U beogradskom Muzeju primenjene umetnosti u toku je izložba slovačkog akademskog vajara Ljubomira Ferka "Tibetansko staklo/Duh Himalaja"
Tibetanska knjiga mrtvih je priručnik za umiranje. Prema budističkom verovanju o reinkarnaciji, duša umrlog posle smrti četrdeset devet dana luta u međuprostoru koji se naziva Bardo ravan dok se ne useli u neku matericu i ponovo rodi. Na tom putu može se zalutati, pa zato budistički sveštenik čita ovaj sveti, ali krajnje utilitaran tekst umrlom na uvo, ne dodirujući ga. Tibetansku knjigu mrtvih Zapad je upoznao tek 1927. u prevodu dr Evansa Venca i sa psihološkim komentarom Karla Gustava Junga. Obojica su pokušali da racionalizuju ovaj neobičan tekst i tako ga približe nepripremljenom zapadnom umu.
Ferko prilazi Knjizi mrtvih s druge strane. On, iako Zapadnjak, pruža nam uvid u ovaj tekst iznutra, kao podsvesni komentar, intuitivno objašnjenje ili unutrašnju vizualnu predstavu, koristeći se jezikom koji Zapad tvrdi da razume, a to je umetnost. Ferko se ne služi zapadnjačkom ikonografijom smrti, njegovi vizuali nemaju prizvuk dans-makabra ili sličnih mogućih interpretacija ovako teške teme. On koristi skulpturu od stakla, složenu za rad i retko korišćenu vajarsku disciplinu. Kako sam kaže, vajarska dela postoje u tri dimenzije, a providnost bi bila četvrta dimenzija. Nije slučajno što on ovu odliku stakla kao materijala koristi za vizualizovanje duhovnih aspekata, za prikazivanje onih stvari koje je teško prikazati i koje se ne mogu prikazati materijalima koji simbolišu materijalno postojanje – neprovidnim kamenom ili metalom.
Pre ovog projekta posvećenog velikoj istočnoj religiji, Ferko je realizovao veliki ciklus posvećen trima nama bližim religijama: hebrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj, pod nazivom „Tako su govorili proroci“. Ta izložba je obišla tri kontinenta: Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, i imala odličan prijem kod sve tri religije. Hinduisti su je dobro primili u Izraelu, Muslimani u Turskoj i Egiptu, a Hrišćani u Slovačkoj, Francuskoj, Holandiji, Austriji i Sjedinjenim Američkim Državama. Imamo čast da ova izložba posvećena budizmu svoju premijeru, zahvaljujući Ljubomirovoj nostalgiji za studentskim danima, bude premijerno prikazana u Beogradu pre svog predstojećeg putovanja oko sveta. Nadamo se da će doći i do Tibeta, uprkos velikim mukama koje prate prenos ovako osetljivih eksponata.
Ljubomir je studirao vajarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kod profesora Miodraga Živkovića, a pretpostavljam da je i predmet Pismo uticao na njega, jer je odlučio da skulpturi, koja je po svojoj prirodi trodimenzionalna, suprotstavi izrazitu dvodimenzionalnost pisanih tekstova. Pošto smo zajedno studirali, imao sam sreću da ga upoznam još u tom najranijem periodu kad nije bilo ni najmanjeg nagoveštaja da će staklo postati njegova strast i profesionalno opredeljenje. Danas je Ljubomir Ferko jedno od nekoliko najvažnijih svetskih imena koja se bave ovom oblašću. Nadam se da ćemo iskoristiti priliku koja nam se pruža. Na fakultetu Primenjenih umetnosti jedan odsek nekada se zvao Keramika i staklo, a sada se zove samo Keramika – nestankom reči „staklo“ ugasila se čitava oblast. Hoće li ova izložba ponovo zainteresovati mlade vajare i keramičare za ovu disciplinu koja se više ne neguje kod nas? Pozivam sve koje eterični objekti na ovoj izložbi fasciniraju da iskoriste prisutnost i dobro znanje srpskog jezika Ljubomira Ferka i pokušaju da iz njega izvuku što više tajni zanata. Tibetanska knjiga mrtvih bila je tokom istorije tajno učenje i njeni tekstovi dugo su bili sakriveni u stenama Tibeta. Ferko je tekstove Knjige mrtvih sakrio u male providne stene, tako da se mogu pročitati, a zajedno sa tom stenom postaju sami sebi spomenik.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
