Svojim pionirskim istraživanjem, Šentevska ne samo da je na viši nivo podigla rečnik koji pomaže da se analiziraju fenomeni naše popularne muzike, nego je mrežom fusnota uspela da obezbedi svakom budućem istraživaču pouzdan vodič kroz relevantnu literaturu
Studija Raspevani Beograd ima sve obrise kapitalnog izdanja, čijih nešto više od 700 stranica vrvi od važnih podataka, pomalo izazovnih zapažanja i simpatičnih paralela koje tek sad uviđamo, razmatrajući na koji način su Beograd, Srbija i Jugoslavija tokom tranzicionih decenija (1980–2010) gradili svoj (urbani) identitet kroz medijsku formu muzičkog videa.
...…
Ova istorizacija domaćih pop kulturnih artefakata istovremeno nam je preko potrebna i tek sad moguća. Sama knjiga spada u onu vrstu istraživačkih tekstova sa polemičkim tonovima, koja otkriva mnogo više od onog što je proklamovana tema – celu jednu povest koja je dosad bila neispričana, a sad je razotkrivena i sačuvana od zaborava zahvaljujući pedantnoj analizi kulturne proizvodnje iz pomenutog perioda naše skorašnje istorije. U širokom zamahu, ovde se usput otkrivaju sve faze promena kroz koje smo prošli, i to baveći se samo spotovima, njihovom estetikom, porukom i ekonomskom logikom. Bavljenje njima ispostavlja se kao izuzetno efektan način da se objasne društveni procesi koji stoje u njihovoj pozadini, u poslednjih trideset godina tokom kojih se socijalni pejzaž bivše Jugoslavije tako drastično izmenio. Oni su ostali kao živo ogledalo jednog sveta koji je u međuvremenu nestao.
Ne možemo da se otmemo utisku kako će za našu javnost biti novitet i sama spoznaja da iza svakog kulturnog produkta stoji neki društveni proces: tako je i video-prezentacija pop-muzičke scene – uvek istovremeno bila pojavni deo dubljih društvenih tokova… Raspevani Beograd spektakularno poentira nudeći ovu poruku kao svoju glavnu misiju. Dok je čitate, svesni ste da se suočavate sa retkim primerom poštene naučne knjige koja se bavi životnom stvarnošću oko nas – jedino što naša stvarnost nije baš tako često izvrgnuta kompetentnoj stručnoj analizi. Kao i uvek, treba imati hrabrosti da se govore činjenice, a to je ono što ovo delo neštedimice čini.
Irena Šentevska je već umela da se bavi ovakvim analizama epohe, kao što pokazuje njena knjiga The Swinging 90s: Pozorište i društvena realnost Srbije u 29 slika (Orion Art, Beograd, 2016). Autorka je ovde obavila gigantski posao baveći se uzorkom od 4733 spotova nastalih u ovdašnjoj produkciji (spisak literature i indeks se protežu na više od 100 strana), razmatrajući ih u dve ravni: prva je smeštanje u svetske tokove, a druga analiza ovdašnjeg konteksta. Time se postiže razumevanje da ni po čemu nismo ekskluzivni, nego deo globalnih zbivanja, kao i da je lokalna produkcija autentičan doprinos njima, te da je samo tako vredi i razmatrati. Takođe, postaje jasnije nego ikad da je svaki muzički žanr koji je zastupljen kod nas zapravo utemeljen u interesima neke ovdašnje društvene grupacije, sloja ili klase, što je posebno jasno u video-spotovima kao šljaštećem načinu na koji one vole sebe da predstavljaju.
Raspevani Beograd je knjiga podeljena na tri zone: Pink, Crnu i Sivu. Ružičasta se bavi turbo-folkom, crna rokenrol scenom, a siva hip hopom. Izbegavajući suvišne vrednosne sudove, kroz analizu video- spotova dolazi se do zaključaka koji postepeno iznose na videlo realne socijalne pozicije pripadnika ova tri paralelna sveta, što i sad koegzistiraju u Srbiji, samo ponekad se mešajući. Tu negde je skrivena istina o društvenoj evoluciji koja nas je pogodila tokom poslednjih trideset godina. Mada lično poznaje mnoge od pomenutih učesnika pop kulturne scene, muzičare, menadžere, novinare, pa i retke kulturne teoretičare, potpisnik je bio pomalo zatečen, pa i dirnut ovako širokim oslikavanjem i kontekstualizacijom cele muzičke zajednice, koja nama svima određuje svoje male ili velike uloge u mnogo širem razvoju događaja.
Knjiga Irene Šentevske Raspevani Beograd jedna je od najboljih originalnih knjiga o popularnoj muzici koje su dosad izašle na srpskom jeziku. Ona nudi ovdašnjoj akademskoj zajednici mapu kako da se snađe u oblasti sa kojom očigledno nije sigurna kako da se nosi, jer ozbiljnih istraživačkih radova sa ovom tematikom skoro i da nema. Svojim pionirskim istraživanjem, Šentevska ne samo da je na viši nivo podigla rečnik koji pomaže da se analiziraju fenomeni naše popularne muzike, nego je mrežom fusnota uspela da obezbedi svakom budućem istraživaču pouzdan vodič kroz relevantnu literaturu. Na taj način je udarila temelj mogućim studijama popularne muzike, kao delu studija kulture, što u bivšim jugoslovenskim krajevima, nažalost, još uvek ne postoji.
“Ovo je knjiga o Beogradu koji peva od muke”, rekla je u jednom intervjuu Irena Šentevska. Verujem da se iz istog razloga pišu i ovakva naučna dela.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
