Konzervatori: Zašto ministar Selaković laže o zaštiti manastira Žiča

Dok se Tužilaštvo za organizovani kriminal bavi slučajem u kojem je kompleksu Generalštab oduzet status kulturnog dobra, a u kome je jedan od četvoro okrivljenih i ministar kulture Nikola Selaković, on je na poslednjoj sednici Skupštine Srbije 14. januara pred poslanicima pokazao svoju revnost u očuvanju našeg kulturnog nasleđa i predložio im da izglasaju četiri muzejska predmeta za kulturna dobra.

Takođe je iskoristio priliku da kritikuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture (RZZSK). Rekao je da je manastiru Žiča oduzet status kulturnog dobra po nalogu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da se zaposleni u RZZSK ne brinu o Studenici, Mileševi i drugim manastirima, i nazvao ih je „jednim od najvećih kočničara zaštite kulturnih dobara“.

Zašto Selaković kritikuje RZZSK

U Republičkom zavodu imaju dokaze da ništa od toga nije tačno, a razlog Selakovićevim netačnim informacijama i ocenama vide upravo u približavanju glavnog pretresa u slučaju Generalštab.

Podsetimo da je upravo zahvaljujući prijavama konzervatora RZZSK Tužilaštvo za organizovani kriminal otvorilo slučaj Generalštab u kome je Nikola Selaković jedan od okrivljenih, zbog čega je i pozvan da 4. februara dođe na glavni pretres.

Elem, ministar Selaković je skupštinske poslanike prvo podsetio da je manastir Žiča 1947. godine određen za zaštićeno područje, a da je nakon toga proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Zatim je naveo da je kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture dobio nalog od bivše direktorke RZZSK Dubravke Đukanović da odredi granice zaštićenog područja manastira Žiče, a zatim rekao:

„Da li znate šta su oni uradili? Kraljevački zavod je kulturno dobro, koje je Narodna skupština proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja, stavio pod prethodnu zaštitu, ukinuo područje zaštite de facto, koje je desetinama hektara veliko, sveo samo na portu manastira, manastirsku crkvu, umesto pod stalnu zaštitu kao dobra od izuzetnog značaja, stavili su pod prethodnu zaštitu“, rekao je Selaković.

Da li Selaković poznaje zakon

Dodao je da je to urađeno kako bi određenim licima bila data dozvola za podizanje turističkog kompleksa sa olimpijskim bazenom, akvaparkom, bungalovima, salom za veselja, a sve po nalogu „tadašnje direktorke Zavoda, ove arhiblokaderke, ove koja će da bude na vrhu liste, ove koja je pisala anonimnu prijavu, a u stvari stajala u potpunosti iza nje, dakle, oni su sa Žiče skinuli zaštitu kulturnog dobra od izuzetnog značaja“, istakao je Selaković.

U RZZSK zaključuju da ministar Selaković ili ne zna zakonsku proceduru a ni šta i kako radi jedna od institucija za koju je zadužen, ili namerno neće da zna. I jedno i drugo je nedopustivo.

Žiča se nalazi u Centralnom registru

Prvo, u Centralnom registru nepokretnih kulturnih dobara piše da je manastir Žiča spomenik kulture iz 13. veka. Znači RZZSK nije skinuo zaštitu sa Žiče kao što je rekao ministar Selaković.

„Uostalom, mi ni ne možemo to da uradimo, to može samo Skupština Srbije“, kaže za „Vreme“ Nenad Lajbenšperger konzervator RZZSK.

Foto: Tanjug

Objašnjava da je Žiča proglašena za spomenik kulture, ali su potom promenjeni zakoni, pa je trebalo „osim samog manastira zaštititi i njegovu okolinu. Da bi se to postiglo, područje na kome je Žiča dobilo je status prethodne zaštite kako bi se područje stavilo pod dodatnu  zaštitu. Inače, status prethodne zaštite štiti i područje, odnosno zaštićenu okolinu, i objekat dok se ne završi revizija, tako je po zakonu.“

Nenad Lajbenšperger naglašava da Kraljevački zavod za zaštitu spomenika kulture nije mogao da skine zaštitu Žiči, jer to na predlog RZZSK može da učini samo Skupština. Takođe, status prethodne zaštite ne znači ukidanje zaštite sa spomenika kulture, već samo deo procesa rada na pripremi drugog oblika zaštite.

„Ministar Selaković bi to morao da zna“, kaže Lajbenšperger.

Mileševa ne prokišnjava

Na pomenutoj sednici Skupštine, ministar kulture je optužio RZZSK da ne vode računa o manastirima.

„Studenica kako što smo dokazali nije učestvovala ni na jednom jedinom konkursu. Trideset godina je prokišnjavala Mileševa – grobno mesto Svetog Save i dom Belog anđela“, naveo je Selaković.

Konzervatorka Estela Radonjić Živkov kaže za „Vreme“ da „je u Mileševu u poslednjih 30 godina uložena velika količina novca. Upravo zahvaljujući sručnjacima Republičkog zavoda ni MIleševa, ni Ravanica ni Sopoćani više ne prokišnjavaju. Zahvaljujući Republičkom zavodu u poslednjih desetak godina izvedeni su opsežni konzervatorsko restauratorski radovi na freskoslikarstvu manastira Studenice, Sopoćana, Đurđevih stupova, manastira Gradac. Zahvaljujući Republičkom zavodu mi sada imamo preko 2700 nepokretnih kulturnih dobara“.

Kaže i da rade onoliko koliko im Ministarstvo odobri sredstva „ a za 40 miliona dinara godišnje koliko dobijemo za konzervaciju ne može mnogo da se uradi“. Napominje da ima „201 kulturno dobro od izuzetnog značaja. To znači da svako kulturno dobro od izuzetnog značaja godišnje može da dobije oko 1700 evra. Da li išta može sa tim parama da se uradi?“

Ministarstvo je kočničar

Mi na osnovu plana godišnjeg rada tražimo od Ministarstva kulture 300 do 400 miliona dinara, a dobijemo 40 miliona. Ministarstvo kulture opredeli taj novac za naš program. Međutim, za svaku javnu nabavku preko dva miliona dinara traži se odobrenje od Ministarstva finansija, a svaka konzervacija je skuplja od dva miliona dinara. Ministarstvo finansija nam nije dalo saglasnost ni za jednu od traženih nabavki“, kaže Estela Radonjić Živkov.

Dodaje da takva praksa traje „od kako je Goran Vasić postavljen za v. d. direktora RZZSK. I pre toga nismo imali sličnih problema ali su uspešnije rešavani. Od imenovanja Vasića Republički zavod nije dobio ni jednu saglasnost, niti je v. d. direktora zainteresovan da ih traži. On je očigledno postavljen kako bi RZZSK mogao da se ukine, za šta se zalaže Selaković.“

Navodi i da je od kako je Nikola Selaković postao ministar kulture proglašeno je samo jedno kulturno dobro.  Radi se o Dubokoj dolini u Surdulici, čime je to mesto stradanja srpskog naroda tokom Prvog svetskog rata postalo prostor od posebnog istorijskog i memorijalnog značaja.

Estela Radonjić Živkov kaže da RZZSK „redovno šalje predloge spomenika koje bi trebalo zaštititi, ali ih Ministarstvo kulture ne prosledi Vladi Srbije. U Ministarstvu gotovo sto predloga odluka čeka da ministarstvo odradi svoj posao i pošalje odluke na usvajanje na Vladu ili Skupštinu. Za to vreme svi ti spomenici mogu da budu predmet daljeg uništavanja i devastacije. Po tome se očigledno vidi ko koči zaštitu“.

Četiri muzejska predmeta

Na već pomenutoj sednici Skupštine Srbije ministar Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, i time dao priliku Parlamentu, kako je naglasio, da prvi put u svojoj istoriji izglasa taj status za pokretna dobra.

Reč je o Krunidbenim insignijama kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvalama monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara, Votivnim kolicima i skulpturi „Danubius“.

Istakao je da se ti artefakti konzerviraju, naučno obrađuju i putem izlaganja predstavljaju javnosti i dodao da ipak ni jedan od tih predmeta do danas nije bio predložen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

„Ovo je nedopustiv primer nemara i nebrige koji su trajali decenijama. Cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koje zaslužuje, da pokažemo da država Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe“, istakao je Selaković.

Tokom skupštinske rasprave, Slobodan Ilić poslanik grupe Mi snaga naroda rekao je da je  „licemerno“ da to predlaže Selaković koji je, kako je naveo, okrivljen u slučaju „Generalštab“.