Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Kratka forma autorske animacije u Srbiji oduvek je živela na margini, njena sudbina na ovim prostorima je najčešće bila vezana, kako je to teoretičar filma Ranko Munitić odavno slikovito opisao, za nekakve podrume i devojačke sobice.
A onda su u poslednjih dvadesetak godina osnovani Evropski festival animiranog filma Balkanima u Beogradu, Animanima, međunarodni festival animiranog filma u Čačku i Evropski festival animiranog filma dece i mladih Animator fest u Jagodini, sva tri su posvećena samo animiranom filmu. Osim njih, ima ih još nekoliko u čijim programima su sekcije animiranog filma.
NEKAD I SAD
Ova tri specijalizovana za animaciju imala su iznimno kvalitetnu selekciju, dometa svetske autorske animacije i krcate prateće programe. Do pre nekoliko godina dobijali su skromnu ali postojanu finansijsku podršku Ministarstva kulture.
Međutim, ta podrška je ove godine izostala, pa su se ova tri festivala našla na rubu da budu ugašeni. Međunarodni festival Balkanima u Beogradu, osnovan 2004, ne održava se već drugu godinu, kao ni međunarodni festival Animanima u Čačku, koji će možda postati bijenalni. Osim toga, Filmski centar Srbije već drugu godinu ne objavljuje konkurse za finansijsku podršku savremenom stvaralaštvu pa značio ni filmskom, zbog čega stagnira i sama scena animiranog filma. Reditelje čiji su filmovi prikazivani na svetskim festivalima animacije imamo, tu su na primer Ana Nedeljković, Nikola Majdak Mlađi, Miloš Tomić, Lea Vidaković, Vojin Vasović, Mihajlo Dragaš, Isidora Vulić, Marija Vulić, Maša Avramović, Jelena Milunović, Ivan Stojković, Aleksa Gajić, ali su mnogi od njih zbog nedostatka finansijske potpore kod kuće emigrirali u Sloveniju, Francusku, Nemačku, Portugaliju, zemlje u kojima animacija ne živi u devojačkim sobicama i podrumima.
Zbog takvog odnosa države prema kulturi i filmu, u Srbiji je ove godine održan samo jedan od tri festivala animiranog filma, onaj u Jagodi, iako ga je Ministarstvo kulture na ovogodišnjem Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti filmske umetnosti odbilo.
VELIKA ŠARENA TORTA
Četrnaesti Animator Fest, međunarodni festival animiranog filma za decu i omladinu održan je zahvaljujući finansijskom pokroviteljstvu grada Jagodine i velikoj posvećenosti i entuzijazmu Marije Vulić, rediteljke i umetničke direktorke festivala i Ivane Nedeljković iz Kulturnog centra “Svetozar Marković”, u čijem se prostoru festival i održao.
Marija Vulić je osnivač ovog festivala koji je nastao iz škole animiranog filma koju je volonterski pokrenula pri Kulturnom centru 2007. godine. “U želji da otvorimo još jedan prostor za predstavljanje naše dečije animirane produkcije (pored festivala Zlatni puž u Vranju), osnovali smo Animator fest 2013. godine kao nacionalni festival animiranih filmova dece i mladih. Već 2017. naš festival je postao međunarodni kulturni događaj, ne samo usmeren ka deci i mladima već i prema zahtevnijoj filmskoj publici”, objasnila je Vulićeva. Inače, ona je pre šest godina realizovala animirani film u stop–motion tehnici Trkija (vidi “Vreme” od 26. maja 2021), koji je pobrao mnoge nagrade na festivalima autorske animacije.
U katalogu Animator festa objavljen je recept za uspešni festival, a ovde ga citiramo u celosti u slučaju da ga još neko, prisiljen situacijom u kojoj radi, već ne primenjuje: “Poželeli smo da ovogodišnji festival predstavimo kao veliku šarenu tortu na radost svih koji vole poslastice. Animirani film i dobra torta prave se na sličan način. Ni jedno ni drugo ne nastaje odjednom. Potrebno je vreme, strpljenje i mnogo važnih slojeva. Pred vama je recept za savršen festival u kojem su autori iz raznih krajeva Evrope pažljivo mesili ideje i pekli najbolje priče te su potrebni sastojci: pregršt pažljivo prosejane mašte, stotine premaza animiranih slojeva, šaka zrelih jagoda uzgajanih u dečjoj bašti, mnogo slatkog šlaga za osmeh najmlađih, dosta kocki šećera čiste studentske energije, crna čokolada, bogata sladošću i sa mrvicom prirodne gorčine za oštriji ukus filmskih profesionalaca, za čvrstinu i integritet brašno od visokokvalitetnih radionica, predavanja i pratećih programa i prstohvat mrvica za ritam i dobru muziku.
Sve sastojke pažljivo složiti u filmske projekcije, dodati sate truda, snova i rada autora iz cele Evrope. Sve dobro izmešati u mraku bioskopske sale, začiniti osmehom i poslužiti sa mnogo ljubavi”.
NAGRADE
Za ovogodišnji festival prijavilo se više od hiljadu osamsto filmova iz stotinak zemalja sveta, a selekciona komisija izabrala je 114 animiranih ostvarenja i smestila ih u četiri takmičarske kategorije: filmovi dece i mladih, studentski film, evropski kratki film za decu i mlade (profesionalna ostvarenja) i kratki evropski film (profesionalna ostvarenja) i jednu izvan takmičarsku, Evropska panorama.
Grand Prix je dobio film koji ima već više od trideset festivalskih priznanja po svetu. Radi se o lutkarskom stop–motion dokufilmu izvedenom u tekstilu Zima u martu gruzijske autorke Natalije Mirzojan. To je potresna emigrantska priča o mladom paru iz Petrograda koji, pritisnuti nemoći, tugom i strahom zbog rata i političke represije, donosi odluku da zauvek napusti svoju zemlju. Njihov najveći strah je da će biti razdvojeni na granici Rusije sa Gruzijom i upravo te mračne sekvence duševnih lomova glavnih likova rediteljka uspešno realizuje, pažljivo, strpljivo i bez patetike, kroz metamorfne metafore tekstila i veza.
Nagrada za najbolji studentski film pripala je britanskoj rediteljki Rejčel Šilouč za film Ja, ti i dim, dva Specijalna priznanja su otišla Janki Feiner iz Mađarske za film Vatra u mom džepu i reditelju Milu Bonaru iz Velike Britanije za film Pauza.
Dva Posebna priznanja za kratki evropski film dobili su film Sa kasetama i sendvičima u kolima Kijane Nagšine iz Nemačke, jedna delikatno oslikana priča o neizlečivoj bolesti mlade osobe i odlični francuski psiho triler Bog je stidljiv Žoslena Šarla, koji je letos u Anesiju već bio nagrađen.
Dečji žiri je odabrao Nome je ostrvo, ostvarenje režisera, ilustratora i producenta iz Beograda (koprodukcija Srbija i Španija) Vojina Vasovića za najbolji evropski kratki film za decu i mlade, koje je upravo iz Jagodine krenulo na svoje festivalsko putovanje.
Nagrada publike je otišla gorko-slatkoj komediji Molim te rediteljke Ane Mancaris (norveško-švedska produkcija), koja razmatra čovekovu težnju da voli i bude voljen i čije su centralne teme emotivna zavisnost, intimnost i romantični odnosi.
VAŽNO O ANIMATOR FESTU
Filmove je ocenjivao žiri izuzetne stručnosti: predsednica je bila Margit Antauer Buba (osmislila i organizovala svetski poznati Animafest u Zagrebu), Melodi Bulisijer, francuska autorka animiranih filmova, došla je prvi put na jagodinski festival kao i Irina Kondić, kustos Jugoslovenske kinoteke u Beogradu. Krste Gospodinovski, makedonski reditelj (prošle godine u Jagodini osvojio Nagradu za najbolji film sa stop motion lutka filmom Nemi filmovi snimljenog u jednom kadru). Sebastijan Sperer je 25 godina bio selektor najstarijeg Međunarodnog festivala animiranog filma u Ansiju, i znameniti srpski filmski reditelj i animator Miloš Tomić, trenutno na privremenom radu u Sloveniji (vidi “Vreme” 20. mart 2019). S obzirom da je jedini ove godine, imamo potrebu da kažemo i reč-dve o pratećim programima i time opet istaknemo domet ovogodišnjeg izdanja Jagodinskog festivala, realizovanog u već pomenutim okolnostima. Održane su dve izložbe, radionica i jedno predavanje.
Galeriji Kulturnog centra priređene su izložbe Tri parčeta, četiri reza, izložba ilustracija mladih umetnica Anke Arsenić i Jovane Ćubović (Arsenićeva je i autor vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Festivala) i Dečak koji je brisao poljupce, izložba akvarela-frejmova iz animiranog filma Radostine Nejkove, profesorke animiranog filma sa FDU iz Sofije. Član žirija Miloš Tomić je jagodinskim gimnazijalcima održao “Radionicu kreativne samoodbrane” o stop motion animaciji, a autorka ovog teksta, u svojstvu počasnog ambasadora animirane baštine legendarnog milanskog režisera čuvenog crtaća Linije (La linea) Osvalda Kavandolija, održala je predavanje “Začin protiv dosade: Kavandolijeva linija života”.
Za kraj, kao neki utisak o 14. Animator festu, evo reči Marije Vulić, umetničke direktorke festivala: “Svesni smo da društveni trenutak koji živimo donosi mnogo briga i da svet odrastanja danas nije lak. Upravo zato želimo da malo zasladimo stvarnost kroz umetnost animacije, sloj po sloj, da ponudimo deci, mladima i čitavoj zajednici prostor u kome mogu slobodno da dišu i sanjaju. I to je sve što je važno o Animator festu, zalivanje i negovanje umetnosti animacije, ogrtanje toplotom ljudi, prijatelja i kolega”.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplatana digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija.Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
