Dubravka Lazić: Igra igri grize rep
Galerija Akademije umetnosti, Novi Sad 3-16. aprila 2024.
Umetnost koja pokreće pitanja i inicira razmišljanje ili imaginaciju jeste umetnost koja prevazilazi kod nas standardnu doksu o estetici, konceptu lepote, uživanja i ličnog, po pravilu veoma mutnog, sentimenta. Dobra umetnost ne izbacuje sentiment – naprotiv, ona ga izoštrava. Konačno, sklopovi emocija danas su važniji nego ikad, jer na ključan način određuju strategije i taktike društvenosti. O politici, eksplicitno, ipak drugom prilikom.
Izložba radova Dubravke Lazić predstavlja zaokruženi, ali ipak i dalje otvoren istraživački proces koji se razvijao i nadograđivao tokom prethodne dve godine. Kao dva osnovna čvorišta ili punkta za vizuelno istraživanje Dubravke Lazić, mogu se izdvojiti transformacija medija fotografije i, nesumnjivo, koncept igre koji povezuje kreativni i poetički impuls. Remedijalizacija fotografije u nekoliko etapa u ovom slučaju de facto predstavlja igru multimedijskog kombinovanja. Sa druge strane, samo poetičko načelo igre može se dovesti u vezu sa emocijama koje evociraju detinjstvo i koje se po pravilu dokumentuju fotografijama. Dragan Prole povodom izložbe podseća na tvrdnju Eugena Finka da “svaka igra […] potencijalno otvara međuljudski horizont. Umetnost pak otvara jednu vrstu stvarnosti koja je ujedno i fiktivna i realna, zbog toga je umetnost bliža igri od drugih sfera postojanja, jer je i igra svojevrsna međuzona između ozbiljnosti i improvizacije”.
Zbog svega toga, neophodno je opisati krug koji na simboličan način ilustruje sam naziv izložbe ‒ Igra igri grize rep. Izložba se sastoji od tri segmenta: fotografija, crteža i tzv. lažnog zida na kome su predstavljene fotografije/asamblaži. Autorka polazi od veoma ličnog sentimenta, osećaja protoka vremena i odlučuje da rekonstruiše scene, ne same prošlosti, već njenih označitelja – različitih predmeta i igračaka. Jer, šta je igra bez igračaka, bez objekata, stvarnih ili izmišljenih, oko kojih se igra konstituiše i odvija? Tako najpre nastaju makete koje liče na 3D modele za stop motion animaciju, a koje autorka docnije precizno fotografiše i na taj način dobija začudni, bajkoliki svet u kome se novogodišnja kugla suočava sa crvenim automobilom.
U takvoj fotografskoj predstavi, umesto melanholije sećanja, kao rezultat imamo saturisanu, vizuelno naglašenu sadašnjost. Upravo zato autorka govori o “reciklaži” kao o procesu kroz koji se igra ponovo aktuelizuje. Dalje, kao u sledećem nivou igrice, pojavljuje se nova, fantastična alatka, neko bi rekao iz budućnosti, naime – artificial intelligence. Upotreba AI danas najčešće provocira kritičke i etičke dileme koje akcentuju strepnju da nove tehnologije mogu zauvek promeniti život na Zemlji. Dubravka Lazić, međutim, postavlja drugačiju premisu – treba koristiti inteligenciju (dakako veštačku, a moguće i lažnu) kao alat. S obzirom na to da jezički postavljeni zadaci u ovom slučaju nisu adekvatni, umetnica kroz AI spaja i provlači svoje najnovije, upravo predstavljene fotografije. Dobijen je vizuelni sadržaj koji je od slika igračaka proizveo upravo onakve hibride kakve su predočavali braća Čepmen pre više od 30 godina dok su se još poigravali spajanjem lutaka i figurica, stvarajući pritom preteću atmosferu nadolazećeg pakla. Dubravka Lazić se u tom trenutku logično vraća analognom, klasičnom mediju – crtežu, i poput dizajnerke prikazuje karaktere, forme i kvazi-bića koja je AI “pogrešno” sublimisao. Na krajnje zabavan i iznenađujući način, crtež je aktualizovao slutnje iz prošlosti, ali i izoštrio nagoveštaje koje nosi budućnost.
Na kraju, na tzv. lažnom zidu, umetnica je spojila razne elemente koji su upotrebljeni u umetničkom istraživanju. Asamblaž kao jedan od umetničkih rodova, na ovom mestu takođe postaje hibridna akumulacija različitih predmeta, igračaka, AI fotografija, koje su naizgled nasumično prikupljene i spojene u scenski prikaz. Drugim rečima, Dubravka Lazić kroz ovaj proces preuzima strategiju AI. Čini se da je upravo ovako aranžirana scena ono što je lažno na lažnom zidu, jer se svako uokviravanje danas suočava sa beskrajnom mrežom drugih mogućnosti koje treba istražiti. Autorka je istovremeno otvorila vrata i za drugačija čitanja, odnosno reciklaže, pa je posetiocima ponudila da po okončanju izložbe ponesu kući omiljeni rad iz ove serije, (zainteresovani treba da se prijave Galeriji). U svakom slučaju, remedijalizacija koja ukršta digitalnu i AI fotografiju, crtež i asamblaž omogućava da se samo nakratko krug zatvori, da se sentiment i narativ koji ga obuhvata vrati u sadašnjost, te da u galeriji postane agent analognog trenutka (ovde i sada).
Dubravka Lazić je redovna profesorka na Akademiji umetnosti i predavačica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, slikarka, fotografkinja i teoretičarka filma. Autorka je brojnih samostalnih i učesnica grupnih izložbi u zemlji i u inostranstvu. Takođe, ona je autorka udžbenika i knjiga, kao i radova publikovanih u naučnim i stručno umetničkim publikacijama. Stoga, ako se poigramo sa predviđanjem buduće umetničke prakse Dubravke Lazić, mogli bismo jasno sagledati mogućnosti koje pružaju pokretne slike, softverski generisane i/ili animirane, ali isto tako i mnoštvo novogodišnjih kugli u prostoru galerije. Svaka od ovih zamišljenih, većih i manjih kugli može postati fudbalska lopta i pokrenuti drugačiju igru pod čijim okriljem će se pojaviti i nove forme društvenosti.
Predrag Azdejković prijavio je Evropskoj radiodifuznuoj uniji RTS , kuću kojoj kao član Upravnog odbora, pripada zbog političkih poruka koje su se pojavile tokom nastupa na Pesmi za Evroviziju
Nakon jednogodišnjeg čekanja da im se povećaju uslovi rada, a pre svega da im plate budu u visini minimalca i da dobiju direktora, članovi Beogradske filharmonija stupili su u štrajk. Kažu da će trajati do ispunjenja zahteva
Fest-a će ipak biti, u organizaciji studenata. U oslobođenom SKC-u i na nekim od blokiranih fakulteta prikazivaće se filmovi studenata iz regiona, a van konkurencije - savremeni autorski filmovi i klasici
Film „Anora“ veliki je pobednik na dodeli Oskara za 2025. godinu
Treba verovati da Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat i Beogradski sekretarijat za kulturu ove godine putem konkursa neće dodeljivati novac udruženjima i firmama koje se ne bave kulturom ili ne postoje
Predsednik u jedva popunjenim seoskim domovima kulture najavljuje veliki skup u Beogradu. On se jedino nada da druga strana neće umeti da izvede stvar do kraja. A onda će im se svetiti
Zašto su đački zvižduci najjezivije svedočanstvo, a nazivanje studenata „srpskim ustašama“ – nisu. I zbog čega Vučić i Diodik posle „Jači smo od sudbine“ u duetu pevaju „Mir, brate, mir“ uzdajući se milost stranaca
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
