Verovatno će ga doživotno pratiti oznaka ‘ex-Lačni Franc’, ali posle prvobitnog gašenja svog matičnog sastava Zoran Predin objavio je više, ako ne boljih a svakako raznovrsnijih numera/albuma. Od talentovanog tekstopisca i zanimljivog pevača svirački snažnog benda iz jugoslovenske unutrašnjosti (Maribor), dakle s margina pre nego iz alternative vladajućeg Novog talasa, tri decenije karijere dovele su ga do pune stvaralačke i izvođačke zrelosti, kao i do prestižnog položaja na tzv. ex-YU-prostorima omiljenog kantautora čiji kvaliteti još uvek nadaleko beže ispred komercijalnih postignuća. Kao Slovenac u glavnoj struji, Predin naravno prebacuje tzv. jezičku barijeru (u hrvatski i srpski, te pokojni/mrtvi jezik srpskohrvatski), svoje najveće pop-uspehe postiže poletnim korišćenjem jedne vrste džeza/Svetske muzike, a tržišta Hrvatske i Srbije osvaja kako ličnim zalaganjem tako i svojim pesmama u tumačenju poznatijih vokalnih kolega.
Kvalitet i značaj Lačnog Franca (Lačni Franz, dalje: LF) solidno su preneseni u razvijenije/digitalno doba i postjugoslovenske državice, zahvaljujući kako obnovljenim/CD-izdanjima, kompilacijama, live-albumima tako i povremenim ujedinjenjima/nastupima LF (u Beogradu decembra ‘05, „Vreme“ br. 779). Posle 17 godina stanke uživo potvrdivši kult LF u prestonici svih Jugoslavija, odana publika s pravom je čekala ‘solistički’ koncert samog Zorana Predina. Jer, iako oglašen kao takav, njegovo gostovanje proleća 2002. u Sava centru više je bilo prigodan turističko-propagandni program za Maribor nego pravi, ubedljiv live-nastup („Vreme“ br. 591). Poslednjih sezona čekalo se i da ‘sedne’ neki datum kao Dan zaljubljenih koji Zoran ipak rađe troši s ljubljanskom publikom. Pošto se prošlog vikenda to najzad dogodilo u novosadskom Studiju M i beogradskom Sava centru, evo kako je u međuvremenu jačala i granala se Predinova karijera/diskografija, započeta još ‘92. albumom Gate na glavo (Helidon), gde je sabrao deo svojih namenskih muzika/tekstova za film/pozorište/TV. Na tom izdanju pratili su ga neformalni Los Malancanos, a već na sledećem Napad ljubezni (‘95, LF) slični Ambasadorji užitka. Napad… je izložio šareni obrazac brojnih kasnijih Zoranovih izdanja: od partizanskih do indijskih, uz ponešto prearanžiranog LF. Gotovo kao džezer menjajući saradnike/postave u trku, Predin prelazi na saradnju s akustičnim romskim orkestrom Šukar koji je u Sloveniji već objavio niz albuma i radio s istaknutim kantautorima Janijem Kovačićem i Vladom Kreslinom. CD Mentol bombon (‘96, KD Etno karavana) jedan je od retkih Predinovih u prodavnicama po Srbiji, a čine ga uglavnom obrade numera LF.
Proleća ‘96. Zoran sa orkestrom Šukar odlazi i u Francusku gde provodi dane i noći u provincijskom gradiću, na tradicionalnom godišnjem skupu romskih porodica/plemena i posebno muzičara. Kako kasnije priča, baš se tom prilikom zarazio Gypsy swingom, a primetivši da se uz tu poletnu, vruću svirku razmerno retko peva, rešio je da svoje šansonjerske težnje bar probe radi uglavi u taj stil. Sledi CD Ljubimec iz omare (‘98, KD Etno karavana) s većinom novim pesmama, sastav se sad zove Mar Đango Quartet a manje-više isti materijal s prepevima/novim stihovima na engleskom i francuskom pojavio se sledeće godine kao All–Purpose Lover, njihova ulaznica za evropske džez – i slične festivale. Ukoliko međutim želite sopstveni vodič za život/Predina posle LF, sledeći CD je tome namenjen: Tretji človek (2000, KUD Levi breg) kompilacija je starih i novih snimaka/aranžmana, neobično izukrštanih pesama još od LF do najnovijih. Uz to, u novi milenijum Zoran je ušao kao prosedi, nasmejani gospodin opuštene elegancije… na kojeg Džordž Kluni liči, jer uvek mlađi liči na starijeg. Više nego poželjno, za čoveka čija biografija pre podseća na Bukovskog.
Ostajući kod novog izdavača, sledeća Predinova prateća postava je mlađi Adijo pamet, CD Lovec na sanje (2001) obeležavaju standardi, V živo gre zares (2002) je koncertno recikliranje, a s namenskim Žive legende uradio je Strup za punce (2003), takođe s nekoliko Francovih numera i nekoliko novih Zoranovih. Na krilih prvega poljuba (2004) priključuje se EU starim pesmama na velikim evropskim jezicima, a Žive legende su ponovo u igri za Žarnica za boljši jutri (2005, Dallas Records). Kao stari bluzmen, kod svakog novog izdavača Predin iskoristi priliku da ponovi/varira neke od svojih ranijih numera, no srećom i dodaje jednako kvalitetne novije. Izuzetak je međutim Čas za malo nežnosti (2007) sa Art Biro Quintettom, posle čega stiže najnovije/aktuelno razdoblje pred obeležavanje 30 godina karijere (kojim povodom logo s prva 2 slova Predinovog imena piše jubilarne cifre).
Iako još s LF visoko cenjen i oduševljeno prihvatan i u Hrvatskoj, tek albumom Za šaku ljubavi (2007) Zoran doživljava tamošnji organizovan pokušaj/obrađivanje svog već ogromnog opusa. U celini ujednačeno, solidno ostvarenje, taj CD međutim Predinovu muziku više razigrava u sviračko-produkcijskom nego u vokalnom delu tj. raznovrsnija mu je podloga no glasovne zvezde na njoj. Od Massimovih manirizama naravno nema se šta očekivati, Aki Rahimovski i Dado Topić su eto korektni, pa spasavaju Gibonni te Arsen i Matija Dedić. Uz nekoliko ženskih vokala (E.N.I.) i samog Predina, za kolekcionare je ovo zanimljivo zbog par novih numera, no očito ćemo još pričekati da poneko iz Srbije ili Bosne zaista upečatljivo izvede neku od moćnih Zoranovih pesama.
Zato je aktuelni Predinov CD Inventura (2008, Dallas Records) sa Gypsy Swing Bandom – takoreći, s/h varijacija prethodnog slovenačkog izdanja Pod srečno zvezdo – njegov dosad najbolji: 8 novih, pitkih pesama s nekoliko zaraznih, pop-refrena kojima će zaista svingerska svirka pomoći da budu hitovi; fini, proživljeni stihovi gotovo programski za novi život koga ima i iza 50-e; na kraju, ‘zakucavanje’ s obradom krasne Bilećanke (Apih-Pijade), kreativno u inat vremenu u kom su Franz Ferdinand prvorazredna rok-grupa. Ako već stavljamo gaće na glavu, ima li veze jesu li tange?
