Užički dinosaurusi i krokodili iz Morave

Dinosaurusi su u Beogradu! Istina, samo kao modeli, eksponati izložbe „Vladavina reptila“, ali zaista izgledaju kao da su pravi. Uostalom, uverite se: izloženi su u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umetnosti, i biće tu do 3. februara iduće godine.

Autor i modela i izložbe je Boban Filipović, student četvrte godine Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, na smeru za paleontologiju. Živi u Užicu. Životinje kojih više nema video je prvi put na fotografijama u dečjoj enciklopediji (poklon roditelja za petogodišnjaka), u osnovnoj školi je počeo da skuplja fosilne puževe u Kremnima, modelima dinosaurusa koje je pravio u srednjoj školi sad se igraju klinci iz komšiluka, a oni koje je napravio poslednje tri godine nalaze se na izložbi „Vladavina reptila“. Svi su od stiropora i materijala dostupnog u svakoj knjižari, pomagale su mu kolege, tata je izrađivao metalne delove, a stručnim savetima su mu pomogli profesorka Vesna Dimitrijević i Srđan Marinčić. Kaže i da je izložba deo akcije predstavljanja i popularizacije Paleontološkog smera.

Na izložbi je dvadesetak rekonstruisanih fosilnih kičmenjaka u prirodnoj veličini. Svaki je na postolju – detalj prirodnog staništa, a nekoliko „vršnjaka“ iz istog kraja su zajedno u diorami. Izloženi su i fosili i replike fosila, preparirani krokodili, ptice i njihovi skeleti, puno skica i objašnjenja, a sve u cilju priče o karici koja nedostaje.

U grupi Archosauria su dinosaurusi, pterosaurusi, ptice, krokodili i njihovi izumrli srodnici. Arhozauromorfe su evoluirale tokom 250 miliona godina, živele su i na kopnu, i u vodi i vazduhu, preživele su nekoliko velikih izumiranja, i predstavljaju jednu od najuspešnijih grupa kičmenjaka u istoriji Zemlje. Onako kako ih je predstavio Boban Filipović, svi su dopadljivi – pa i oni s kojima ne biste voleli da se sretnete ni u snu.

Na primer, reptil Longisquama ima niz leđnih krljušti, nalik perju, koje su najverovatnije služile da zbune ili uplaše grabljivice. Moguće da je živeo na drveću i da su mu insekti bili omiljena hrana. Zatim, Šarovljevo krilo, Sharovipteryx mirabilis, najstarija je poznata životinja s letećim membranama između tela i ekstremiteta. Nije bio baš neki letač. Moguće da je brzinu potrebnu za odskok postizao trčeći na dve noge ili skakanjem poput skakavca. Membrana je bila trouglasta, u obliku delta krila, kakva imaju današnji borbeni avioni. Morski krokodil, Geosaurus suevicus, iz kasne jure, mnogo je manji od današnjeg krokodila i bolje je prilagođen za život u vodi od njega: telo mu je hidrodinamično, noge su mu veslastog oblika, rep ima ulogu zadnjeg peraja, a umesto oklopa od koštanih ploča ima glatku kožu kako bi smanjio otpor vode. Mesečev jutarnji grabljivac, Eorator lunensis, najstariji je poznati predstavnik dinosaurusa a živeo je pre 230 miliona godina. Od temena duž vrata ima retke dlake, filamente. Pterodactylus kochi ima dugačak vrat s rastegljivom kesom poput današnjeg pelikana. Imao je četiri ekstremiteta, s tim što su prednji bili i krila i noge po potrebi jer je imao tri prsta s kandžama i četvrti veoma izdužen sa letnom kožicom. Naime, otkriveni tragovi kretanja po tlu svedoče da je gazio celim stopalom zadnjih ekstremiteta, a da je krila koristio kao prednje noge oslanjajući se na tri prsta, dok je četvrti, izdužen, bio podignut. Polarni dinosaurus, Leaellynasaura amicagraphica, živeo je pre 106 miliona godina u šumama Južnog pola, gde je pola godine potpuni mrak i gde je veoma hladno. Njihovi uvećani optički režnjevi govore da su dobro videli i tokom polarne noći, a pronađeni otisak kože tačkaste strukture ukazuje da su imali nešto nalik sadašnjem krznu. Na izložbi se dva mladunca, pokrivena kratkim belim krznom, bezbrižno igraju u snegu.

Najatraktivniji deo izložbe je diorama sa detaljem iz Mongolije, gde je pronađeno više desetina dinosaurusa, guštera. Boban Filipović je izdvojio fosil Citipati osmolskae, jednu od „velikih mama“, pronađene kako leže na gnezdima. Bilo je tridesetak jaja u gnezdu, poređanih u koncentričnim krugovima, a mame su ležale na njima raširenih krila štiteći ih od grabljivica, hladnoće i pregrevanja. Pretpostavlja se da ih je u tom položaju zatekla velika dina ili jaka peščana oluja i da su one, štiteći gnezdo, žive zatrpane. Ista sudbina je, najverovatnije, zadesila i dva fosila skeleta nazvana „Dinosaurusi u borbi“. Biljojed, Protoceratos andrewsi, i mesojed, Velociraptor mongoliensis, naleteli su jedan na drugog, biljojeda je peščana oluja zatekla na sve četiri noge a mesojeda u ležećem položaju s podlakticom u kljunu protivnika i kandžom kojom je ubijao u predelu vrata. Pretpostavlja se da je mesojed pobedio tako što je kandžom probušio dušnik ili glavnu arteriju biljojedu.

A U SRBIJI: Fosila dinosaurusa u Srbiji nema. Boban Filipović kaže da ih „u okolnim zemljama, međutim, ima: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji… U pitanju su dinosaurusi koji su živeli na ostrvima. Na našim prostorima imamo samo ostatke biljaka, ali nisu poznati ostaci kičmenjaka. Jedini fosili iz mezozoika, vremena kada su živeli dinosaurusi, i paleozoika uglavnom su iz morskog taloga pa sadrže faune morskih beskičmenjaka (školjke, puževi, glavonošci, ramenonošci, korali, krinoidi…).“

Ali, zato se zna da su ovde bili krokodili, lobanja jednog od njih pronađena je u pećini Popovac kod Paraćina. Nazvan je Crocodylus moraviensis, i sada je vlasništvo Zavičajnog muzeja u Zaječaru. Zahvaljujući njemu saznalo se da su praistorijski krokodili živeli ovde pre nekih 24 miliona godina, u ranom miocenu. Na izložbi je, pored tog fosilnog, postavljen model današnjeg krokodila – poređenja radi. „Na našim prostorima postoje nalazi fosilnih kičmenjaka, ali su iz kenozoika, iz nešto mlađih perioda, i uglavnom sadrže ostatke fosilnih sisara“, kaže Boban Filipović. „Najčešće se pronalaze velike fosilne kosti iz vremena pleistocena. Najpoznatiji predstavnici su runasti mamut, stepski mamut, runasti nosorog, orijaški jelen, irvas, bizon i mnogi drugi. Njihove kosti su uglavnom vađene iz Dunava, prilikom iskopavanja šljunka. Iz istog vremena, ali u sedimentima pećina u planinskim delovima, otkriveni su ostaci pećinskog medveda, pećinske hijene, pećinskog lava. Nešto stariji nalazi fosilnih kičmenjaka na prostoru Srbije nalaženi su uglavnom u sedimentima iz vremena miocena, kada je biljni i životinjski svet živeo u tropskoj i suptropskoj klimi. Floru su činile sekvoje, taksodijumi, palme, cimet, jojoba, lovori, a faunu nosorozi, surlaši, tapiri, tropski konji, jeleni, svinje, hijene, ptice, krokodili, kornjače, varane… Najbogatiji lokalitet sa miocenskim kičmenjacima je Prebreza kod Blaca, mada su pojedinačni nalazi poznati sa mnogo lokaliteta širom Srbije. U okolini Beograda, u Višnjici, interesantni su nalazi miocenskog glavonošca, srodnika današnjeg nautilusa, a sa istog lokaliteta potiču i zubi ajkule, bliskog srodnika današnje velike bele ajkule.“

Svi modeli i neki fosili sa izložbe „Vladavina reptila“ vlasništvo su Bobana Filipovića. „Prirodnjački muzej nema prostora ni za svoju kolekciju, a kamoli za moju. Sramota je što Srbija nema prirodnjački muzej sa stalnom postavkom; šteta i posledice takve situacije su nesagledive. Ja bih najviše voleo kad bi u Užicu postojao neki prostor za moje modele, mislim da bi im to bilo prirodno stanište.“