Pitam se šta sve možete gledati na svom tv-aparatu osim tv–programa? Ko ima DVD može da gleda filmove, tu su i snimci sa svadbi i ispraćaja, ali u mnogim domovima otkrio sam zanimljive programe, svojevrsne oblike privatne televizije. Sve češće i internet postaje izvor tv-programa, no, krenimo redom.
Ako ste proteklih godina kupovali ili iznajmljivali stan, u oglasima se često osim strukture, spratnosti, orijentacije, inox sudopere pominje i video–interfon. Evo, zamislite situaciju, a verujte, istinita je – muž i žena sa agentom obilaze stan, proveravaju drvenariju, instalacije i stignu do televizora gde im ponosni prodavac pokaže vrhunsko čudo tehnike – video-interfon. Čovek prebaci na kanal (obično pri kraju brojčanika) i eto ti ulaza u zgradu! Zadivljena supruga je odmah naterala muža da strči i slika se pred ulazom. Mučenik siđe, a ona razočarana konstatuje – au, pi, što si ružan! Znači, videti rođenog muža na tv–ekranu predstavlja doživljaj „prenesenog odraza“, kao kada prvi put čujete svoj glas na snimku ili odraz u vodi za primitivnog čoveka. Odmah se konstatuje kako kamera krivi figuru, izobličava crte i dodaje par kilograma.
Jedan prijatelj je sa stanom dobio video-interfon, ali i kameru na spratu koju je instalirao paranoični prethodni vlasnik. Kamera je poput onih u kući Velikog brata, pa kad gledate TV (a šta bi drugo radili?), pa neko pozvoni, vi prebacite program i vidite goste na televizoru. Ukoliko vam je automobil parkiran sa suprotne strane zgrade, pa ga ne vidite iz stana, možete jeftino da instalirate kameru na zidu i dobijete sliku sa parkinga, ha, eto još jednog programa!
Prijatelj koji održava interfone mi je rekao kako je kod jedne gospođe na Novom Beogradu zatekao arhivu vhs kaseta, jer je snimala „ko se sve muva po ulazu“. Od tada uvek kada ulazim u zgradu sa video-interfonom, lepo mahnem komšijama, ko zna ko me gleda.
Da zaključimo, lep i savremen način da upoznate novi komšiluk, zadovoljite potrebu za praćenjem i špijuniranjem drugih ljudi, da steknete osećaj sigurnosti – privatna televizija će sigurno odneti prevagu nad dosadnim klasičnim tv-programima, jer u Srbiji je život mnogo napetiji od televizije.
Sve bi ovo bilo luk i voda da se protekle nedelje Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge“ nije genijalno dosetilo kako da upotpuni tv-ponudu putem interneta. Osim odličnog veb-sajta, u planu je bio i specijalni program – live prenosa opela i sahrana. Program je prvenstveno namenjen našima u svetu koji ne mogu da stignu na sve sahrane, pa je ideja da se lepo okupe i gledaju sajber opelo i sahranu. Zamišljam babe i dede u crnini, može i koljivo i rakija za dušu pokojnika/ce i lepo se gleda sahrana. Kod nas se inače može čuti da je bila „lepa sahrana„. Na sajtu već postoji raspored i satnica po grobljima, lokacije i spomenici velikana i znamenitih ličnosti, pa bi čitulje praktično bile tv-program! Međutim, to nije sve! Ukoliko ste još živi, a zanima vas tema, bićete u mogućnosti da naručite sa sajta cveće, opremu, spomenik i pratite kako teku radovi na grobnici za koju ste se opredelili, ukratko – Vita jela zelen bor, sa fotografijama vaše večne kuće. Jedina prepreka ovom idealnom projektu, koji ima moje nepodeljene simpatije i podršku, jeste činjenica da Srbija još uvek nema Zakon o elektronskom potpisu, pa je teško ili nemoguće iz inostranstva plaćati našim sajber Topalovićima.
Ukoliko zamislimo taj daljinski na kojem birate između ulaza na prvom, automobila na drugom, špijunke na trećem i sahrane na četvrtom kanalu, postaje jasnije da ove privatne televizije govore o sve većoj starosti auditorijuma, socijalnoj i društvenoj nesigurnosti ili prostim jezikom rečeno – usamljenoj publici. Svi klasični tv-programi koji se nadmeću u rejtinzima očigledno previđaju neke vitalne potrebe i osobine publike. Druga stvar, koja me kao tv-manijaka posebno fascinira, jeste uloga televizije koja danas prati čoveka bukvalno od rođenja do smrti. Setite se čuvenih kadrova gde otac snima porođaj, do prenosa sahrane koju danas pratite putem internet televizije. Period između ta dva kadra – u televizijskom smislu predstavlja ljudski život.
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Jovana Petronijević je iz Kulturnog centra Beograda premeštena u Teatar Vuk, na njeno mesto je postavljen Goran Čpajak, a KCB je već 16 godina u v.d. statusu
Zoran Kesić, Nataša Ninković, Mirjana Karanović, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo i drugi sa crne liste deo su Blacklist festivala koji će biti u 25 gradova Srbije
Ruke su i dalje naš najbolji alat - rekao je Vladimir Stankovski na dodeli nagrade međunarodnog konkursa na temu „Ruka“, čiji je cilj bio povratak analognoj karikaturi
Prema analizi Nezavisne kulturne scene, država je na konkursima za kulturne projekte ove godine potrošila 1.416,500 evra na sumnjive projekte. Za projekte Lazara Ristovskog i Aje Jung dala je više od 315.000 evra. A ostalima - šta preostane
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
