogibiju nekoliko policajaca. Kidnapovan je i jedan Iračanin, popularni igrač fudbala. Nekoliko dana ranije, savetnik za nacionalnu bezbednost iračke vlade najavio je hapšenje Hameda Džumaa Farida al Saedija, poznatog i kao Abu Humam ili Abu Rana, rekavši da je on napustio irački ogranak Al kaide zbog „ozbiljne krize u vođstvu“. Kišobran-organizacija sunitskih ekstremista Mudžahedin Šura Savet, u okviru koje funkcioniše iračka Al kaida, izdala je saopštenje u kojem se kaže da je „vođstvo u najboljem stanju“. Mufaraka al Rubaje, savetnik za bezbednost, opisao je Al Saedija kao lidera broj dva u iračkoj Al kaidi, odmah iza Abu Ajuba al Masrija, koji je preuzeo vođstvo posle Zarkavijeve pogibije. Na telima 33 muškarca vidljivi su znaci mučenja – bez ruku, stopala, očiju – a u neke od tih žrtava pucano je iz vatrenog oružja u glavu ili grudi. Leševi su pronađeni na različitim destinacijama, uglavnom u delovima grada Bagdada, dok su dva leša bačena na autoputu.