Scena

Međunarodni salon stripa

Međunarodni salon stripa pokušava da skrene pažnju onih kojih bi trebalo da se tiče sudbina ove umetnosti. Konkretnije rečeno, ova manifestacija pokušava da tokom tri nedelje trajanja (23. septembar–10. oktobar, Srećna galerija Studentskog kulturnog centra) pokrene promene koje će uticati na poboljšanje statusa stripa.

Prvi dokaz da deveta umetnost, dakle strip, to zaslužuje jeste 204 autora koji su se odazvali na konkurs Salona. „To opovrgava mišljenje da se stripom bave malobrojni“, kaže Miki Pješčić, urednik Salona. „Već je i odziv za prošlogodišnji, prvi Salon, namenjen samo mladim autorima, bio iznenađujuće velik, a i interesovanje koje je Salon izazvao u javnosti takođe, pa smo odlučili da ove godine pozovemo autore svih godišta.“ Četvrtina autora je iz Grčke, Kanade, Francuske, Velike Britanije, Portugala, Nemačke, Bugarske, Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Bosne što je, kako kaže Pješčić, „uspeo pokušaj da se umrežimo sa svetom“. S tom namerom je organizovana i izložba radova Brajana Bolanda iz Velike Britanije, jednog od najboljih crtača Betmena. On je i gost Salona.

Za većinu učesnika Salona, izložba nagrađenih i odabranih radova jedino je mesto gde mogu da prikažu svoj rad zato što su samo malobrojne galerije zainteresovane za strip, a i zato što samo nekoliko izdavača objavljuje stripove poput Marketprint i još nekoliko manjih. Ti naši malobrojni izdavači uglavnom objavljuju strane autore zato što im je to profitabilnije, a naši poznati autori štampaju stripove u inostranstvu“, kaže Vladimir Vesović, predsednik Saveta Salona. Mi ih zatim prevodimo. Studentski kulturni centar nedavno je objavio knjigu Mesec i ognjeno srce Aleksandra Zografa, kaže Miki Pješčić, „prevod njegovih radova koje je objavio u inostranstvu“.

Izložbe Aleksandra Zografa i Zorana Janjetova, autora koji je takođe deo svetske strip-scene, prateći su program Salona. Njima je SKC dodelio priznanje za doprinos u razvoju domaćeg stripa u svetu. Gran-pri Salona dobila je Maja Veselinović, koja je nagrađena i za inovaciju, a ostale nagrade dobili su: Evelna Daneva iz Bugarske za najbolji crtež, Ričard Suisajd iz Kanade za najbolje ostvarenje u domenu alternativnog strip-jezika, Dragan Bosnić za najbolje ostvarenje iz domena klasičnog stripa i Tasos Papajoanu za najbolji scenario. U kategoriji crtača do 15 godina, nagradu za najbolji rad i nagradu za najbolju ideju dobila je Mina Ćirić, a nagradu za zreo i maštovit izraz dobio je Slobodan Stošić. Član žirija, Zagrepčanin Darko Macan (uz Rastka Ćirića, Zdravka Zupana, Gorana Skrobonje i Vuka Ršumovića iz Srbije), ocenjuje da su „bez obzira na godine starosti, ideje svih autora dosta mlade, što je karakteristično za crtače koji nemaju kontakt s publikom, i koji još uvek ne izlažu. Njihove preokupacije su intimističke, to su male opservacije, male šale, skoro da i nije bilo tema o politici, a ni satire. Za veće teme treba im izlagački prostor i javnost. Mislim da je ovaj Salon prava prilika za takvo iskustvo.“

Sudeći po broju sponzora, da pomenemo samo Skupštinu grada, Salon je uspeo da ubedi javnost da je strip deo zvanične kulture.

К.R.

Novo izdanje strip festivala u Pančevu

Od 2. do 7. oktobra, Galerija savremene umetnosti i Apollo (bivši bioskop Zvezda) u Pančevu biće poprište trećeg po redu festivala autorskog stripa, pod nazivom GRRR!. Pored brojnih crtača iz zemlje (Wostok, Maja Veselinović, Saša Mihajlović, Zograf…), GRRR! će ugostiti više inostranih strip autora, ali i teoretičara, urednika i izdavača koji se bave savremenim oblicima produkcije priče u slikama. Među prisutnima će biti i Pat Mills, jedan od legendarnih strip scenarista sa britanske scene, pisac dirljivih ratnih priča kao što su Charley’s War, ali i koautor popularnih stripovskih likova kakav je Judge Dread (poznat i po filmskoj obradi). Britanija će biti zastupljena i dvema autorkama sa nezavisne scene – Lee Kennedy i Jeremy Dennis, dok će minhenski novinar Martin Posset prirediti izložbu posvećenu omotima ploča koje su kreirali andergraund strip crtači.

Kao predstavnici alternativnih izdavača / strip grupa, dolaze Inguine iz Italije, kao i Tonto Comics i Mixer Comics iz Austrije, dok će Sarajevsku strip školu zastupati Muhamed Kafedžić.

Posebna zanimljivost je i izložba Benito Jacovitti (1923–1997) posvećena jednom od najpoznatijih italijanskih strip autora, koji je decenijama bio prisutan i u našim časopisima. U svojim poznim godinama Jacovitti je za ličnog asistenta i saradnika izabrao italijanskog crtača srpskog porekla, Nedeljka Bajalicu, koji će takođe prisustvovati bogatom i razuđenom GRRR! programu.

Nastojanje festivala da se bavi strip nasleđem u nas rezultiraće izložbom koju priređuje strip istoričar Zdravko Zupan – ovog puta tema je Strip u Srbiji 1945–1955, a biće predstavljeni radovi iz vremena kada je strip doživljavao ideološke osude i zabrane.

„Omag“ najbolji film

Filmovi Hotel Ruanda (igraju Don Čidl i Nik Nolti), priča o genocidu u toj afričkoj zemlji, i Omag, posvećen problemima u Severnoj Irskoj, dobili su preksinoć najznačajnija priznanja međunarodnog filmskog festivala u Torontu. Hotel Ruanda, zasnovan na istinitoj priči o vlasniku hotela koji je spasao stotine života tokom genocida u toj zemlji 1994, dobio je nagradu publike. Ta nagrada često je indikator nominacija za Oskara – ranije je dodeljena filmovima Američka lepota, Život je lep, Sjaj i Vatrene kočije, koji su i nagrađeni Oskarom.

Omag, priča o rođacima žrtava bombaškog napada u Severnoj Irskoj 1998, dobio je nagradu Diskaveri, koju dodeljuju novinari akreditovani na festivalu u Torontu.

Na festivalu je poseban prostor dobila kinematografija Južne Afrike, uključujući nekoliko filmova o genocidu u Ruandi.

Dodelom nagrada završen je festival u Torontu, na kojem je za deset dana prikazano 328 filmova.