Superheroji su superumorni

Konačno da se i to dogodi! Holivudski supeherojski spektakli su tokom 2023. godine pretrpeli nekoliko ozbiljnih udaraca na bioskopskim blagajnama, udaraca toliko jakih da su, pa makar i samo do izvesne mere, uzdrmali temelje postojanja ovog žanra. Neuspesi filmova Fleš, Kapetan Marvel 2, Shazam: Gnev bogova i Plava Buba dokazali su i pokazali da se publika zamorila od ove vrste filmova i da se njihova dominacija (nadajmo se!) bliži kraju. Ovom nizu finansijskih razočaranja krajem 2023. pridružio se i Akvamen i izgubljeno kraljevstvo Džejmsa Vana, nastavak velikog hita iz 2018. godine, film koji je tokom prve tri nedelje distribucije u svetskim okvirima inkasirao oko 350 miliona dolara. Istina, ta suma na prvi pogled ne izgleda nimalo loše, ali kada se uzme u obzir da je prvi film zaradio trostruko, postaje jasno da problem postoji. Štanovcanje filmova nastalih po Marvelovim i Di-Sijevim stripovima ušlo je u manir, a već duže vreme očigledno je da autori u kreativnom smislu nemaju u tom superherojskom departmanu ništa novo da ponude: ono što smo u većini slučajeva dobili jeste prepakivanje već dobro poznatih narativnih motiva, što je pre ili kasnije moralo da izazove zamor kod gledalaca, pa čak i onih opčinjenih ovom vrstom blokbastera.

Reditelj Džejms Van, poznat po horor serijalu Prizivanje zla, režirao je i prvog Akvamena, a u nastavku su prisutni i gotovo svi ključni glumci iz prvog dela – tu je Džejson Mamoa u naslovnoj ulozi, te Patrik Vilson, Amber Herd, Jaija Abdul Matin II, Nikol Kidman, Dolf Lundgren i Temuera Morison. Scenario je napisao Dejvid Lesli Džonson Makgoldrik, koji je osmislio i prethodni deo, a koji je sa Vanom sarađivao već nekoliko puta u prošlosti (radio je na drugom i trećem Prizivanju zla), pa je bilo za očekivati da isti tim publici ponudi podjednako atraktivan film. Ali, vremena se menjaju. U proteklih pet godina došlo je do zamora supeherojskim sadržajem, to je sada već očigledno. Uz to, što nije pomoglo, Di-Si je pre premijere novog Akvamena na sva zvona obznanio da će to biti poslednjih film u franšizi Di–Sijev produženi univerzum (koja je počela 2013. godine filmom Čovek od čelika i obuhvata 15 bioskopskih naslova), te da će čitava priča biti ponovo započeta franšizom koju osmišljava Džejms Gan, reditelj supeherojske perjanice Čuvari galaksije koja je i dalje veoma popularna (treći deo ovog serijala bio je četvrti najgledaniji film u 2023. godini, ispred njega su samo Barbi, Super Mario braća i Openhajmer).

Što se zapleta novog Akvamena tiče, primetno je da se Džonson Makgoldrik nije mnogo namučio oko osmišljavanja. U pitanju je rutinska priča koja se, očekivano, narativno naslanja na prvi deo. Crni Manta (Jaija Abdul Matin II) se zainatio da se osveti Akvamenu za smrt oca, pa oslobađa drevnu zlu silu bez obzira što taj njegov očajnički potez može dovesti – kako to u filmovima ove vrste obično biva – do sveopšte Apokalipse. Kako bi pobedio nadmoćnijeg protivnika, Akvamen (Mamoa) je prisiljen da pomoć potraži od svog polubrata Orma (Vilson), nekadašnjeg kralja Atlantide, sa kojim nije u dobrim odnosima. Van i njegov tim igraju na sigurno, i ne nude ništa više od onog što se od njih očekuje. Prva polovina filma liči na podvodni Star Wars, druga je varijanta okeanskog Gospodara prstenova, sve to sa povremenim primesama Osmog putnika i Ambisa kako bi se štiklirao i Vanov horor pedigre. Paradoksalno, drugi deo je dinamičniji i na mahove uzbudljiviji od prvog (čemu doprinosi i trajanje – novi Akvamen je spakovan u “svega” dva sata, što je prilično neuobičajeno kratko za superherojski film), ali je od početka jasno da nam je servirana dobro poznata riblja čorba. Sve je tu već viđeno, i ne postoji ama baš ništa što bi moglo da se opiše pridevima “sveže” i “novo”.

Nakon što je izgubila pravnu bitku sa svojim bivšim suprugom Džonijem Depom, Amber Herd je postala jedna od najomraženijih žena u Americi (i šire), što je ugrozilo njeno pojavljivanje u nastavku, iako su u vreme izricanja presude njene scene već odavno bile snimljene. Van je, očigledno, delimično podlegao pritiscima, pa je pojavljivanje Mare, lika koji tumači Herd, svedeno na svega dvadesetak minuta, što se, možda, pozitivno odrazilo na film u celini, jer je zahvaljujući tome postao kraći, pa samim tim i dinamičniji. Uostalom, ljubavne scene između Mamoe i Amber Herd bile su krajnje neuverljive i u prvom delu, tako da je u kreativnom smislu odluka da se njihova interakcija u novom filmu svede na minimum bila ispravna. Ipak, Mara i dalje ostaje važan lik, i Amber Herd je na odjavnoj špici potpisana kao treća, odmah iza Mamoe i Vilsona. Kruži teorija da je deo publike okrenuo leđa Akvamenu i izgubljenom kraljevstvu u znak solidarnosti sa Depom (postojala je čak i internet peticija da Amber Herd u filmu zameni Džoni Dep – što možda i ne bi bila loša ideja, jer bi se na taj način priča još više gurnula u smeru parodije i komedije), mada nikada nećemo sa sigurnošću saznati do koje mere se pojavljivanje “ozloglašene” glumice odrazilo na gledanost. U svakom slučaju, Amber Herd je i dalje važan deo glumačke podele, s tim da je njen lik i ovoga puta bled i nezanimljiv. Mamoa je nesporno zgodan muškarac, sa određenim komičkim potencijalom, ali ukupno gledano njegova glumačka ograničenja su očigledna. Zato ne čudi što film “preotima” Patrik Vilson koji je, tu spora nema, provereno kvalitetan glumac – a ovoga puta mu i scenario ide na ruku, pošto njegov lik jedini ima kakav-takav razvoj.

Akvamen i izgubljeno kraljevstvo poslednji je ekser u kovčegu ovog Di-Sijevog pokušaja da zaseni Marvel. Sve oči su sada uprte u Džejmsa Gana i Pitera Safrana, koji već uveliko spremaju prepakivanje poznatih junaka u okviru predstojeće franšize Di–Si univerzum, koja će početi krajem 2024. godine serijama Creature Commandos i Waller, pa se nastaviti bioskopskim filmom Superman: Legacy, čija je premijera zakazana za 11. jul 2025. godine. Hoće li Gan uspeti da ponovo izmisli toplu vodu? Teško, mada njegov rad na filmovima Super (2010), Odred otpisanih: Nova misija (2021) i trilogiji Čuvari galaksije (2014, 2017, 2023) budi određenu nadu da će – ako bude sreće – uspeti da pronađe način da formulu zavarira taman onoliko koliko je potrebno da poznatim i toliko puta već “prežvakanim” pričama udahne bar malo svežine. Nakon uspeha serije The Boys postalo je jasno da će supeherojski filmovi morati da se promene ili da će polako gubiti na popularnosti i, u konačnici, nestati. Ako ćemo iskreno, skloniji sam toj drugoj varijanti (koliko verzija Supermena, Betmena i Spajdermena čovek treba da pogleda tokom životnog veka? – i ovo postojeće je više nego što je objektivno potrebno), mada je izvesno da Holivud, u čijoj je biti prepakivanje, neće tek tako lako odustati od svoje zlatne super-koke.