Meridijani

Moskva–Minsk: Zimske igre

Rusija je prošle zime imala spor oko nafte sa Ukrajinom, dok je ove godine energetsku krizu u celoj Evropi izazvao Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije – bez ruske nafte ostale su Nemačka, Poljska, Češka, Litvanija i Mađarska. Za razliku od prošlogodišnje krize, kada su simpatije ostatka sveta bile na strani Ukrajinaca, za Lukašenka se ne bi moglo reći da uživa simpatije evropskih zvaničnika. Šta se zapravo desilo? Ruska državna firma Transnjeft, koja gazduje naftovodom Družba, saopštila je da je prekinula protok jer Belorusija ilegalno iz naftovoda uzima količine predviđene za Poljsku i Nemačku. Zbog spora oko cena i tranzita nafte i gasa obustavljen je protok nafte kroz severnu (belorusku) granu naftovoda Družba, a 24 časa posle toga odsečena je južna (ukrajinska) grana naftovoda.

Spor sa Belorusijom ne ugrožava ozbiljno evropske zemlje, koje naftu i gas dobijaju preko tih gasovoda, jer su vlade pogođenih zemalja saopštile da imaju rezerve za oko 90 dana potrošnje. Međutim, delegacija iz Minska pregovara sa delegacijom u Moskvi i malo je verovatno da problem neće biti rešen. Rusija je navikla na probleme sa bivšim bratskim republikama, koje se uporno trude da diskredituju svog nekadašnjeg socijalističkog saveznika kao efikasnog i pouzdanog energetskog partnera. Zbog toga što se nije konsultovala s evropskim partnerima pre zatvaranja gasovoda Rusija je dobila kritiku od Angele Merkel (Nemačka će uskoro predsedavati Evropskoj uniji), a Putin je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da reši energersku krizu. Nove članice traže od Evropske unije energetsku solidarnost i energičniji angažman u rešavanju krize s naftom iz Rusije. „Nafta i gas su deo neoimperijalne politike Ruske Federacije“, reagovao je premijer Češke Miroslav Topolanek koji smatra da bi trebalo povećati pritisak Brisela na Rusiju da pruži čvrste garancije za isporuku nafte i gasa. I poljskim zvaničnicima je dosta ruske dominacije nad energentima i svađâ između bivših republika Sovjetskog Saveza, i traže od zvaničnika EU-a da u ovakvim situacijama deluju u ime svih zemalja članica.

Mogadiš: Bombardovanje

Američki bombarderi ponovo su u akciji, a ovog puta to su položaji islamističkih pobunjenika na jugu Somalije, za koje se veruje da su navodno povezani sa Al kaidom. Portparol vlade ove zemlje Abdirahman Dinari naveo je da su avioni gađali mete Al kaide na jugu Somalije. Prema njegovim rečima, meta je bila selo Badel i oblast Ras Kamboni na udaljenom ostrvu Badmadov, blizu granice sa Kenijom gde su bili sakriveni teroristi: „Napad je bio uspešan“, ocenio je Dinari navodeći da je dosta ljudi pobijeno i da se za sada ne zna tačan broj poginulih. Pobijeni teroristi osumnjičeni su da su izveli dva bombaška napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godini, a meta napada bio je i lider Al kaide u regionu Roga Afrike, jedan od organizatora tih napada. Očevici napada na ostrvo, gde se navodno nalazio teroristički trening-centar, kažu da je najmanje četvoro civila povređeno, uključujući i jednog četvorogodišnjeg dečaka. Otac poginulog dečaka Muhamend Mahmud Burale rekao je telefonom novinarima AP-a da je čuo 14 snažnih eksplozija. Vladin portparol rekao je da „ne zna koliko je ljudi poginulo“, ali da je većina poginulih iz redova islamskih boraca. Veruje se i da je nastradao Fazul Abdulah Muhamed, vođa istočnoafričkog ogranka Al kaide, sakriven u trening-centru Ras Kamboni. Napad američkih snaga odobrio je predsednik Abdulah Jusuf, koji je pred novinarima izjavio da „SAD imaju pravo da bombarduju teroriste osumnjičene za izvršenje napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji“, dok je zamenik premijera Husein Ajdid izjavio da će Amerikanci „imati punu podršku za napade“.

Ankara: Pad aviona

Turski čarter avion tipa antonov-26, koji je poleteo iz turskog grada Adana, srušio se u blizini Balada u Iraku. Prema prvim informacijama iz turskih izvora, poginula je 31 osoba kada je avion po magli pokušavao da se spusti na pistu. U avionu je bilo ukupno 35 osoba, uključujući 30 građevinskih radnika, dok je troje nestalo, a jedna osoba je povređena. Avion se srušio oko ponoći po turskom vremenu, severozapadno od Balada. Guverner turskog grada Adana saopštio je da je u avionu bilo 29 Turaka, jedan Amerikanac, jedan Rus, jedan Ukrajinac i trojica Moldavaca. Turski mediji najpre su javili da je avion pao u blizini Bagdada, ali je kasnije saopšteno pravo mesto udesa. Balad je glavna američka vojnologistička baza u Iraku, 80 kilometara severno od prestonice Bagdada. Avion je pripadao moldavsko-turskoj kompaniji Tur erlajnz, a poginuli radnici bili su zaposleni u građevinskoj kompaniiji Kulak.

Njujork: Čudan smrad

Toliko je smrdelo toga dana u Njujorku da su škole i poslovne zgrade na Menhetnu i severoistočnom delu Nju Džersija bile zatvorene. Širio se neki čudan miris, nešto između mirisa javorovog sirupa i sumpora, kažu neki Njujorčani, a drugi – da se osećalo na gas. Kao i svuda kad se ne zna šta je uzrok širenja mirisa hemikalija, i Njujorčani su se uspaničili. Neki su otišli iz grada, drugi su se zatvorili u svoje domove i ne otvaraju prozore, ili šetaju sa maskama preko usta… U svakom slučaju, dok se ne utvrdi šta se desilo, Njujorčanima čije je sećanje na teroristički napad na STC još sveže, pada na pamet najgore. Sve je načas stalo: škole su zatvorene, stanice metroa takođe, dok su podzemni vozovi preusmereni na druge perone. Službe bezbednosti podignute su na najviši nivo, vatrogasci su nervozno kružili, dok je obalska policija patrolirala oko luke. Majkl Blumberg, gradonačelnik Njujorka, rekao je na konferenciji za novinare da nema razloga za strah i da detektori kontrolišu kvalitet vazduha.