fotografije: marija janković
Desetog juna i Beograd će se priključiti gradovima koji obeležavaju Svetski dan secesije i pokazati svoje primerke arhitekture ovog lepog stila
Kada se pomene secesija u Srbiji, prvo se pomisli na Suboticu, u kojoj su dragulji takozvane mađarske nacionalne varijante ove umetničke revolucije s kraja 19. i početka prošlog veka u Evropi i Americi. Sinagoga, upravo obnovljena i u svom sjaju otvorena za publiku, Rajhlova palata u kojoj je Savremena galerija, i zgrada u kojoj je Gradski muzej, izraziti su primeri secesije ovog grada poznati i u stručnoj literaturi.
Od kako je pre pet godina ustanovljen Svetski dan secesije, 10. jun, kada su preminuli Antonio Gaudi i Ede Lehner, dvojica harizmatičnih i upečatljivih arhitekata sa dva kraja Evrope, obeležavanjem tog datuma u Subotici promovišu svoje nasleđe ovog maštovitog stila. Od ove godine, Beograd će biti još jedan srpski grad na spisku onih koji u svetu obeležavaju 10. jun. Iako arhitektonsko nasleđe u stilu secesije u Beogradu ne bi moglo, na prvi pogled, da se takmiči sa mnogo upečatljivijim primerima poput Gaudijeve La Pedrere (Kasa Mila) u Barseloni ili Sinagoge i Rajhlove palate u Subotici, i u našoj prestonici postoje jedinstveni primeri ovog stila, posebno u njegovoj nacionalnoj varijanti.
Zaustavljena u svom razvoju polovinom 15. veka, arhitektura u Srbiji je tek od sticanja nezavisnosti u 19. veku uspela da krene u korak sa Evropom i njenim stilovima. Tako se i secesija u Beogradu stidljivo pojavljuje i razvija se paralelno sa istoricizmima. Hoteli, robna kuća, zgrada zadruge, i porodične kuće u većini, nose ovaj stil u Beogradu. Njegovi možda najoriginalniji primeri su oni koje je projektovao Branko Tanazević, i tako stvorio srpsku varijantu secesije. Branko Tanazević se trudio da stvori originalni nacionalni stil u okvirima secesije, ono što Srbija nije imala, arhitektonski stil u profanoj arhitekturi. Primer koji mnogi poznaju jeste zgrada Stare telefonske centrale u Kosovskoj ulici. No, kuća koju malo ko prepoznaje kao vredan arhitektonski biser je kuća trgovca Radisava Jovanovića u Ulici Stevana Sremca broj 5, danas tužno zdanje koje čezne za novim ruhom da bi zasjalo negdašnjim sjajem. Za razliku od Centrale, gde se Tanazević oslanjao prevashodno na srednjovekovnu sakralnu srpsku arhitekturu, inspiraciju za Jovanovićevu kuću pronalazio je pre svega u narodnoj umetnosti veza i duboreza.
Nekadašnji Robni magazin u Ulici Kralja Petra posle više godina je konačno obnovljen i postao je prostor za uživanje u tipičnom primeru bečke secesije. Izgrađen 1907. po nacrtima tek svršenog studenta Viktora Azriela, a po želji investitora Benciona Bulija, bio je pravo malo čudo u tadašnjem Beogradu. Ne samo da je doneo do tada nezamislivu ideju o zidu od stakla i metala, otvoren prostor bez pregradnih zidova i spratova, već je uveo i pojam robne kuće poput onih kakve je tada imao Pariz.
Iste godine, malo dalje niz ulicu, na ćošku Kralja Petra i Uzun Mirkove, nikla je stambena zgrada sa dućanima po narudžbini bogatog trgovca Svetozara Stamenkovića, a u izvedbi Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića. Njena fasada obložena zelenim pločicama (odakle i kolokvijalni naziv Kuća sa zelenim pločicama) odskakala je u tadašnjem Beogradu, a i u današnjem. Ženske maske i ornamenti biljnih motiva po njenoj fasadi svrstavaju je među najbolje primere secesije u našem gradu.
Klub „Lepota života“, nastao sa željom da okupi ljubitelje umetnosti, putovanja i gastronomije, koji posebnu pažnju posvećuje arhitektonskom nasleđu secesije pre svega u Beogradu, i Muzej grada Beograda osmislili su niz aktivnosti povodom Svetskog dana secesije u nameri da učine vidljivim i ovaj deo grada. Program je najavljen izložbom fotografija arhitektonskih detalja u stilu secesije u Beogradu „Secesija – sloboda stvaranja“ koja je otvorena tokom Noći muzeja u Muzeju Jovana Cvijića. Deo izložbe su i tri šetnje kroz beogradsku secesiju. Sam Svetski dan secesije biće obeležen predavanjima i stručnim vođenjima kroz Muzej i njegov unikatni enterijer, koji je u nacionalnoj varijanti secesije osmislio i realizovao Dragutin Inkiostri Medenjak, projekcijom dokumentarnog filma o Inkiostriju i dodelom nagrada za najbolju fotografiju izložbe. Biće to, očekuje se, priključenje obeležavanju Svetskog dana secesije dostojno ovom lepom umetničkom stilu.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
