Meridijani

Bejrut: Ulične sahrane

Petog dana protesta u Libanu, u ponedeljak, demonstranti su ulicama Bejruta nosili kovčeg Ahmeda Mahmuda (20), koji je stradao u sukobima sa policijom u nedelju uveče. Ovaj običaj praćenja pokojnika, poznat u arapskom svetu kao martir, bio je još jedan od oblika protesta protiv prozapadne vlade libanskog premijera Fuada Siniore. Islamistički demonstranti već noćima kampuju na ulicama Bejruta, podižu buku i izvikuju parole protiv vlade Libana. U nedelju su počeli i ozbiljniji sukobi sa policijom. Proteste je prošle nedelje pokrenuo islamistički pokret Hezbolah, koji ima uporište u Siriji i u Iranu, a povod je najava početka rada tribunala Ujedinjenih nacija koji bi trebalo da sudi osumnjičenima za ubistvo bivšeg libanskog premijera Rafika el Haririja 2005. godine. Kriza je, zapravo, počela ostavkama šest ministara i ubistvom ministra Pjera Džemajela pre dve nedelje. U međuvremenu, dok u Libanu traju protesti, nešto južnije na Bliskom istoku je prilično mirno. Izrael je 26. novembra počeo da poštuje primirje u pojasu Gaze, a svim starešinama na Zapadnoj obali naređeno je da ne koriste „nepotrebnu silu“.

Kejp Kanveral: Ponovo na Mesecu

Početkom nedelje svi svetski mediji preneli su izjave predstavnika američke Nacionalne agencije za svemir i astronautiku (NASA) da će ova agencija posle trideset godina obnoviti letove na Mesec. Pritom, NASA planira da do 2020. godine na Zemljinom satelitu izgradi bazu za astronaute: najzad, pomislili su brojni pobornici svemirskih istraživanja. Poslednji ljudi na Mesecu bili su astronauti iz misije Apolo 18 još 1975. godine. Tokom poslednje tri decenije, američki astronauti više nisu leteli na Mesec, mada je iz SAD stizalo mnogo najava o sličnim svemirskim letovima. Moguće da će se ove poslednje najave zaista obistiniti. Još posle katastrofe svemirskog šatla „Kolumbija“, američki predsednik Džordž Buš najavio je da će SAD obnoviti letove na Mesec do 2020. godine. Planirano je da novi program preuzme sredstva od razvoja svemirskih šatlova, a NASA je najavila izgradnju baze na jednom od Mesečevih polova zbog veće osunčanosti. Nije određeno kad će biti otvorena, ali ova baza će služiti kao polazište za slanje broda sa ljudskom posadom na Mars. NASA je pozvala sve velike američke i svetske kompanije da joj se pridruže u novoj avanturi ljudske civilizacije.

Karakas: Čavez ponovo pobednik

Prema preliminarnim rezultatima izbora, Hugo Čavez je ubedljivom većinom reizabran za predsednika Venecuele, a njegov glavni protivkandidat, Manuel Rozales, guverner države Sulia – priznao je poraz. Kako je saopštio venecuelanski izborni savet, na osnovu 78 odsto prebrojanih glasova, Čavez je osvojio 61, u odnosu na 38 odsto koje je osvojio Rozales. Čavez je pred više hiljada svojih pristalica okupljenih na ulicama Mirafloresa, centra Karakasa, gde se nalazi predsednička palata, održao pobednički govor. Pomenuvši u svom govoru niz ličnosti koje su veoma uticale na njegove ambiciozne planove, od Isusa Hrista do Panča Vile, Čavez je podigavši stisnutu pesnicu uvis uzviknuo: „Dug život socijalističkoj revoluciji!“ „Održali smo lekciju američkom imperijalizmu. To je još jedan poraz Đavola koji misli da upravlja svetom“, dodao je, dok su građani igrali i uzvikivali: „Ura! Čavez nije otišao!“ Ovom pobedom Hugo Čavez je osvojio još jedan šestogodišnji mandat da vlada zemljom i sprovodi svoju socijalističku politiku u Venecueli, ali i šire. Pojedini zvaničnici iz štaba Manuela Rozalesa izjavili su da su vojnici na nekim biračkim mestima koja su ostala otvorena i posle isticanja roka za zatvaranje, primoravali birače da glasaju za Čaveza. Sam Rozales je rekao da je kampanja bila „teška borba protiv mehanizama, svih dimenzija vlasti“. Antonio Markes, koji je učestvovao u Rozalesovoj kampanji, bio je konkretniji istakavši da je bilo velikih nagodbi koje je vlast nudila, kako bi demonstrirala svoju pobedu. Međunarodni posmatrači, koje su u Venecuelu poslale Evropska unija i Organizacija američkih država, izjavili su međutim da na biralištima nije bilo znakova da se događa nešto neobično i pogrešno. Hugo Čavez, čiju politiku kritikuju kako SAD tako i neke zemlje Južne Amerike, izabran je za predsednika 1998. a potom i 2000. godine. Blizak je saveznik kubanskog režima i pristalica „socijalizma u XXI veku“. Kao jedine svoje neprijatelje navodi „američki imperijalizam i njegove sluge“.

Havana: Bez slavljenika

Kubanski predsednik Fidel Kastro u subotu se ipak nije pojavio na vojnoj paradi, priređenoj povodom njegovog 80. rođendana. Umesto slavljenika, paradu je otvorio njegov brat Raul, kome je vlast privremeno predata u julu ove godine, od kada se kubanski predsednik nalazi u bolnici. Kastrov rođendan je bio 13. avgusta, ali su proslave odložene zbog operacije kojoj je bio podvrgnut. Nije se pojavio ni u pozorištu „Karl Marks“ u Havani, gde se okupilo oko 5000 gostiju, pristalica i poštovalaca. Njima je pročitana poruka koju je „predsednik u odsustvu“ verovatno lično napisao, a u kojoj se navodi da se još nije dovoljno oporavio da bi prisustvovao slavlju. Deo pisma koje je Kastro uputio gostima, osim u pozorištu, pročitan je i u udarnim vestima nacionalne televizije. Kastro je poručio da mu je žao što prisutnima na gala proslavi ne može lično da se zahvali i što ne može da zagrli svakog ponaosob. Zvanice su poruku pozdravile ovacijama. Kastro je 1959. godine na vlast došao revolucijom. Mnogi Kubanci strahuju da je, posle video-snimka slabašnog Kastra emitovanog 28. oktobra, lider previše star i bolestan da bi se vratio na vlast. Većina stručnjaka se slaže da je Fidelov brat Raul odličan naslednik. On je ministar odbrane sa najdužim mandatom na svetu, a u protekla četiri meseca odlično je vodio zemlju sa manje javnih govora i parada od svog brata.