Hlađenje nuklearnih glava

Ključni pregovori o razoružanju između Vašingtona i Moskve počeli su sastankom američke pomoćnice državnog sekretara Rouz Gotemeler i zvaničnika ruskog ministarstva spoljnih poslova. Tema sastanka bila je izmena Sporazuma o strateškom smanjenju naoružanja iz 1991. godine, zvanog START 1 Strategic Arms Reduction Treaty, odnosno smanjenju nagomilanog nuklearnog oružja na obe strane. Učesnici razgovora bili su izloženi ogromnom pritisku s obzirom na dogovor koji su prošlog meseca u Londonu postigli američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, obojica složni da ugovor kojim su bili regulisani odnosi dve zemlje u vreme hladnog rata treba da se promeni pre isticanja roka u decembru. Obe pregovaračke strane složile su se da nacrt ugovora bude spreman pre 8. jula, kada se predviđa prva Obamina poseta Rusiji.

Pomoćnica državnog sekretara SAD Rouz Gotemeler je prošlog meseca nakon preliminarnih razgovora u Rimu, izjavila da su pregovori o razoružanju „resetovanje odnosa“ između Amerike i Rusije, unekoliko poremećenih zbog navodne špijunske afere ruskih diplomata i vojnih vežbi zapadne alijanse u Gruziji.

Zadatak pregovarača je težak ne samo zbog ekstremno kratkog vremenskog ograničenja i kompleksnih tehničkih detalja već i stoga što Moskva želi ovim sporazumom da uveže i druge nesuglasice oko naoružanja. Vašington saopštava će sporazum START voditi „u izolaciji“ kako bi se povećale šanse za uspeh. Premijer Vladimir Putin izjavio je da je novi sporazum definitivno povezan sa američkim planovima za izgradnju odbrambenog raketnog štita u Poljskog i Češkog Republici, čemu se Rusija protivi. „Rusija će, prirodno, uvek imati na umu povezanost antiraketnog štita sa sličnim temama, uključujući i START“, izjavio je Putin prošle nedelje japanskim medijima.

Analitičari smatraju da je bolje zalagati se za „kombinovane razgovore“ umesto za sporazum. „Tako je najbolje, jer ima toliko nerešenih i kompleksnih pitanja“, mišljenja je Aleksandar Kramčikin, analitičar Instituta za politička i vojna pitanja. Konceptom pregovora nije zadovoljan ni Genadij Jestafjev, penzionisani general i stručni saradnik Centra za političke studije. „Problem je u tome što SAD nema jasan koncept pregovora“, smatra on pozivajući se na prošlonedeljnu izjavu Sergeja Lavrova, ruskog ministra spoljnih poslova koji je izjavio da bi nakon sastanka trebalo da bude jasna pozicija obe pregovaračke strane. Ipak, prema njegovom mišljenju, pregovori će biti teški ali sa dobrim šansama da obe strane načine korak napred. Nuklearni arsenali obe zemlje mogli bi, nakon donošenja ovog sporazuma, biti dramatično smanjeni na 1500 po zemlji. Iako se razlikuju procene o broju nuklearnih bojevih glava kojima Amerika i Rusija raspolažu, većina smatra da trenutno svaka od zemalja poseduje više od 3000 strateških nuklearnih bojevih glava.