Bio je američki strip scenarista, urednik, izdavač, producent, televizijski voditelj, glumac i predsednik izdavačke kuće Marvel komiks. Stvorio je Spajdermena, Halka, Fantastičnu četvorku, Ajron Mena, Tora, Iks-mene i mnoge druge strip junake
Rođen je kao Stenli Martin Liber. Dok je odrastao u Njujorku kao dete krajnje siromašnih rumunskih Jevreja imigranata, najviše ga je fascinirao Erol Flin u svojim junačkim svetlucavo celuloidnim filmskim avanturama. Kao klinac sastavljao je osmrtnice za novine. Možda je tu razvio svoju stripovsku konciznost u izrazu. Sa 16 godina, zahvaljujući protežiranju svog ujaka, postaje asistent u neuglednom strip odseku Tajmli komiks, lokalnog palp izdavača, budućeg Marvel komiksa. Zaduženja su mu bila da mastilom puni pera crtača, briše gumicom ostatke njihovih skica ispod tuširanih strana i donosi im jelo u pauzi za ručak.
Svoju veliku želju da bude objavljeni pisac ostvario je prvi put 1941. napisavši propratni tekst uz epizodu u trećem broju Kapetana Amerike. I to pod pseudonimom Sten Li, da ne bi kompromitovao svoje pravo prezime Liber u bezvrednom magazinu – čuvajući ga pomno za veće i uzvišenije književne poduhvate. Kasnije će, kad shvati da je svet crtanih junaka još lukrativniji i globalno voljeniji od onog književnog, i legalno promeniti ime u Sten Li. Dva broja kasnije počeo je da piše i scenario za strip. Njegov odlazak u vojsku 1942. takođe je obeležen njegovim talentom: postaje jedan od samo devet američkih vojnika s titulom scenariste. Po povratku iz vojske 1947. ženi se Džoan Klejton i ostaje u braku sa njom 69 godina, sve do njene smrti.
Posao sa stripovima počinje da cveta naročito (uz nadarenog vizuelistu devete umetnosti Džeka Kirbija) od trenutka kad Marvelu konkurentski DC pokrene ediciju arhetipskih junaka udruženih u Ligu pravde. Li to isto, ili čak možda i bolje, počinje da radi sa svojim junacima stvarajući prvo u Fantastičnu četvorku a potom i Osvetnike (Avengers). Svi oni zadržavaju sve standardne ljudske mane s kojima se čitalac lako može identifikovati: Halk je furiozno besan, Tor je navek prek, Spajdermen nesiguran u sebe, Ajron Men tašt, Srebrni Letač melanholičan.
Šezdesetih više nisu samo deca čitala stripove već i odrasli. Veliki italijanski sineasta Federiko Felini dolazio je kod Stena Lija samo da bi pričao s njim o Spajdermenu. Raznolikost čitalačke publike povoljno se odrazila na veću slobodu i kreativnost u daljem oblikovanju strip junaka. Ne da nisu više morali da budu jednodimenzionalni već se njihova šarolikost gotovo podrazumevala. Povezujući razne heroje i njihove priče u celinu, Li je promućurno i isplativo povezao i sve njihove fanove u kompaktniju i prisniju zajednicu, pa su mu se čitaoci najčešće obraćali u pismima redakciji sa „Dragi Sten“. Prateći interesovanja i probleme svoje publike, Sten Li 1971. posvećuje trobroj Spajdermena (Amazing Spiderman 96–98) problemima s drogom koje ima drug Pitera Parkera. Uskoro referira na rat u Vijetnamu i studentske proteste, a okreće se i manjinskim crnačkim pravima pokrećući mejnstrim strip o afričkom kralju kao superheroju u stripu Black Panther.
Početkom osamdesetih seli se u Kaliforniju da bi svojim likovima iz iscrtanih papirnih kvadratića udahnuo život na TV ekranima. Spajdermen i Halk tako dobijaju svoje TV serije, Tor svoj crtani… Li je potom postao i producent svih Marvel filmova koji su dosta nespretno započeli svoj uspon filmovanjem Kapetana Amerike 1990. u predraspaloj Jugoslaviji, da bi danas suvereno postali najuspešniji filmski serijal na svetu, rame uz rame sa Zvezdanim ratovima.
Dvanaestog novembra ove godine tvorac većine voljenih Marvelovih junaka i njihovih čudesnih priča otišao je konačno da upozna i svog tvorca, podlegavši poodmakloj bolesti pluća. Na pitanje da li veruje u Boga odgovorio je svojevremeno sasvim dečije iskreno: „Stvarno ne znam.“
„Lavirint devedesetih“ je naziv izložbe koja je stalna, pa je prostor u centru Beograda gde je postavljena već nazvan "Muzej devedesetih". Njeni autori pozivaju na preispitivanje: da li smo još uvek zarobljeni u deceniji koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima
Ne bežeći od bluza već ga šireći i obogaćujući srodnim muzičkim izrazima, Katarina Pejak je kreativno na liniji koja se pruža od Nine Simon ka Nori Džouns, sada već kao kantautorka koja s lakoćom barata korenitim stilovima popularne muzike
U vreme kad država od kulture oduzima i ono malo novca koje joj je dodelila, ministar Nikola Selaković najavljuje osnivanje Festivala patriotske pesme
„Duboko je cinično gledati filmove o ljubavi i braku dok Izrael intenzivno sprovodi genocid nad palestinskim stanovništvom“, piše u apelu kojim je traženo da se otkažu Dani izraelskog filma
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
