Danilo Ikodinović,
vaterpolista, otac i suprug, na pitanje da li mu je problem što „godinu dana posle nesreće ne zarađuje“, kaže:
„Nažalost, sada je sve na njoj što mi kao muškarčini teško pada jer je Nataša bila prvo mamina i tatina pa onda i Danilova princeza. Mogla je da živi veoma lepo i radi tri do četiri puta godišnje, a ja više nemam te prihode i ona mora da zarađuje. S druge strane, ovo ju je motivisalo da se pokrene i tek sada zapravo pokaže ono što može. Žao mi je.“
Kada se probudio iz kome i otvorio oči, šta je video i rekao:
„Natašu koja mi polako govori: Da li ti znaš ko sam ja tebi? I ja presrećan što vidim moju Natašu, a ne mogu da govorim jer sam intubiran, vezan, krvav, ranjen… samo sam promrmljao – Jedi govna!“
Da li se sada više viđa sa kćerkom iz prvog braka:
„Andrea, prema kojoj imam gružu savesti, uvek je prisutna u mojim mislima. Ranije dok sam igrao u inostranstvu, nisam je viđao tako često, što je istina, jer sam bio skot. Najbitnije od svega je to što sam ja rešio da promenim taj svoj glupi i odvratni odnos. Ne znam koliko ljudi bi ovo ovako priznalo, pa neka posle kažu da sam skot i ološ.“
Da li je posle nesreće postao manje gord i egoističan:
„Nekada sam znao da budem gord. Držao sam do sebe, ali sam nekako postao umereniji i spustio sam se na zemlju. Ovo je poslednji iskreni intervju i nema razloga da se foliram što inače nikada nisam radio – nekada sam mislio da mogu da letim. Poleteo sam, ali sam se i prizemljio, tako da se desilo da zamalo nikada ne ustanem… Ali hvala svim ljudima, lekarima, Bogu… što sam sada tu gde jesam umesto da mi dolazite na godišnji pomen i jedete čvarke.“
(„Story“)
Vidovita Mileva,
„poznata vidovnjakinja i duhovna isceliteljka iz Šapca, živi i radi u Beču“, obelodanila je „ritual bele magije za privlačenje osobe koja nam se dopada“:
„U noći punog meseca, staviti ružu pored prozora i ostaviti je tu 24 sata. Sutradan njene latice osušiti na suncu, staviti ih u crvenu svilu i ušiti crvenim koncem izgovarajući sledeće reči: ‘Ovim koncem šijem svoju ljubavnu sreću, da bude mirisna i cvetna poput ruže, nežna i strasna poput svile.’ Amajliju potom nositi sedam dana na levoj strani tela i uspeh je zagarantovan. Pojaviće se neko kome je stalo do vas, osoba koja će vas usrećiti.“
(„Zona sumraka“)
Ekstra Nena,
„ezoteristkinja i ekstrasens“, upitana kakva nas vremena čekaju, kaže da ćemo morati da pritegnemo kaiš, ali i da se okrenemo domaćoj kuhinji:
„Recesija je još uvek u punom zamahu, što znači da ćemo morati skromnije da živimo i da se odreknemo luksuza, ali na sreću, gladni nećemo biti. Moramo da izdržimo do 2011. godine, kada sve konačno izlazi iz krize. Ali, bićemo zdraviji jer nećemo moći da trošimo novac na slatkiše i prerađevine prepune aditiva, predstoji nam povratak na domaću kuhinju koja je kudikamo zdravija. Pojeftiniće voće i povrće, koje će postati glavni sastojci jelovnika, a umesto gaziranih, pićemo prirodne sokove koje ćemo praviti sami. Većina stanovnika Srbije živi u gradovima, ali mnogo njih ima neko seosko imanje i bašticu, pa će proizvoditi hranu. Trampa će, kao u stara vremena, postati glavni način trgovine.“
(„Zona sumraka“)
Kokan Mladenović,
reditelj, govori o uspehu i neuspehu:
„Pre dvadeset pet godina dobio sam nagradu za najboljeg disko-igrača Saveza omladine Donje Vrežine, moga sela, koje se nalazi pored Niša. Bio je to veliki uspeh za mene, tada nije bilo lako postati u tome najbolji.
Moj najveći neuspeh je što ovoga trenutka ne završavam fudbalsku karijeru i ne odlazim u zasluženu penziju da trošim ozbiljno bogatstvo. Bio sam talentovan golman Radničkog iz Niša. Kada sam bio na prekretnici i birao između fudbala i pozorišta, opredelio sam se za ovo drugo. Retki su trenuci kada se pokajem zbog te odluke.“
Marina Erdeljan,
„plavokosa voditeljka“, ukazuje na popularni modni detalj muškaraca u Srbiji:
„Svaka žena, kao i muškarac, mora da ima dobre cipele i sat. A momcima nikako ne praštam kožne torbice koje se nose ispod ruke, poznatije kao ‘toplomerke’. To mi je jezivo.“
Ana Pendić,
TV voditeljka i manekenka, ima mišljenje o ženskoj emancipaciji:
„Mislim da je feminizam nešto najgore što se desilo na ovoj planeti i da je otuđenost ljudi u današnje vreme upravo posledica toga. Žene su pokušale da preuzmu sve na svoja pleća, ali to nije prirodno. Prijateljice mi često prebacuju što imam takve stavove, ali ja ne odustajem. Naravno, žena mora da bude ostvarena i da se bavi nekom profesijom kako bi bila srećna i ispunjena, ali muškarcu treba ostaviti njegovu prirodnu ulogu. U tom smislu i želim da se svet vrati na ono da žena stoji iza svog muškarca, ali da on bude taj koji će voditi porodicu!“
O sebi i prijateljima:
„Često zbijaju šale na moj račun, ali pošto rano izlazim iz kuće, a skoro redovno se vraćam kasno uveče, želim da pri ruci imam sve što mi može zatrebati. Uvek su tu mobilni telefoni, ključevi, fascikle, žvake, šminka, tri parfema, jer nikada ne znam za koji ću biti raspoložena. Imam problem kad izlazim uveče i pokušam da sve spakujem u malu damsku tašnu.
U šali mi kažu da biram automobil u zavisnosti od toga kako se uveče obučem, kako bi mi se slagao s bojom garderobe. Imam dva ‘folksvagena polo’, jedan je nov, a drugi star, ali mi je veoma drag.“
(„Glorija“)
Olja Karleuša,
pevačica i majka „već nešto više od četiri meseca“:
„Pre samo mesec ili dva, kad bih se vraćala kući iz grada, bila sam nesvesna činjenice da me kod kuće čeka dete. Znala sam da priđem Peci i da kažem: ‘Jesi li svestan činjenice da imamo dete?'“
(„Stil“)
Slobodan Vasić,
pevač, na pitanje „da li mu prilaze devojke sada više nego ranije“:
„Mislim da svim muškim takmičarima devojke sada prilaze više nego ranije. Popularnost izgleda ima neko magično dejstvo na devojke.“
(„Stil“)
Bata Spasojević,
modni kreator, o svom profesionalnom okruženju kaže:
„Nije da nema sujete, ali nije toliko strašno. Druže se i kreatori među sobom, ne bih rekao da su to klanovi, nego jednostavno neki ljudi su se našli sa sličnim interesovanjima. Ali, ja sam sa svima dobar, od Verice do Dragane Ognjenović, baš imam neke dobre kontakte sa kolegama. Čak i ako nekome treba neka pomoć, u poslovnom smislu.“
(„Puls“)
Suzana Mančić (2),
TV lice, majka i domaćica, savetuje:
„Kupovna ruska salata i nije nešto, ali ako u nju dodaš senfa i bibera postaje baš onakva kakvu ste navikli da jedete. Eto, nekad sam pomagala svojoj mami i seckala krompir i šargarepu za salatu, a danas samo dodajem senf.“
(„Puls“)
Šta jede i kada:
„Uvek biram kremaste kolače i torte, a šnenokle naprosto obožavam. Onima koje pripremi moja tetka Nada, koja je u tome pravi majstor, ne mogu da odolim. Za mene je hrana izvor radosti i više uopšte nemam iluzija da mogu imati manekensku figuru jer, u krajnjoj liniji, to i ne priliči mojim godinama. Ne podnosim osećaj gladi i zato vodim računa da, čak i kad mnogo radim, ne dođem u situaciju da pregladnim. Ako mi se to i dogodi, pre nego što načnem dugočekani obrok, uzmem neku salatu kao predjelo kojim zavaram glad jer nije dobro prejedati se na prazan želudac.“
(„Stil“)
Violeta Viki Miljković,
interpretatorka hita Koka kola, Marlboro, Suzuki, sada je i majka:
„Dopadaju mi se neka patrijarhalna načela. Andreja svi u kući obožavamo, još je mali pa nam dođe kao neka igračka. Svakako da mu sve nije dozvoljeno i učimo ga da roditelji nisu tu da bi ispunjavali sve njegove želje. Pričamo mu šta je ispravno, a šta nije jer je još mali da bi sam uvideo.“
(„Stil“)
Milojko Jovčić,
poštar iz sela Berišići kod Gornjeg Milanovca, „već godinama i leti i zimi spava na krovu svoje kuće, usred jezera koje je sam napravio“:
„Iako je napolju padala kišica, čvrsto sam rešio da provedem noć pod nebeskom kapom. Pre toga, imao sam običaj da odspavam na krovu samo preko dana. Nisam mogao da verujem koliko je to božanstven osećaj. Ušuškao sam se ispod pokrivača dok mi je kišica rominjala po licu. Bila je to najlepša muzika za moje uši i dušu, najlepši dodir po licu koji sam ikada osetio. Osećao sam se fenomenalno kada sam ujutro ustao. Imao sam snage i energije da pomeram planine. Nisam se prehladio, čak ni kijavicu nisam dobio. Gledam, čim nešto malo dune, ljudi se utopljavaju i stalno vuku neku prehladu, a ja spavam napolju i zdraviji sam od njih pet puta. Evo, već sam uveliko razmenio ‘šest banki’, uskoro će i sedma, ali kod lekara nikad nisam bio jer me ništa ne boli.“
(„Zona sumraka“)
Stojanka Novaković Stoja,
folk pevačica, na pitanje da li se“desilo da predosetite neki događaj“, kaže:
„Jeste, u više navrata. Definitivno imam razvijeno šesto čulo, ali ne želim time da se hvalim da ne bih ispala neka vidovnjakinja. Dešavalo mi se, recimo, da odbijem neki nastup a da ni sama ne znam zašto, a kasnije se ispostavi da je baš toga dana bilo veliko nevreme i da posećenost nije bila najbolja. Takođe, pri izboru pesama za album, oslanjam se isključivo na šesto čulo. Nema te osobe koja može da me ubedi da će pesma postati hit, ako ja to ne osetim. Naučila sam da verujem instinktu.“
(„Zona sumraka“)
