Ovo je godina Rosalije (puno ime: Rosalia Vila Tobella, r. 1992). U pitanju je jedna od najuspešnijih kantautorki i pevačica na španskom jeziku svih vremena, ako je verovati uobičajenim pokazateljima: tek je prešla tridesetu a već je osvojila dve Gremi i jedanaest Latino Gremi nagrada, uz nezapamćenu nisku prvih mesta na top listama u svojoj rodnoj zemlji. Retko kad su industrija i kritika istovremeno bile tako usaglašene u oceni da se radi o generacijskom talentu koji određuje kuda će se kretati savremena pop muzika – danas i ubuduće.
I mada dolazi iz neočekivanog pravca – flamenka i njegovog novog čitanja – Rosalia je još od svoje prve pojave pomerala granice unutar ovog žanra: na debiju Los Ángeles (2017), ukrstila je flamenko i hip-hop. Slavu joj je doneo El Mal Querer (2018), koji je neo–flamenco pokret lansirao u mainstream. Brilijantni album Motomami (2022), predstavio je njen radikalni elektro-pop sa latino inspiracijama, čime je zasluženo postala novi globalni fenomen. Ali sve to nas uopšte nije pripremilo za ovo čudo koje se pre neki dan pojavilo pod imenom Lux.
Lux je svakako album koji će vas iznenaditi. On je antipredvidljiv. Njegova herojska fuzija klasične, flamenko i pop muzike nova je formula koja osvetljava ovo doba na sasvim specifičan način, smelo nalazeći univerzalnu poruku i neslućenu umetničku dubinu, i to baš u našem konfuznom vremenu, u kome se izgleda odvija raspad svih raspada. I mi, ovako zbunjeni, odjednom imamo pred sobom kristalno jasan pogled na svet oko sebe i uvid u svoje mesto u njemu. To je ono što nam velika umetnost uvek donosi.
Ovde nema granica i ništa nije u kamen uklesano – sve teče, sve se menja, baš kao i naš svet. Da li je ovo muzika kakvu smo oduvek sanjali da ćemo jednom doživeti? U njoj se pop i klasika organski mešaju kao da se to oduvek podrazumevalo. Kad sve to saslušate i sami počnete da se oduševljeno pitate: kako je to moguće? Kako je do toga došlo? Kako da to nismo ranije čuli?
SAMOSPOZNAJA MLADE ŽENE
Rosalia je poreklom iz radničke porodice, rođena u malom katalonskom mestu u koje su njeni stigli iz drugih delova Španije, u potrazi za poslom. I mada ima master iz flamenko pevanja, pevala je i po svadbama i klubovima, te nikad nije izgubila vezu sa njegovim narodnim korenima. Zato su i njene najeksperimentalnije pesme uvek nošene glasom nesvakidašnje topline i osećajnosti. Iz ovde otpevanih, izuzetno poetičnih stihova, saznajemo mnogo o njenom životu i emotivnim doživljajima širom globusa. Rosalia nam, na taj način, nudi punoću proživljenosti u svom prirodnom sjaju, kakvu bi milioni želeli da iskuse. Nije to ništa drugačije od onog što radi Taylor Swift, ali je kudikamo stvarnije i iskrenije. Osnovna tema albuma Lux je samospoznaja mlade žene. Put do samospoznaje za Rosaliju ide kroz romantične veze i odnos sa Bogom. Pesme su podeljene u četiri stava, sa rečima na četrnaest jezika – španskom i katalonskom, te arapskom, hebrejskom, engleskom, francuskom, nemačkom, portugalskom, italijanskom, latinskom, japanskom, kineskom mandarinskom, ukrajinskom i sicilijanskom. Tekstovi na svakom od tih jezika imaju veze sa životima različitih svetica i svaki govori o nekom novom saznanju o sebi.
Čulna spiritualnost albuma potpuno je jedinstvena, jer se ne oslanja na prethodno poznate primere iz soula ili gospela. Umesto toga, gradi potpuni novi model osećajnosti za novo doba – bilo da smo izloženi dinamično motoričnom singlu “Berghain”, ljubavnim numerama “Reliquia” i “Porcelana”, duhovnim “Dios Es un Stalker” i “La Yugular”, razigranom “La Rumba del Perdón”, ili baladama “Memória” i “Magnolias”… Lux je planetarni proizvod. Pravljen je tri godine, a snimljen u deset studija, uz pomoć Londonskog simfonijskog orkestra pod palicom islandskog dirigenta Daníela Bjarnasona, i uz američke producente Noah Goldsteina i Pharrella Williamsa, te same Rosalije kao izvršne producentkinje. Kao kompozitori se, osim nje, pojavljuju francuski artisti Charlotte Gainsbourg, Justice i Guy-Manuel de Homem-Christo (Daft Punk), a na snimcima joj gostuju alternativna diva Björk, underground rep figura Yves Tumor, fado pevačica Carminho, flamenko zvezda Estrella Morente i američko-meksički sastav “Yahritza y su Esencia”.
POP JE NAJREVOLUCIONARNIJI ŽANR
Ova muzika još nema ime. U njoj se, unutar iste kompozicije, iz takta u takt smenjuju klasika, pop, hip-hop i flamenko, uz neverovatno duševno pevanje koje sve drži na okupu i diktira poruku. Vrtoglavo uzbudljiva, dramatična, neočekivana – a ipak komunikativna – ploča nosi slušaoca svom snagom pravo u nepoznato. I mi bivamo transportovani, sa željom da tamo, u nepoznatom, ostanemo zauvek.
Kao ozbiljni, direktni naslednik “Boemske rapsodije” grupe “Queen”, na ploči Lux nalazimo zabeleženu elektro-opersku estetiku, stranu svakom dosadašnjem slušalačkom iskustvu. Ona nam daje najbolji mogući uvid u to šta sve muzičko stvaralaštvo još može da postigne, ako se koristi najsavremenijim studijskim sredstvima… i već vidimo mlade producente kako im sijaju okice od slobode koju su doživeli izloženi ovom uzburkanom zvučnom tkivu, što se sve vreme poigrava nama i našim očekivanjima.
Pop muzika je najbolja refleksija našeg doba. Lux slavi upravo taj preovlađujući transžanrovski ugođaj koji dominira svuda. U njemu je dobro sve ono što nam direktno stvara neki emotivni sadržaj – euforiju ili melanholiju – neopterećen nekadašnjim kulturnim obrascima. Sve može da se sluša i gleda istovremeno. Krhki i neodređeni duh naše tranzicione epohe verno je na novoj ploči Rosalije prenesen u muziku, koja veliča ultimativnu slobodu da se svet ponovo istražuje i prima kao neposredno iskustvo, onako kako pojedincu odgovara, bez spoljih diktata bilo koje vrste.
Remek-delo postmoderne muzike, koje definitivno potvrđuje našu staru tezu da je pop zapravo najrevolucionarniji žanr ovog vremena.
